Nahotka – kapija Pacifika i glavna istočna morska vrata Rusije

Piše: Ostoja Vojinović

Nahotka (rus. Nahodka) grad je u Rusiji u Primorskom kraju. Prema poslednjim podaccima o broju stanovnika u gradu je živelo 159.695 stanovnika.
Nahodski zaliv, gde se smestio današnji grad otkrila je ruska korveta 1859. godine, tražeći sklonište pred nadolazećom olujom. Stoga ime Nahotka na ruskom znači „otkriće“, „nađena“.
Do 1950. godine je bila malo ribarsko mesto. Sve se to promenilo kad je sovjetska vlast promenila status Vladivostoku, odlučivši da tamo bude baza u kojoj će biti smeštena ruska tihookeanska flota. Vladivostok je bio zatvoren za strance i strane brodove. Tako je od 1950- 1991.godine Nahodka bila glavna luka Rusije na Dalekom istoku.
Nahotka je brzo rasla. Brojne zgrade u njoj datiraju od 1950-ih, kada su japanski ratni zarobljenici bili korišćeni kao prisilna radna snaga za izgradnju stambenih zgrada za lučke radnike. Gradska privreda se temeljila na luci i delatnostima vezanim uz nju, kao što je prerada i konzerviranja ribe. U tom periodu Nahodka je doživela svoj procvat. Vrhunac su bile 1970-e i 1980-e, kada se grad dobro održavao, jer je bio jedina ruska dalekoistočna luka zaista otvorena prema strancima. Služila je i kao istočni terminal za putnički deo Transsibirske železnice.
Otvaranjem Vladivostoka za strance je počelo loše doba za Nahotku, jer je izgubila svoj prvobitni značaj. Devalvacija rublje kao rezultat azijske privredne krize 1998.godine je donela još veći udarac Nahotki. Privredni oporavak se nazire otkad su središnja vlada u Moskvi i pokrajinska u Vladivostoku odlučile otvoriti taj kraj stranim ulaganjima, proglasivši Nahotku slobodnom ekonomskom zonom.
Nahodka, grad sa neobičnm imenom se nalazi u Primorskom kraju, na samoj obali Tihog okeana.To je mali, udoban, prilično čist i zelen grad sa populacijom, kao što je već pomenuto od samo oko 160.000 ljudi. Ovde nema izuzetnih znamenitosti, broj pozorišta i muzeja je mali, ali priroda je stvorila odlične uslove za odmor na plaži i morsku zabavu u Nahodki i okolini. Obala, potpuno razvedena brojnim živopisnim zalivima, leti postaje mesto hodočašća građana i hiljada turista, uglavnom iz najbližih dalekoistočnih gradova.

Na obali Nahodke postoji mnogo turističkih centara, sanatorijuma, šatorskih kampova, a pejzaži na plaži iznenađuju svojom raznolikošću. Šljunkoviti i peščani, opremljeni i divlji, atraktivni su kako za parove sa decom, tako i za bučna omladinska društva. Ovde se nalaze i osamljeni uglovi za one koji vole da se opuste goli. Aktivni turisti neće propustiti priliku da odu na morsku plovidbu jahtama, čamcima, kajacima, provozaju se obalom na konjima, odu u pecanje, odu na penjanje u planinama u blizini grada ili samo lutaju po okolini, prekrivenoj šumovitim brdima.
U Nahodki se često održavaju različiti sportski događaji: jedriličarske regate, takmičenja u veslanju, a na jednom od gradskih jezera, koje se zimi zamrzavaju, godišnje se održavaju takmičenja u kartingu, organizujući trke na stazi na ledu. Okolina Nahodke redovno postaje poprište gradskih i regionalnih šampionata u motokrosu.
Lučki grad je poznat po japanskim, kineskim, korejskim restoranima. Ovde postoji nekoliko sjajnih noćnih klubova i elegantnih barova. Tržni centri Nahodke nude najširi asortiman robe iz zemalja pacifičkog regiona, međutim, cene su prilično visoke u poređenju sa drugim primorskim lučkim gradovima.
Grad Nahotka, jedna od najvećih ruskih morskih luka na Dalekom istoku, zvanično vodi svoju istoriju od sredine 19. veka, iako arheološki nalazi ukazuju na to da su ljudi živeli na ovoj teritoriji pogodnoj za naseljavanje još u praistorijsko doba. Prvi Evropljani koji su stigli do obale Nahotke bili su britanski mornari. To se dogodilo 21. avgusta 1855. godine, kada je engleski brod „Barakuda”, na putu kroz Tatarski moreuz za Japan, uplovio u zaliv Gornet, danas poznat kao zaliv Nahodka. Engleski mornari su površno pregledali obalu i napustili je.

U junu sledeće godine, ruski parobrod-korveta „Amerika”, uplovio je u vode zaliva. Usidren po lošem vremenu u blizini visoke planine, kasnije nazvane Sestra, sledećeg dana brod je odmerio sidro i približio se obali, gde je posada otkrila zaliv dobro zaštićen od vetra i oluja. Na dan, 18. juna 1859. godine, dobila je sadašnji naziv – Nahodka. Tako je zaliv kršten po naredbi generalnog guvernera Istočnog Sibira, grofa Nikolaja Muravjova Amurskog, koji je bio na brodu, kako je navedeno u zapisu u dnevniku. Sam zaliv je počeo da se zove Amerika, a rt na ulazu u zaliv od 1860. godine nosi ime navigatora korvete – Jakova Astafjeva. Prema svedočanstvima ruskih mornara iz 1859. godine, na obali rta postojalo je korejsko naselje i drveni pristan za čamce.

Godine 1864. na rtu Astafjev je opremljen vojni hidrografski punkt. Prvo pominjanje sela Nahodka datira iz iste godine.U početku su ovde hidrografsku službu vršila četiri vojnika pod komandom podoficira Gerasimova, kasnije je broj hidrografa porastao na trideset. Nalaz su postepeno naseljavali seljaci doseljenici, kao i bivši osuđenici.
Godine 1864. formirana je vojna hidrografska stanica Nahodka, zatim trgovačka stanica, koja je postala centar sibirskog apanažnog odeljenja (1867 – 1871). Ovaj organ državne vlasti upravljao je zemljištem i imovinom Posebnog odeljenja Ruskog carstva u Primorskom regionu istočnog Sibira. Odeljenje je predvodio Šveđanin, a prvi naseljenici na trgovačko mesto stigli su iz Velikog vojvodstva Finske, koja je u sastavu Ruskog carstva.
Šveđanin Harald Vasiljevič Furugelm posle diplomiranja na Aleksandrovskom univerzitetu u Helsingforsu (Helsinki), poslat je u Irkutsk na raspolaganje general-gubernatoru Istočnog Sibira na mesto prevodioca evropskih jezika.Od 1855-1860 učestvovao je u istočnim ekspedicijama, uključujući i one pod vođstvom general-gubernatora Muravjova-Amurskog.U ime novog general-gubernatora Istočnog Sibira, Mihaila Korsakova, 1866. je predvodio ekspediciju za istraživanje priobalnih obala zaliva Petra Velikog kako bi preselio seljake sa evropske teritorije ruskog carstva. Tokom ekspedicije otkrivena su ležišta uglja na reci Sučan.Od 1867. do 1871. Furugelm je bio upravnik odeljenja sibirske apanaže sa centrom u luci Nahodka. Departman je imao svoju zastavu, koju je odobrio ruski car.
U proleće 1868. prvi doseljenici iz Finske stigli su na trgovačko mesto Nahodka na parobrodu Nahodka, izgrađenom u Hamburgu i kupljenom za sibirsko apanažno odeljenje.

U trgovačkom mestu, naseljenici pod vođstvom Furugelma izgradili su pristanište, skladišta, kovačnicu, mlin, pilanu, prodavnice i kupatilo. U aprilu 1870. Nahodka je potonula, a trgovačka stanica je izgubila redovan pomorski saobraćaj. Furugelm je umro od gangrene u nozi 6. aprila 1871. godine i sahranjen je na lokalnom groblju, srušenom prilikom izgradnje pristaništa četrdesetih godina 20. veka. Njegov brat Ivan Furugelm bio je vojni guverner Primorske oblasti, a drugi brat Oton ruski general-potpukovnik. Posle 1873. godine, trgovačko mesto su stanovnici napustili.
Godine 1906. otvorena je teretna i putnička linija Vladivostok-Nahodka na ušću reke Sučan.
Tridesetih godina prošlog veka na obalama zaliva Nahodka pojavila su se naselja Nahodka, Severni, Ugolbaza, Pad Obodnaja i Ribak. Godine 1931. formiran je granični punkt Nahodka.
Od 1934. na rtu Astafjev počela je da radi baza ratnih brodova i podmornica. U proleće 1936. godine, Nahodka je povezana železnicom sa Transsibirskom.1939. godine u zalivu Nahodka osnovana je „Uprava popravno-radnog logora i građevina br. 213“ u sistemu Glavne uprave za hidrotehničku izgradnju NKVD-a, koja je zatvorena 1941. godine. Izgradnja trgovačke luke prebačena je na „Dalstroj” NKVD-a.Prinudni rad zatvorenika, uključujući i japanske ratne zarobljenike, korišćen je za izgradnju ribarske luke do 1958. godine. Nastavljena je izgradnja radničkog logora. Zatvorenici su izgradili i bazu za podmornice i ratne brodove Pacifičke flote. Od 1937. do 1941. na ostrvu Lisiem nalazila se ženska kolonija, čiji je rad korišćen u lokalnoj fabrici ribe.

