На небу Ранко светиње брани
Дођође хладни, олујни дани.
Камену студен. Птици на грани.
Ранко Јововић
Дођође хладни, олујни дани.
Камену студен. Птици на грани.
Не фали соли виду и рани.
Чуј нас, Пјесниче, и због нас бани,
замахни пером, пред зебњу стани.
На небу, Ранко, светиње брани.
Сад ти је лако. Сад имаш мобу.
Објави војну страшноме добу!
Троглаву алу, витеже, рани.
С Ловћена, Ранко, светиње брани!
Јер језик српски твоја је кама.
Прискочи, снаго, благо нама…
А ћирилица плам твога штита,
замахни, не дај! Ако ко пита:
Neka se odmori.Pocivao u miru.
Nadahnuto i liljepo!
Žena mlada, ama soko sivi…”