Nagrada „Miroslav Lazanski” uručena Igoru Damjanoviću

Nagrada dnevnog lista „Politika” „Miroslav Lazanski” za izuzetne novinarske domete juče je uručena Igoru Damjanoviću, saradniku našeg lista, ali i drugih redakcija u zemlji i regionu, koji se tokom prošle godine istakao objavljivanjem serije tekstova i ekskluzivnih reportaža  sa ratišta u Ukrajini. Ovo priznanje dodeljuje se prvi put, u znak sećanja na vojnopolitičkog komentatora „Politike” koji je ostavio izuzetan trag u istoriji srpskog i jugoslovenskog novinarstva.

Svečanosti u holu zgrade „Politike” prisustvovali su Tamara Lazanski, udovica Miroslava Lazanskog (1950–2021), direktorka kompanije „Politika novine i magazini d. o. o.” Mira Glišić Simić, glavni i odgovorni urednik „Politike” Marko Albunović, urednici i novinari našeg lista.

„Imamo izuzetnu čast da ispunimo obavezu koju smo najavili na 120. rođendan ’Politike’, odnosno ustanovljavanje nagrade ’Miroslav Lazanski’ za izuzetne novinarske domete”, rekao je Albunović pozdravljajući prisutne.

Komentator „Politike” Aleksandar Apostolovski poručio je da je Igor Damjanović, kao prvi dobitnik nagrade „Miroslav Lazanski”, stekao novinarsko odlikovanje najvišeg stepena: „Kao da je dobio Karađorđevu zvezdu ili Partizansku spomenicu, u zavisnosti od ukusa”.

„Saradnik ’Politike’ Damjanović zaslužio je ovu nagradu ne samo osobenim stilom pisanja koji informiše uz snažne opise pakla, užasa, tuge i herojstva što prate svaki rat, koji je, uzgred, uvek poslednji čin prokletstva. Dakle, besmislen je. Ma šta o tome pričali predsednici, premijeri, ministri odbrane, načelnici generalštabova, poručnici, regruti, plaćenici, avanturisti, ratni profiteri ili izgubljeni civili. Damjanović bez svake sumnje poseduje hrabrost i znanje kojima mora da se naoruža svaki novinar koji piše iz zona gde je život najjeftinija roba, što je u današnje vreme gotovo nemoguća misija”, rekao je Apostolovski.

Lazanski je, dodao je, pripadao staroj školi, stasaloj u doba hladnog rata, iz kojeg je izašao kao najveća novinarska zvezda.

„Ali posle raspada njemu omiljene Juge nije rashodovan kao staro oružje, već je sam sebe lansirao u stratosferu, s uspomenama iz rova u Fort Bregu, kako puca iz automatske puške okružen vojnicima 82. američke padobranske divizije. Tada je bio u šminkerskom fazonu, pa je u rov sišao u odelu i s kravatom. Uz tu sliku, ostavio mi je još jednu, kad se prebacio na stari, militari stil. Pozira u maskirnoj uniformi, s ’rejban’ naočarima, pored sovjetskog helikoptera u Kabulu 1989. godine. Poštovali su ga i Ameri i Rusi, i NATO i Varšavski pakt, i KGB i CIA, mada nije krio da su mu srcu draže baćuške. Ali, svoje stavove iznosio je s argumentacijom i nikako vulgarno, već sa stilom”, rekao je Apostolovski.

Vozio je u Beogradu američki džip iz Normandije koji je JNA dobila „kad je Tito šutnuo Staljina, čime je želeo da potvrdi status prvog oklopno-mehanizovanog kolumniste”.

„U Moskvi se, kao ambasador, klizao sličugama na Crvenom trgu. Stroga diplomatska pravila za njega nisu važila i takvim, nekonvencionalnim stilom, očarao je i Sergeja Lavrova. Ništa neobično. Vozio se u američkog nuklearnoj podmornici koja je zaronila na Havajima i šetkao se po Severnoj Koreji, pre Denisa Rodmana”, podsetio je Apostolovski na deo biografije Lazanskog.

Igor Damjanović, prvi dobitnik nagrade koja nosi ime najpoznatijeg vojnopolitičkog novinara na ovim prostorima, zahvalio je „Politici”.

„Zaista mi je, malo je reći, velika čast što sam dobio nagradu koja nosi po čoveku koji je postao sinonim za ratno novinarstvo na čitavom Balkanu.

Nisam imao priliku da gospodina Lazanskog lično upoznam, ali njegovo stvaralaštvo pratim od drugog ili trećeg razreda osnovne škole, bio je ličnost kojoj sam se iskreno i duboko divio. Ova nagrada svakako za mene predstavlja podstrek i obavezu da nastavim dalje, naravno i obavezu da, kad se suočim s nekim poteškoćama i problemima na frontu – dobijem jedan novi impuls, novu snagu da to prevaziđem i nastavim dalje.

Želim da se zahvalim svim kolegama, posebno uredništvu ’Politike’, urednici rubrike Svet Jeleni Cerovini na pruženoj šansi u prošloj godini i na ovih pedesetak tekstova koje sam napisao za „Politiku” – objektivno koliko je to bilo moguće, ono što sam video i doživeo u ovom strašnom ratu. Želim da se zahvalim i na potpunoj autorskoj slobodi koju sam imao”, izjavio je Damjanović.

Politika