На данашњи дан рођени Дража Михаиловић и Меша Селимовић, „експлодирао Чернобиљ“…

Дана 26. априла 1893. године, у Ивањици, рођен је српски официр и ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић. Као седмогодишњи дјечак, остао је без оба родитеља, који су преминули од туберколозе. Стога, троје дјеце Михаила и Смиљане Михаиловић: Драгољуба, Милицу и Јелицу; одвео је њихов стриц Владимир Михаиловић код себе у Београд, гдје је и Милицу убрзо покосила туберколоза. За разлику од Јелице која је завршила архитектуру, Драгољуб се одлучио за војничку каријеру (тројица од његова четири стрица били су официри). У Балканским ратовима је учествовао као питомац Војне академије у Београду. Из ратова је изашао као потпоручник и носилац Сребрне медаље за храброст. Због храброг држања у биткама на Колубари и Церу, током Првог свјетског рата, добио је Златну медаљу за храброст. Иако тешко рањен на Солунском фронту, одбио је понуђену „службу у позадини“ и након опоравка вратио се у своју јединицу. На Солунском фронту унапријеђен је у чин поручника, а одликован је и „Орденом белог орла са мачевима 4. реда“.

Током међуратног периода, због потребе службе, промијенио је велики број градова и официрских постављења. Као један од најперспективнијих официра Војске Краљевине Југославије, службовао је и усавршавао се у Скопљу, Београду, Сарајеву, Паризу, Софији, Прагу. У том периоду се оженио и добио три сина и кћерку.

Други свјетски рат га је сачекао у чину пуковника, као начелника Оперативног одјељења Друге армије Југословенске војске. Након деветодневног ратовања против нацистичке армаде и усташа, и фактичке капитулације Југословенске војске, пуковник Михаиловић одбио је да призна капитулацију и са неколицином својих војника, подофицира и официра, прешао је Дрину и отишао на простор Равне Горе, гдје је организовао први герилски покрет отпора у Другом свјетском рату.

Други свјетски рат представља једну од најистакнутијих епизода у историји човјечанства. Третиран је кроз обиље историографске, али и публицистичке литературе. Још увијек се о њему пише. Драгољуб Михаиловић је заузео једну од најзапаженијих улога током овог рата на простору Југославије, али и шире. Постао је командант Југословенске војске у Отаџбине. Обновио је славну традицију четничких војних одреда с краја 19. и почетка 20. вијека, који су ослобађали српски народ од Турака и Бугара на простору Косова и Метохије и Старе Србије. Ратовао је против нациста, фашиста и комуниста. Убијен је од стране комуниста 17. јула 1946. године.

На данашњи дан, 26. априла 1910. године, рођен је један од најпознатијих писаца са ових простора, Мехмед Меша Селимовић. У родној Тузли је завршио основну и средњу школу, а звање професора српско-хрватског језика и југословенске књижевности стекао је у 24. години живота на Филозофском факултету у Београду.

Овај књижевни горостас, који се прославио дјелима „Дервиш и смрт“, „Тврђава“, „Круг“, „Острво“, био је својатан од многих. Међутим, у једном од својих последњих јавних обраћања, Меша Селимовић је ставио тачку на све спекулације:

„Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борисава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем. Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције ‘Српска књижевност у сто књига’, који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком.“

Прије тачно 34 године, 26. априла 1986. године, у непосредној близини украјинског града Чернобиља, тачно у 01:23 часова по московском времену, догодила се експлозија у нуклеарној електрани „Лењин“. Била је то највећа нуклеарна несрећа и еколошка катастрофа у историји, која је настала, прије свега, због људског фактора. Нуклеарна електрана је удаљена свега 16 километара од границе са Бјелорусијом и стотињак километара од главног града Украјине – Кијева, међутим, последице ове катастрофе су се осјетиле и у радијусу од више од хиљаду километара.

Двадесетишести дан мјесеца априла остаће упамћен и по рођењу римског филозофа и цара Марка Аурелија (121); енглеског књижевника Вилијама Шекспира (1564); америчког сеизмолога и физичара Чарлса Рихтера – творца чувене Рихтерове скале (1900); али и по оснивању првог сталног британског насеља на територији Сејверне Америке, у Вирџинији, захваљујући, прије свега, капетану Џону Смиту (1607); по оснивању тајне нацистичке полиције „Гестапо“ (1933).

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: