Најава отварања изложбе слика „Метаноја” умјетнице Сандре Павловић Ранковић у Будви
1 min read
У организацији ЈУ Музеји и галерије Будве у четвртак, 27. јула 2023. године, у 21 час у Спомен-дому „Стефан Митров Љубиша” биће отворена изложба слика под називом Метаноја умјетнице Сандре Павловић Ранковић. Кустоскиња изложбе је Данка Митровић, дипломирана вајарка.
Данашњи човек је често у ситуацији да не може да пронађе прави начин за исказивање својих емоција, било да се служи речима, мимиком или гестикулацијом, што и не чуди, јер су осећања као океан који се огледа у облацима, и из небеске и океанске перспективе види се само површина. Него, ко може међу створенима да пронађе бољи начин да искаже себе и емоције сакривене у океану душе него уметник?! Рецимо песник, песник бираним речима нанизаним на златну нит суштине, дирљивом реториком везује низ за небо и тако разоткрива своју чежњу за вишим, небеским и непојмљивим светом, док онај други коме је муза океан губи бисерје које пада са неба и утапа се у најдубљу дубину и не пати него тугује и сетно опевава своју тугу, али не разуме га свако… једни саосећају, други траже мисаоно решење, трећи се чуде, а само онај коме је рањено срце разуме.
Сликар је пак нешто друго, уметник је, али су његове мисли, жеље и чежње осликане два пута, првенствено у себи у свом уму, а потом рукама и алатом на платну. У себи слика маштом, а боји смислом, а изван себе ствара од материје али му удахњује живот смислом. Јер није поента у ономе што ми видимо већ у ономе што сликар изображава. Оно што песник не може да искаже, сликар да наслика може. Свака нијанса, готово сваки потез кичицом бива прича за себе. И када посматрамо бразде од четкице, читамо емоције уткане и уписане у днк слике и сликара.
Један посебан ликовни рукопис препун емоција, који иницира да се посматрач замисли и потражи стање своје душе у платну које посматра, јесте веома упечатљива серија уметничких радова Сандре Павловић Ранковић. Док размишљам о порукама које су уткане у сваку слику, на памет ми пада једна реч као одлична дефиниција „А к р о с т и х”! Акростих је најчешће једна песничка фраза коју су давнашњи песници (посебно химнографи – црквени песници) користили као потпис и посвету. Када читамо почетна слова речи песме тј. стиха, оне нам дају прикривену поруку о писцу и ономе о коме пише. Такав ефекат је и Сандра постигла својим сликарским вештинама. Постоје посебни уметници који су у стању да оставе траг у времену, а ја искрено верујем да познајем управо такву особу, Сандру. Јер онај који је познаје, он зна да је у сликарској едицији „сусрети у вечности” она показивала да је вечност, у смислу вечнога живота у рају императив хришћанског живота и да су сусрети са светињама и благодатним људима врата вечности јер сусрећући се са светињом, откривамо све недостатке у нама настале од греховних рана и онда коначно трагање претварамо у сусрет са Извором смисла, љубави и доброте, са јединим Истинитим. Сусрети са манастирима као што је Пећка патријаршија коју Сандра доживљава као „дом Очев” као кућу и окућницу своју, преко Градца, Љевише и Дечана, Острога и Дајбаба оставили су дубок траг на њену душу који са удивљењем читамо гледајући како се душом слика, не као четкицом него рекао бих као чаробним штапићем. Јер у дечијим бајкама штапић имају виле, а у нашој збиљи ова сликарка, као Вила међу сликарима.
На једном платну и једној композицији могу се препознати дивни библијски елементи, светоотачке поуке, историјске чињенице и социолошки факти, али и дивни дух православне душе која све што ствара, ствара са дубоком вером, као створење које је изабрано да ствара, као добри еванђелски слуга који умножава таленте од Бога дароване. Сандра је, остваривши Божји позив да просвећује и да се у томе не штеди него да све што чини „чини у славу Божју”, остала у свему верна и доследна, те је као сликар постала и мисионар јер тражећи пуку уметност у њеним радовима налазимо животворне поруке које су као нектар који напаја пробирљиву пчелу, прави нектар за наше душе. Зато је једна од најлепших слика добила назив „пчела” јер нам поручује да и сами будемо пчеле и да у овом Божјем врту који има дивно цвеће, али и гнојиво око цвећа, желимо чист цветни нектар, а не какву нечистоту.
Едемски врт и прародитељи наши у њему, једна је од првих слика у овом низу. Осликава доживљај сједињења у патњи и очају, они су наги и осрамоћени, наравно због учињеног греха, не због наготе, јер пре греха, нагота није била срамота. Плодови грехољубиве природе и резултат пада је смрт, смртни Адам од бесмртнога првочовека.
ИС ХС НИ КА Победитељ… Христос је једини победитељ који је „надвладао свет”! Љубав жртвена и божанска која је у Христу осликана је у смирењу и померању граница које нам истоимена слика поручује.