• Издвојено
• Поглед

На данашњи дан рођен је Гаврило Принцип: Наше ће сјене лутати по Бечу, ходати по двору, плашити господу…

12 месеци ‎ ИН4С

Принципов пуцањ у вјечност, пуцањ у угњетача, пуцањ за слободу, само једна је од историјских прекретница, чији су симболи и хероји били Срби. А тај пуцањ, био је истог дана када и Обилићев, на Видовдан!

На данашњи дан, 25. јула 1894, рођен је Гаврило Принцип, атентатор на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда у Сарајеву на Видовдан 1914. Атентат је Бечу био повод за војну инвазију на Србију, чиме је изазван Први свјетски рат. Принцип је као малољетник осуђен на 20 година тешке тамнице. Због нехуманих затворских услова оболио је од туберкулозе и у тамници у граду Терезин у Чешкој умро је у априлу 1918. године.

О Принципу је већ много тога написано, изречено, симбол отпора, херојства и слободе, вихор неких нових времена која ће опет доћи, кад све недаће прођу.

Принципов пуцањ у вјечност, пуцањ у угњетача, пуцањ за слободу, само једна је од историјских прекретница, чији су симболи и хероји били Срби. А тај пуцањ, био је истог дана када и Обилићев, на Видовдан!

Данас је прилика да прочитамо последње писмо нашег Гаврила, нашег Обилића.

За убиство Франца Фердинанда и његове супруге Софије осуђен је на 20 година робије и послат у злогласни затвор Терезин у данашњој Чешкој. Непосредно прије тога, уочи самог читања пресуде, Гаврило Принцип је написао своје последње писмо.

Било је то давне 1914. године… Пред аустроугарски суд у Сарајеву 12. октобра изведено је 25 углавном младих људи. Оптужба – убиство надвојводе Франца Фердинанда и његове супруге Софије.

Када је главна расправа завршена, предсједавајући је позвао оптужене да устану ако се кају за оно што су учинили. Устали су сви осим једног младића – Гаврила Принципа.

Пресуда је изречена 28. октобра 1914. године када је оружје већ увелико звецкало Европом, а свет се кретао ка неминовном страховитом разарању, које ће доћи у годинама које следе. Чињеница да је Принцип био маљолетан, спасила га је од смртне казне. Осуђен је на 20 година робије и послат у злогласни затвор Терезин у данашњој Чешкој.

Непосредно прије тога, уочи самог читања пресуде, Гаврило Принцип је написао своје последње писмо и упутио га родитељима. Забиљежено је да је настало 25. октобра 1914.

Драги Родитељи,

Прије свега Вас молим да ми опростите на великој несрећи и жалости, коју сам Вама нанио. Ја сам иначе здрав, но то не значи ништа, да ли сам болестан или мртав – то ми је потпуно ради мене, свеједно – но мени је једино жао Вас и цијелога народа, због несреће која га је снашла. Мени и мојим несрећним друговима већ је расправа свршена, а у четвртак ће нам се прогласити осуда.

– Каква ће бити не знам, али бих најволио да ме на смрт осуде.

Не могу Вам писати о својим душевним мукама, но то Вам и не треба знати. Како сам рекао – опростите ми и помирите се са тим да мене више нема, а ја Вас волим и љубим изнад свега срца и душе. Гледајте на сваки начин да Никицу школујете.

Више ништа, него безброј пољубаца Вама и свима које познам. Много Вас воли и поштује Ваш син

Гаврило

Мора се напоменути да аутентичност писма никада није у потпуности доказана. Оно је објављено само једном и то у сарајевској Вечерњој пошти и не помиње се у радовима аутора који су се дуги низ година бавили проучавањем „Сарајевског процеса“.

Гаврило Принцип умро је у затвору од туберкулозе 28 априла 1918. године, мало пред крај Првог свјетског рата.

Измучен затвором и болешћу у комбинацији са батинама и константним мучењем, у последњим данима, сада већ историјска личност епских пропорција – Гаврило Принцип, човек који је почео „Велики рат” је на зиду изнад неколико дасака које су му служиле као кревет записао још једну строфу пјесме свог живота:

„Наше ће сјене ходати по Бечу

лутати по двору

плашећи господу“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: