МУП: У Црној Гори преко 100.000 комада оружја у легалном и 40.000 у илегалном поседу

Више од 700 особа млађих од 25 година има регистровано оружје на своје име, подаци су Министарства унутрашњих послова (МУП).

Према информацијама у које су “Вијести” имале увид, највећи број комада оружја који посједује једна особа је 33.

Проблем са илегалним, али и леганим оружјем у жижу црногорске јавности доспио је након масовног убиства на Цетињу 1. јануара ове године, када је Ацо Мартиновић убио 13 особа…

Званичници су тада саопштили да је злочин почињен оружјем које није било регистровано, али иста особа раније је првостепено осуђена због постојања основане сумње да је извршила кривично дјело недозвољено држање оружја и експлозивних материја.

Након злочина на Цетињу је услиједио Владин Нацрт закона о оружју и муницији, а којим држава покушава да знатно пооштри казнену политику у тој области и услове за добијање дозвола за оружје.

Како су “Вијести” писале у новембру, МУП-у је у периоду од 1. јануара до октобра прошле године поднијето скоро 400 захтјева за држање и више од 1.700 за држање и ношење оружја, од чега је до тада одбијено 26 захтјева.

Осим црногорских грађана, за оружане листове су били заинтересовани и странци, па је тако према подацима у које су “Вијести” имале увид, странцима који бораве у Црној Гори у периоду од 13. јануара 2015. до 13. јануара 2025. године издато 237 оружаних листова.

За исти период, странцима са одобреним привременим боравком издато је 56 оружаних листова, а странцима са сталним боравком издат је 181 оружани лист.

Једна од измјена у Нацрту се односи управо на то да оружје могу регистровати и посједовати држављани Црне Горе и странци са сталним настањењем.

Према подацима Министарства унутрашњих послова, у Црној Гори легално је наоружано око 68.000 грађана, у чијем се власништву налази преко 100.000 комада оружја. Са друге стране, кад је илегално оружје у питању, процјене су да грађани у илегалном посједу имају најмање 40.000 или чак преко 100.000 комада оружја.

Четири НАТО батаљона

Министар унутрашњих послова Данило Шарановић саопштио је недавно да је у првих четири мјесеца ове године предато преко 3.500 комада оружја, односно 700 комада оружја више него што је предато за претходних 10 година заједно.

“Од 1. јануара до данас предато је преко 110.000 комада муниције, односно за 70 одсто више предате муниције него за претходних 10 година заједно. Да бих дочарао грађанима о којим количинама оружја и муниције је ријеч, навешћу поређење које указује на то да је предата довољна количина којом би се могла наоружати бригада од преко 3.000 војника и по сваком војнику комплет борбене муниције! Можемо то поредити и наследећи начин: у неким НАТО државама батаљон броји око 500 до 800 војника, а сада је предато више оружја него што је потребно за опрему 4 НАТО батаљона”, рекао је он одговарајући на посланичко питање.

Више од 100.000 комада оружја посједују грађани Црне Горе, према подацима Министарства унутрашњих послова

Тада је нагласио да су грађани враћали и пушкомитраљезе, ручне бомбе и друго наоружање које спада у категорију оружја за коју се грађанима не може издати дозвола: “Тако да је ефекат ове акције изнад очекивања, те охрабрујем грађане да наставе са враћањем оружја без посљедица”, рекао је он, коментаришући резултате акције “Поштуј живот – врати оружје”.

МУП је недавно окончао Јавну расправу о Нацрту закона о оружју и муницији, током које су организоване три јавне трибине у различитим регионима: Будви, у Подгорици и у Беранама.

Говорећи о томе, челник тог владиног ресора казао је да ће се усвајањем новог закона омогућити ефикасна контрола посједовања и промета оружја, у циљу спречавања његове злоупотребе и побољшања безбједности грађана: “Као и да се легалним и савјесним власницима оружја омогући да несметано посједују и користе оружје у законом дозвољене сврхе лова, спорта, самоодбране и колекционарства”.

Јавна расправа и сугестије

Министарство је, током јавне расправе, прихватило одређене сугестије, између осталог да период важења оружних листова буде 5 умјесто до сада прописаних 10 година, да сметње за посједовање оружја буду сви прекршаји са елементом насиља, а не само прекршаји “са елементом насиља у породици”, али и да један од разлога за привремено одузимање оружја буде и због “нарушених пословних односа”…

Држава неће, како пише у коментарима с јавне расправе, препустити приватницима да грађане обучавају како да правилно користе ватрено оружје и остаје при ставу да ту обуку искључиво може реализовати Полицијска академија.

“С обзиром на то да ће поступак одобравања исправа о оружју у МУП-у бити централизован, мишљења смо да доказ или увјерење да неко располаже вјештином за правилно руковање оружјем, треба да издаје државни орган на централном нивоу који посједује техничке и кадровске капацитете за спровођење стручне и специјалистичке обуке и која има одговарајуће програме да обезбиједи услове за њихово извођење, а то је ЈУ Полицијска академија у Даниловграду”.

Према подацима МУП-а, у Црној Гори легално је наоружано око 68.000 грађана, у чијем се власништву налази преко 100.000 комада оружја. Кад је илегално оружје у питању, процјене су да грађани имају најмање 40.000 комада оружја

Након јавне расправе од 24. јануара до 24. фебруара, ресор унутрашњих послова прихватио је сугестију за корекцију старосне границе за дозволу за набавку оружја. Нацртом закона је предвиђено да то за грађане буде 25 година, док је за припаднике војске, полиције, заштитаре и друга лица то 18, односно за ловце и спортисте 21 година живота. На сугестију приватне фирме да све старосне границе треба спустити на 18 година, позитивно су одговорили и прихватили предлог.

Иста компанија упутила је коментар на члан који се односи на љекарска увјерења, а за које је МУП у образложењу Нацрта најавио да је у плану да се за психолошке провјере успостави комисија Министарства здравља, “која ће једина бити надлежна за издавање љекарских увјерења за посједовање оружја, вршити у континуитету психолошку и психијатријску процјену, односно свеобухватну процјену здравственог стања подносиоца захтјева”.

Није прихваћен предлог да се пропише изузетак и да се, кад је у питању лична безбједност, дозволи ношење оружја на јавном мјесту.

3.500 комада оружја предали су грађани у првих четири мјесеца ове године, односно 700 комада оружја више него што је предато за претходних 10 година заједно. Шарановић је недавно објаснио да је предата довољна количина којом би се могла наоружати бригада од преко 3. 000 војника и по сваком војнику комплет борбене муниције

Ресору унутрашњих послова сугерисано је и да предложене висине новчаних казни значајно умањи, у складу са, како се наводи “реалном економском моћи и стандардима како грађана тако и привредника у држави”.

Тако је, поред осталог, предложено да се правно лице које у прописаном року не врати одобрење за набавку оружја које није искоришћено умјесто 500, казни новчано износом од 50 еура, или да се физичко лице које у прописаном року од дана набавке оружја не поднесе захтјев за издавање оружног листа за држање, односно држање и ношење оружја… умјесто од 100 до 1.000, новчано казни износом од 10 до 100 еура.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: