Представа ,#YоuТоо“, која је подгоричку премијеру имала у априлу, према тексту и у режији Сандре Вујовић, публику суочава са бруталном стварношћу и спроводи је кроз катакомбе институционалног насиља, корупције, трговине људима и секс трафикинга.
Користећи као потку црногорској јавности добро познат случај Молдавке С. Ч., ова храбра и емоционално набијена представа ,,Бунт сцене“ покреће питање могућности достизања друштвене правде.
О овим тешким, али неизоставно важним темама, за Побједу говори глумица Милица Шћепановић која тумачи лик Јустиције Божовић – жене која управо симболизује корумпирано судство, морални суноврат и апатију једне заједнице. У разговору нам Шћепановић открива због чега бира пројекте који у њој покрећу бунт, како се носила с емоционалним набојем током рада на представи и зашто вјерује да позориште, чак и у земљи попут Црне Горе, може бити алат за стварне друштвене промјене.
ПОБЈЕДА: Након подгоричке премијере казали сте да бирате пројекте који у Вама буде бунт. Што је конкретно у овом тексту и овој улози пробудило ту реакцију и потребу да кажете: ,,Ово морам да играм“?
ШЋЕПАНОВИЋ: Врло једноставно – јер ме се тиче. Вјерујем да се много тога ,,носи“ из куће и самим тим се осликава на наше дјелање. Научена сам да размишљам својим, прије свега, срцем, онда и својом главом, да не жмурим на неправде и да имам кичму. По тој линији, јасно је зашто ме привлаче овакви пројекти и идеје. Ова врста ангажованог театра ми прија и инспирише ме, да о причама за које нијесам знала, научим много више и да ширим своје видике унутар одређене теме. У овом случају прича је инспирисана случајем који се десио – не тамо негдје, већ овдје у нашој Црној Гори, гдје правда дефинитивно није провирила дуго. Па се питам – мисли ли свраћати мало до нас?
Додала бих да се обрадујем неким малим побједама, ријетке су, али ми и даље уливају наду. Па да, ето одговора зашто се бавим овим темама. Имам наду.
ПОБЈЕДА: Како сте се припремали за лик Јустиције Божовић – жене која симболизује корумпирано судство и друштвену апатију? Колико Вам је било изазовно да „уђете у главу“ таквог лика?
ШЋЕПАНОВИЋ: Како да вам кажем, гледам то цијелог живота, практично испред носа ми је инспирација и морам да признам да нијесам пуно морала да маштам. Да ли је уопште потребно набрајати одакле ми идеје? Само се осврните око себе или упалите друштвене мреже. Ликови и сценарији се сами пишу.
Јустиција, као таква, миљама је далеко од мене, али вјерујем да сам успјешно успјела да одбраним њен став. Није било лако ,,пливати“ у том муљу и ту лежи изазов, али с друге стране у томе је моћ игре. Бескрајно ме забављају људи који мисле да су неуништиви и безочно заљубљени у своје ставове и идеје. Зато и уживам док је играм. Јустицијин морални темељ се заснива на томе – ко више понуди и подари биће благословен вјечном заштитом. А обични смртници? Па знате како, најтеже је зарадити први милион. Мислим, бар тако кажу.
ПОБЈЕДА: Представа „#YоuТоо“ бави се тешким и трауматичним темама попут сексуалног насиља, трговине људима и институционалног злостављања. Како сте емотивно носили тежину оваквог материјала током процеса рада?
ШЋЕПАНОВИЋ: Уз дивну и снажну екипу жена, Сандру, Милицу, Викторију, Даницу и Марију, све је ишло глатко и уз договор. Уз много разговора и са много поштовања, морам признати да смо се врло пажљиво опходиле једна према другој током процеса. Наравно, човјек не може остати равнодушан. Мислим, чим се дешавају овакве ствари, неко очигледно јесте равнодушан и спреман на овакав монструозни чин, на који су многи ћутали. Врло сам водила рачуна о личном унутрашњем осјећају током овог процеса. Када стварате, некад немате објективну слику колико дубоко сте зашли у неку тему и колико вас то обузима. Повучена ранијим искуствима, много сам паметније и са више стратегије, према задатку, пролазила кроз ову причу. Али на крају дана остану мисли, и те како. Често се вратим на добро старо питање: зашто?
ПОБЈЕДА: Представа је дијелом инспирисана стварним догађајем – случајем Молдавке С. Ч. Колико је важно да се кроз театар отварају овако болне, истините теме које третирају нашу стварност и сматрате ли да умјетност има реалну моћ да покрене друштвену промјену у Црној Гори?
ШЋЕПАНОВИЋ: Најгоре је бити равнодушан и пустити да ствари пролазе поред тебе. Не видим поенту. То је еквивалентно томе да си мртав. Позориште је ту за душу, за ум, за све лијепо у нама. Позориште нуди питања. То је одувијек било тако и биће, бар вјерујем.
Да ли има моћ да покрене друштвене промјене у Црној Гори? Не бих се бавила овим да вјерујем у супротно.
Док има слободних људи, биће и храбрих представа
ПОБЈЕДА: Мислите ли да би оваква представа, која доноси снажан друштвени и политички коментар, могла заживјети у некој државној институцији културе или је управо независна сцена простор гдје се овакве теме могу третирати на прави начин?
ШЋЕПАНОВИЋ: Све се дешава гдје треба да се деси и то са добрим разлогом, сигурна сам. Независна сцена је, очигледно, нужност. И навијам за то да се она развија. Бројне колеге раде на томе, укључујући и мене. Стварамо сами, улажемо, радимо у нашим кућама и становима, гледамо се и најважније – подржавамо. Новчано улагање у културу од стране државе је једна страна приче, а друга много јача јесте потреба за стварањем исте. Стога, док има слободних људи, биће и храбрих представа и улога.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