Tranzitni punkt u zalivu Nahodka (Tranzitka) radio je od 1938. do 1946. i primao je do 20 hiljada osuđenika. Sovjetska vlada je 1939. godine odlučila da izgradi međunarodnu komercijalnu luku u luci. U najtežem radu učestvovali su zatvorenici iz logora Gulag koji se nalaze u zalivu Nahodka, gde je broj zatvorenika u pojedinim periodima prelazio sto hiljada. Mnogi zatvorenici su umrli od upale pluća i zaraznih bolesti.
1950. godineradno naselje Nahodka je dobilo status grada. Godine 1956. Odsek za aktivni morski ribolov prebačen je iz Preobraženije u Nahodku, a otvorena je Dalekoistočna nautička škola.Zatim je tajnim ukazom u Nahodku premešteno brodogradilište iz Vladivostoka, koje je ostalo pomorska baza. U narednim decenijama ovde su izgrađeni novi lučki terminali, izgrađena su velika brodogradilišta, preduzeća prehrambene industrije, otvorena je Dalekoistočna pomorska škola, organizovana je izvozno-uvozna kancelarija koja je nadgledala trgovinske odnose sa Japanom, Australijom, Korejom i drugim zemljama jugoistočne Evrope, Azijom.
Godine 1965. u Nahodki je otvorena izvozno-uvozna kancelarija Daljintorga, koja je obavljala trgovinske odnose između sovjetskog Dalekog istoka i Japana, Australije i DNRK.Godine 1972. formirano je Primorsko brodarstvo, a luka Nahodka je pretekla Lenjingrad po prometu tereta, postavši druga u Sovjetskom Savezu posle Odese.
Godine 1990. stvorena je Slobodna ekonomska zona Nahodka sa prioritetnim projektima rusko-američkog i rusko-korejskog industrijskog parka, međunarodnog aerodroma, naftnog terminala u luci Vostočni. Nijedan od velikih projekata nije realizovan, a u 2006. SEZ je prestala da postoji.
Za razliku od mnogih drugih gradova, Nahodka nikada nije preimenovana od svog osnivanja. Međutim, nakon smrti Josifa Staljina, predloženo je da se preimenuje u Stalinomorsk, ali inicijativa nije podržana, a staro ime je sačuvano.
Onima koji su nostalgični za sovjetskim vremenima ovde će se sigurno dopasti. Centar grada nije obnavljan još od Staljinovog doba, a mnoge kuće izgrađene pre skoro sto godina ovde su dobro očuvane, uprkos vlažnoj klimi.
Posle Drugog svetskog rata u Nahodki i blizu nje podignuti su logori za japanske ratne zarobljenike koji su postjojali pet godina, ali sada ništa ne podseća na njih.
Nahodka predstavlja najjužniju tačku ruskog Dalekog istoka. Vladivostok, administrativni centar Primorskog kraja, udaljen je 165 km , Seul, glavni grad Južne Koreje, 770 km , a glavni grad Japana, Tokio, 985 km. Geografski položaj, neposredna blizina država jugoistočne Azije i dobro uspostavljena transportna infrastruktura čine Nahodku jednom od najvažnijih karika u tranzitnom koridoru Evropa-Azija.
Nahodka je udaljena od Moskve za 6496 km vatzdušne linije, ali kopneni put je mnogo duži – 9275 km. Novi dan u Nahodki dolazi 7 sati ranije nego u glavnom gradu Ruske Federacije.
Železnička stanica Nahodka, koja je deo strateške Transsibirske železnice, spada među najznačajnije dalekoistočne lučke železničke stanice.Preko nje se odvija oko 15% državnog izvoznog prometa. Gradska luka sa svojim univerzalnim terminalima smeštenim u zalivima Nahodka, Vrangel, Kozmin i Novicki deo je najvećeg trgovinskog i transportnog čvorišta Ruske Federacije na obali Pacifika.
Grad se proteže duž zaliva Nahodka, zauzimajući istočni deo poluostrva Trudni, koji je dobio tako elokventno ime zbog svog složenog stenovitog terena. Gradski okrug Nahodka, koji pored samog grada obuhvata nekoliko naselja urbanog tipa, obuhvata i nenaseljeno ostrvo Lisij, koje je nekada bilo deo kopna. Smešten na izlazu iz zaliva i štiti poluostrvo Trudni od morskih oluja, danas ima status prirodnog rezervata.
Položaj Nahodke na granici Evroazije i pacifičkog regiona određuje njene klimatske karakteristike, koje su prilično povoljne za udoban život i obradu zemlje. Dominacija hladnih kontinentalnih vazdušnih masa zimi i prevlast hladnih okeanskih vazdušnih struja leti ublažavaju monsune. Vetrovi u hladnim mesecima duvaju sa severa i severozapada, a u toploj sezoni – sa juga i jugoistoka.
Nekoliko reči o znamenitostima Nahodke
Tradicionalno razgledanje Nahodke počinje sa Trga Partizana i obuhvata posetu spomen-obeležju ”Ožalošćena majka”, japanskom ”Skalnjaku”, spomeniku ”Kamen prijateljstva”, spomen kompleksu posvećenom pobedi u Velikom otadžbinskom ratu, gradski istorijski muzej, muzej ruskog putnika Gleba Travina.Tokom obilaska mnogi turisti posećuju rt Astafjev, kao i razne vidikovce i platforme za posmatranje, odakle se otvaraju veličanstvene panorame na zaliv i more. Najspektakularniji pogledi mogu se snimiti kamerom penjanjem na planinu Sister.
Verska znamenitost grada je veličanstvena crkva Kazanske ikone Bogorodice, koja se nalazi na Nahodkinskom prospektu. Lako ga je videti iz bilo kog ugla Nahodke. Ova crkva ima dva nivoa.Na prvom spratu možete se diviti ikonama, a na drugom, gde vodi široko stepenište, služe se bogosluženja.Zahvaljujući radio-emitovanju preko zvučnika, čuju se i van zidova crkve. Ispred hrama je veliki vidikovac.
Nedaleko od glavne crkve, koja sa njom čini jedinstvenu arhitektonsku celinu, nalazi se hram-kapela Svetog mučenika Pantelejmona.Svetao i uredan, podseća na crkvu iz epova i ruskih narodnih priča.
U Nahodki možete videti prvu od džamija izgrađenih u Primorju. Zove se Islamska džamija i nalazi se na brdu u blizini spomenika “Ožalošćena majka”.
U letnjim mesecima i ranoj jeseni, Nahodka, sa tri strane okružena morem, sa brojnim šljunčanim i peščanim plažama, rekreativnim centrima, kampovima, sanatorijumima, dečijim kampovima, postaje privlačno mesto za ljubitelje odmora na plaži i morske zabave.

Svake godine broj turista koji posećuju grad u ovom trenutku dostiže 200.000 ljudi. U osnovi, to su posetioci iz Habarovske teritorije i Amurske oblasti, koji ovde dolaze sopstvenim automobilima.
Nahodka nudi svojim gostima veoma širok spektar zabave. U leto, ljubitelji aktivnog načina života ne propuštaju priliku da se bave vodenim sportovima. Mnogi rekreativni centri nude onima koji žele da idu na more u kajacima ili čamcima, surfuju.
U Nahodki je velika većina automobila japanske proizvodnje, sa desnim volanom.Mnoge porodice poseduju više od jednog vozila, što čini saobraćaj u gradu prilično prometnim, iako su velike gužve retke.
Javni prevoz predstavljaju autobusi i minibusevi.
Nahodka nema svoj aerodrom, a najbliži je u Vladivostoku. Iz Moskve let traje 9 sati. Nakon dolaska na aerodrpom u Vladivostoku, možete savladati 165 km koji razdvajaju Nahodku i Vladivostok taksijem, autobusom ili vozom.
Nahodka je danas najveća morska luka, koja ima redovne pomorske komunikacije sa 42 zemlje sveta, obavlja spoljnotrgovinski transport, svi japanski automobili stižu u Rusiju preko ove trgovačke luke.
Čak i u sovjetskim vremenima, to je bio jedini grad Primorja otvoren za strance, poslovni i prijateljski odnosi su pretvoreni u bratske.Nahodka je bratski grad sa 3 japanska grada Maizuru, Otaru, Tsuruga, 2 američka grada – Oklandom i Belinghamom, kineskim gradom Jirin i korejskim Donghae.
Strateški potencijal grada su njegove luke – trgovina, ribolov, nafta, Transsibirska železnica, bogatstvo dalekoistočne prirode i, naravno, ljudi – Daleki istok.Istoriju čine ljudi, samo ljudi mogu od grada da naprave bajku, priroda je sa tim već obdarila.
”Prozor u okean” je naziv kojim se često naziva grad Nahodka na Primorskoj teritoriji, koji se nalazi oko 165 km od regionalnog glavnog grada Vladivostoka.Povoljan geografski položaj grada, posebna mikroklima – ovde je nekoliko stepeni toplije nego u Vladivostoku, zaliv bez leda, jedinstvena priroda, nežno more sa najbogatijim jedinstvenim morskim svetom – veličanstvene peščane plaže – sve ovo možete da pronađete u Nahodki.

Kod pisanja teksta kao izvori poslužili:

https://tur-ray.ru/nahodka-attractions.html
https://wikiway.com/russia/nakhodka/
https://dergachev-va.livejournal.com/151636.html
https://nesiditsa.ru/city/nahodka