На данашњи дан – 27. октобра 1860. године на Цетињу су се вјенчали Никола Мирков Петровић и Милена Вукотић

На данашњи дан, 27. октобра 1860. године на Цетињу су се вјенчали Никола Мирков Петровић и Милена Вукотић, кћерка војводе Петра Вукотића.

Књаз Никола је на престо дошао након погибије књаза Данила у Котору 1860. године. Мјесец и по након што је заузео пријесто и наслиједио стрица вјенчао се са Миленом, са којом је дуго прије тога био заручен. Њихови очеви војвода Мирко Петровић и војвода Петар Вукотић, на наговор књаза Данила, заручили су их још као дјецу.

Краљ Никола и краљица Милена имали су у браку три сина и девет кћери. Будућа црногорска краљица Милена Вукотић је рођена на Чеву, као најстарије дијете војводе Петра и мајке Јелене, родом од Војводића из Бјелопавлића. На четрдесет дана послије ступања на пријесто Никола се разболио од запаљења плућа.

Међутим, кроз два мјесеца, Никола је био већ оздравио и опоравио, колико да није ни боловао. Ускоро затим отац је опрезно подсјетио сина на женидбу, наводећи му пословицу: ,.Ко рано руча и рано се жени, не каје се!”. На очеве савјете Никола се прво није обазирао, али их је убрзо прихватио и 27. октобра 1860. године вјенчао се са Миленом.

Вјенчање је извршено у Влашкој цркви на Цетињу скромно и „мукло, без икаквог весеља”, због короте за стрицом Данилом. Из сваке капетаније позвани су били по три до четири главара на свадбу да буду свједоци ове женидбе. Кум је био војвода Петар Вујовић са Љуботиња. Рано вјенчање за Николу је био доживљај који му се дубоко урезао у свијест. Сјећајући се овога у старости, он је у својим мемоарима за себе и своју младу записао да су “били један чудан пар”.

Склапање брака између Николе и Милене дошло је из пријатељских и политичких разлога. Још „ђед књажев, Станко Стијепов, и ђед књагињин, Стеван Перков, по старом црногорском обичају зарекоше се да се спријатеље, ако се једном роди унук, а другом унука”. Ова њихова узајамна жеља настала је највише „вољом владике Рада који је Стевана Перкова волио и поштовао као оца, па је хтио да послије њега Петровићи и Вукотићи остану у пријатељству”. Исто су жељели и родитељи младенаца, војводе Мирко и Петар, да се вјенчањем њихове дјеце још јаче утврди пријатељство њихових братстава и да се одржи њихова политичка моћ и престиж над осталим племенима.

Тако је Милена Вукотић од свога рођења сматрана вјереницом Николе Петровића. У своју будућу кућу Милена се уселила прије удаје. Још када је Никола 1856. године отишао у Париз да се „научи и спреми за предсједника Сената”, а евентуално и за наследника пријестола, морало се повести рачуна и о образовању његове вјеренице. Стога је књаз Данило наредио свом брату Мирку да је узме са Чева код себе не Цетиње „да се неколико дотјера за положај који је очекује”.

Тако је Милена дошла на Цетиње, гдје се образовала и васпитавала на двору. Прво је похађала основну школу, а потом су је књагиња Даринка и Стеван Радоњић учили француском језику. Једно вријеме јој је и Нићифор Дучић предавао српски језик. У то доба Милена је била млада, “али је обећавала, како је књаз за њу записао, све оно што се касније показало. Мој отац и мајка, каже он даље, љубили су је као да им је била рођена кћи. Стриц ју је покојни волио и много мазио… Она је у сваком обзиру изванредно лијепа била, мила, љубазна, блага и побожна. Са мном је у то вријеме мало говорила и по хадету ондашњем скоро је изгледала као да хоће да ме игнорише”. Иако ју је од краја XIX вијека књаз Никола често консултовао приликом доношења битних политичких одлука, Милена није имала политичких амбиција. Радије се посвећивала хуманитарном раду.

Извор: Светигора

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: