• Издвојено

„Мудро женски“ – како то знамо и умијемо

9 година ‎ ИН4С

Била су и тежа времена, али у њима је морало да се трпи зарад биолошког опстанка. Живјело се, преживљавало и доживјело уз помоћ Бога оно најсвјетлије – СЛОБОДА. Али ево у савременом добу данас тражимо другу врсту слободе. Данас је јако тешко бити мајка, бака… бити жена. Али данас не смијемо трпјети. Не, у инат онима због којих трпимо. Они знају да ако устанемо, као што смо 24 октобра, биће готово, а устаћемо још масовније, снажније и одлучније.

Ипак, задржаћу се на мојим Пљевљима, нашим мајкама, бакама, комшиницама… Прије 25 година Пљевља су имала преко 11 000 запослених, данас нешто више од 5 хиљада. Тешка транзициона времена масовних отпуштања, прогона по политичкој линији највише су истрпјеле жене које су суочене са често празним фрижидером, успјеле да хране и прехране своје породице и шаљу своју дјецу у школе. Оне су те које су се одрицале у немаштини због своје дјеце и породице. Мучних је то 25 година пустоши ДПС власти које су задесиле Пљевља. Све се може опростити, али страховити пад наталитета чији је основни узрочник катастрофално лоша економска и еколошка политика, никада. Прошле године у Пљевљима је дошло на овај свијет мање од 190 беба, а отишло више од 450 људи. Колико се само иселило? Колико се разбољело од најтежих болести у брутално уништеној животној средини? И шта су предузели? Ништа.

Нашим програмом нудимо рјешења за излаз, јер излаза има. Фокусираћу се на жене из наших села. Оне су лично сматрам, најугроженије. Пљеваљске домаћице које производе чувени бренд „пљеваљски сир“ морају имати загарантован откуп и пласман на тржиште, кроз откупне станице које ће формирати држава или општина. Тако ће се обезбједити нова радна мјеста, подстицати економска независност наших домаћица и сузбити сива економија на шверцу ових производа.