Može li se Evropa snaći ako ruska nafta, gas i ugalj budu prekinuti?

Dok su Sjedinjene Države, Kanada i Ujedinjeno Kraljevstvo najavile embargo ili mere postepenog ukidanja ruske energije nakon rata u Ukrajini, Evropska unija se uzdržala, umesto toga pokrenuvši novu energetsku strategiju. Ovo ima za cilj da smanji za skoro dve trećine uvoz gasa u EU iz Rusije do kraja 2022. i da Evropu učini nezavisnom od svih ruskih fosilnih goriva mnogo pre 2030. Obnovljivi izvori energije će tek moći da igraju značajnu dodatnu ulogu u energetskoj nezavisnosti EU u srednjoročno: u narednim mesecima alternative će morati da preuzmu tešku situaciju.

Tržišni igrači su već počeli da ograničavaju kupovinu ruskog uglja i nafte, bilo zbog rizika po ugled ili zbog straha da će biti uhvaćeni daljim sankcijama. Nekoliko energetskih kompanija prestalo je da kupuje rusku naftu, dok druge kupuju samo uz značajne popuste u odnosu na ekvivalentne neruske vrste nafte.

Rusija je najveći svetski izvoznik nafte sa oko 8% svetske ponude, a EU drugi najveći svetski uvoznik i najveći kupac ruske nafte.

Dnevne isporuke ruskog gasa u EU su u martu dostizale 802 miliona evra

Po procenama Bruegela, istraživačkog centra u Briselu, koje su preneli i vodeći zapadni mediji, uvoz ruskog gasa na dan 26. januara ove godine koštao je EU oko 271 milion evra. Dnevni uvoz gasa 24. februara popeo se na 442 miona evra. Rekordni iznos je dostigao 4. marta kada je uvezeni ruski gas koštao EU čitavih 802 miliona evra što je približno oko 880 miliona dolara.

EU 40% svojih potreba za gasom zadovoljava uvozom iz Rusije. Takođe 40% potreba EU za dizelom i 30% za naftom podmiruje se uvozom iz Rusije.

Čitaj više:

EU: Srbijin pristup konstruktivan, žalimo zbog odluke Prištine