На пола копља
1 min read
Застава на пола копља: Генерални конзулат Републике Србије у Херцег Новом, Трг Белависта (Фото: Н.М.)
Свака трагедија има неколико чинова, тако и поплава.
Баш као и земљотрес или пожар, догоди се у мало времена, за чим слиједи вјечност. Та се вјечност зове санација илити обнова.
У човјековој је природи, желим да вјерујем, да помогне ближњем, као што је у природи невоље да стално рађа нове изданке. Хоће ли се количина помоћи угроженима тањити како вријеме буде одмицало? Хоће. Хоће ли свако пострадало домаћинство добити фрижидер прије жарког љета, и пећ прије хладне зиме? Неће. Домаћи свијет нема за (баш) толико, а страноме не пада на памет да даје, пошто се искључе камере. Негдје се, нетом, родио нов разлог за давање обећања другима, угроженима такође. Чак и унутар истог пасуса, невоље не престају да рађају нове изданке.
Суботња тема дана Радија Слободна Европа била је солидарност међу земљама региона. Наћуљио сам уши. Какав атипичан угао приповиједања на таласима познатим по томе што са свих страна подижу мостове ка Србији кривој за све ратове уназад 20, 100 и 1001 годину. Откуд акценат на – заиста – неочекиваној, масовној и искреној жељи да се помогне пострадалима, физички и материјално? Знају ли таласи Слободне Европе (које смо по правилности запљускивања и медијских цунамија научили да читамо увом) – нешто што ми не знамо? Да ли сторијом уроњеном у емпатију они брусе оружје да ударе по Вучићу ако буде превјерио, па одлучио да по потопу збиља помогне народу, а не му додатно стегне ММФ каиш?
Почеле су врућине. Наша земља смрди. Ускоро ће хиљаде невољника да сагоре адреналин у себи, и хиљаде ће оних који су помагали с разлогом питати: куда се деде адреналин у нама, да не буде забуне у редосљеду – људима, па Србима?
