Na današnji dan pre tri decenije Republika Srpska dobila prvog predsednika: Na sednici skupštine na Palama izabran Radovan Karadžić

Na sednici Narodne slupštine Republike Srpske 17. decembra 1992. godne, za prvog predsednika je izabran Radovan Karadžić

On je na tom mestu bio do 19. jula 1996. godine, kada se poslednji put pojavio u javnosti. U ovom periodu Karadžić je obavljao i dužnost vrhovnog komandanta oružanih snaga RS-a.

On je 2019. godine osuđen pravosnažno na doživotnu robiju za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja, odlučilo je žalbeno veće u Hagu u drugostepenom postupku. Ovim je povećana kazna od 40 godina kojom je osuđen prvostepeno 2016. Kaznu izdržava u britanskom zatvoru na ostvru Vajt.

Karadžić je rođen 19. juna 1944. godine u selu Petnica, na Durmitoru, u Crnoj Gori. Po profesiji psihijatar, po opredeljenju pesnik i političar od 1996. godine je u bekstvu.

I kao ratni lider bio je posebno ponosan na svoj zavičaj. Napravljeno je nekoliko TV reportaža o njegovom rodnom mestu.

U Sarajevo je došao 1960. godine gde je završio srednju medicinsku školu i 1971. diplomirao na Medicinskom fakultetu na kome je specijalizirao psihijatriju. Deo školovanja proveo je u Sjedinjenim američkim državama, gde je proučavao psihoterapiju i američku poeziju. U vreme studentskih demonstracija u junu 1968. isticao se vatrenim govorima sa krova sarajevskog Filozofskog fakulteta. Do marta 1977. radio je u Centru za obrazovanje odraslih „Đuro Đaković“, a potom na Psihijatrijskoj klinici na Koševu u Sarajevu. Krajem 1983. i početkom 1984. radio je u Zdravstvenom centru na Voždovcu u Beogradu. U isto vreme bio je i psihijatar FK Crvena zvezda. Porodica mu je ostala u Sarajevu, gde je i on provodio vikende. Zbog optužbi da je državnim novcem sagradio vikendicu na Palama, 1. novembra 1984. godine je otišao u sarajevski istražni zatvor, ali je, u nedostatku dokaza, pušten nakon 11 meseci. U Sarajevu je 26. septembra 1985. osuđen na tri godine zatvora zbog pronevere i prevare, ali kaznu nije odslužio. U Domu zdravlja na Voždovcu u Beogradu nastavio je da radi do 1987. kada se pridružio porodici u Sarajevu i ponovo počeo da radi na Psihijatrijskoj klinici. Prethodno su propali njegovi pokušaji da dovede porodicu u Beograd. Supruga Ljiljana, koja je takođe neuropsihijatar, konkurisala je u istom Domu zdravlja u Beogradu ali nije primljena. Zvanično je počeo da se bavi politikom 1989. godine kada je osnovao Srpsku demokratsku stranku (SDS). U julu 1990. izabran je za prvog predsednika stranke. Od ukupno 222 glasa on je dobio 221. Bio je član Predsedništva BiH. Kao član BiH parlamenta, zapamćen je po polemici sa Alijom Izetbegovićem i izjavi datoj usred žučne rasprave da će, ukoliko Izetbegović nastavi politiku koju vodi, odvesti „muslimanski narod možda u nestanak“. Nakon proglašenja nezavisne Republike srpskog naroda u BiH 9. januara 1992, koja je kasnije preimenovana u Republiku Srpsku (RS), Karadžić je postao njen prvi predsednik.