Monstruozna je tvrdnja da bilo ko osim terorista „OVK“ stoji iza Zločina u Peći

Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić je šokirao javnost kada je izjavio da iza ubistva srpskih dečaka u kafiću „Panda“ u Peći ne stoje šiptarski teroristi. Vučić je ove reči saopštio novinarima, a da prethodno nije obavestio roditelje ubijenih Srba koji godinama čekaju, čini se nedostižnu pravdu.

Vođa naprednjaka je takođe demantovao da iza ubistva u Peći stoje SAS i britanska obaveštajna služba sa kojom kako kaže ima odličnu saradnju.[1] Iako nije izričito naveo kao u slučaju Ćuruvije da iza ovih ubistava stoji država Srbija, taj zaključak se lako izvodi iz Vučićevih reči. Vučić je još krajem 2013. godine izjavio da će Srbija morati da se „suoči sa mnogo strašnih stvari“ navodeći kao primer i masakr u Peći.[2] Ove reči su pokrenule lavinu insinuacija.

Najpre je srpski dnevni list koji užava podršku Ambasade SAD u Beogradu [3] objavio da iza zločina u kafiću „Panda“ stoji Državna bezbednost Srbije! „Izvor blizak Vladi Srbije tvrdi da je Radomir Marković, bivši načelnik DB, ponudio nadležnima konkretne dokaze da je napad na kafić `Panda` 14. decembra 1998. izveden u organizaciji Milorada Ulemeka Legije!Cilj ovog zločina bio je, prema rečima našeg izvora, da se u očima međunarodne javnosti OVK prikaže kao teroristička organizacija i opravdaju akcije srpskih snaga na području Kosova“ objavio je list i dodao da sa druge strane Ulemek optužuje Markovića za taj zločin. Neimenovani izvor (učestala praksa ovog lista) zaključuje „činjenica je da je za taj zločin odgovorna država, to jest DB.“ [4] Markovićev advokat je sve demantovao, ali to niko nije ni primetio.

Najpre treba istaći da je besmislena tvrdnja da je „OVK“ trebala da se prikaže kao teroristička organizacija jer je te 1998. godine Robert Gelbard specijalni izaslanik SAD za Balkan izjavio da su pripadnici „OVK“ teroristi. [5] Isto tako na Zapadu su već uveliko imali dokaze da je „OVK“ povezana sa Osamom bin Ladenom, koji je i boravio na KiM pomažući šiptarske teroriste. [6] Pored toga postoje jasni podaci „da je Beograd bio uveren da je agresija neizbežna“ [7] i da SAD već uveliko naoružavaju i obučavaju Šiptare kao prethodnicu te operacije. Što se tiče opravdavanja akcija srpskih snaga, zar za to nisu bila dovoljna dotadašnja ubistva policajaca, vojnika, i brojnih civila?

Kao podrška propagandi da su Srbi krivi za zločin u Peći na scenu je stupio kompromitovani Vuk Drašković optuživši Srbiju za terorizam na KiM i ističući (opet preko istog dnevnog lista) da je DB imala eskadrone smrti u Južnoj srpskoj pokrajini. [8] Sa druge strane bivši načelnik Obaveštajne uprave DB-a Dragan Filipović je još ranije optužio Vuka Draškovića da je kao saradnik SAD imao zadatak da zajedno sa šiptarskim teroristima izazove krvoproliće u Srbiji i nasilno preuzme vlast početkom devedesetih godina prošlog veka. [9] U sudskim procesima je takođe navedeno da se Drašković susretao sa visokim funkcionerom američke obaveštajne službe Nikolasom Hilom. [10]

Sve ovo je podsetilo na „mali rat“ iz 2002. godine u Hagu između predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića i britanskog obaveštajca generala Karolja Džona Drevenkijeviča pomoćnika Vilijama Vokera (agenta CIA i režisera „masakra civila“ u Račku). Tada je Vokerov pomoćnik (koji je inače pokušavao da spreči izlazak srpskih istražnih organa na lice mesta u Račku) uzeo u zaštitu „najvažnijeg agenta SAD i NATO“ na KiM za vreme agresije na SRJ, koji je osumnjičen i za zločin u kafiću „Panda“ u Peći. Slobodan Milošević je tom prilikom izjavio da je monstruozna tvrdnja da je bilo ko osim terorista „OVK“ izvršio zločin u kafiću „Panda“ u Peći. Na samom suđenju Milošević je nekoliko puta „uhvatio“ Drevenkijeviča u laži, najviše po pitanju „masakra“ u Račku. [11]

Drevenkijevič je 2002. godine neuspešno pokušao da uradi ono što pojedini mediji u Srbiji pokušavaju početkom 2014. godine – da „opere“ Ramuša Haradinaja zločinca koji je odgovoran za „dolinu leševa“, terorističke napade na Ruse i kojeg oficiri UN (iz zapadnih zemalja) opisuju kao „psihopatu.“ O upadima maskiranih terorista u kuće i kafiće njegovih protivnika izveštavao je i OEBS, a takođe je poznato (prema zapadnim izvorima) da je on organizovao i veći broj operacija podmetanja koje su za cilj imale da se krivica za zločine pripiše srpskim snagama bezbednosti. Međutim Haradinaj je bio ključni agent SAD i NATO u Južnoj srpskoj pokrajini tokom agresije na SRJ, a kako su javili britanski mediji američka obaveštajna služba je na KiM uništavala dokaze o njegovim zločinima. On je i jedan je od najvećih narkodilera u Evropi, a danas i partner vlasti u Beogradu na putu u EU i NATO. Preciznije rečeno danas i Beograd i Priština služe istog gospodara.

14. decembar 1998. godine upisan je crnim slovima u istoriju Peći. Tog dana dvojica terorista, obučenih u crne uniforme sa kapuljačama na glavi su u pećkom kafiću „Panda“ ubili šestoricu srpskih dečaka i pobegli u Kapišnicu deo grada sa jakim uporištem „OVK“. Živote su izgubili Ivan Obradović, Zoran Stanojević, Svetislav Ristić, Dragan Trifović i Vukosav Gvozdenović, svi odlični učenici pećke Gimnazije “Sveti Sava” i student Ivan Radević. Šiptarski teroristi su kidnapovali Bogdana Radevića, oca ubijenog Ivana Radevića, dok su njegovu majku i babu prebili. [12] Tela Ivana Obradovića i Svetislava Ristića roditelji su preneli u Beograd i Bar. Tela preostale četvorice mladića su ostala na pravoslavnom groblju u Peći, ali lokalni sveštenik ne može da ih pronađe jer su ih Šiptari zatirući sve tragove Srba uništili. “Tražili smo mesto gde su sahranjeni mladići koji su poginuli još 1998. godine, ali nikako ne možemo da ih nađemo, jer su spomenici polomljeni, polupani, tako da mesto gde su sahranjeni ne znamo”, rekao je sveštenik Slobodan Marković. Ubistvo šestorice mladića u Peći bilo i uvod u pogrom posle koga u Metohiji gotovo da nije ostalo Srba. [13] Kako je preneo Vašington post, prema podacima američkih obaveštajaca Šiptari su činili sve što je u njihovoj moći da napadima na srpske snage isprovociraju njihovu reakciju i „uvuku“ NATO u sukob. „Pobunjenici“ su organizovali atentate na političke vođe Srba u pokrajini a „veruje se da su odgovorni za masakr šest srpskih dečaka u kafiću ‘Panda’ u Peći.“ Američki list prenosi i izjavu neimenovanog zvaničnika Vlade SAD koji je u vezi zločina u Peći rekao da su ga izvršili „loši Albanci.“ [14] Međutim masakr u Peći je bio samo jedan zločin u čitavoj seriji terorističkih napada koje su u tom periodu izvršili šiptarski teroristi. Prethodno je napadnuta kafana “Čakor” u Dečanima. Zvonimir Bojanić potpredsednik Skupštine opštine Kosovo Polje, bio je sledeća žrtva terorista. Njegovo unakaženo telo, na kome su bili vidljivi tragovi mučenja, pronađeno je 18. decembra ujutru u 5.30 sati, na magistralnom putu Priština – Peć, kod mesta Careva česma. Bojanić je, inače, otet iz svoje porodične kuće u Velikoj Slatini nadomak Kosova Polja 17. decembra 1998. od strane petorice pripadnika terorističke „OVK.“ [15] Na meti terorista, na Badnje veče, 6. januara 1999. našao se kafić “Kul” u Prištini, kada su ranjena četvorica srpskih mladića. Mesec dana kasnije bačena je bomba na ugostiteljski objekat “Alibi”, takođe u Prištini. Istog dana, oko 19 časova, od posledica eksplozije ispred jedne piljare u ovom gradu stradalo je troje ljudi. U podne, 13. februara, na pijačni dan, u centru Uroševca aktivirana je eksplozivna naprava. Povređeno je 13 osoba. Tačno mesec dana kasnije, 13. marta, na pijaci u Kosovskoj Mitrovici izvršen je bombaški napada u kome su tri osobe poginule, a 48 zadobilo teže i lakše telesne povrede. Gotovo istovremeno, u centru Podujeva, gde je takođe bio pijačni dan, podmetnute su dve eksplozije. Poginula su tri, a teže i lakše povređena 24 lica. Bombe su eksplodirale i ispred Folozofskog fakulteta u Prištini, a posebna “specijalnost” bilo je postavljanje eksploziva u kontejnere. [16] Šiptari su tačno znali šta rade. Kako je i preneo Vašington post njihov cilj je bio da isprovociraju reakciju srpskih snaga bezbednosti. Na licu mesta je bila verifikaciona misija OEBS-a predvođena agentom CIA Vilijamom Vokerom čiji je zadatak bio da režira povod za početak agresije NATO pakta na SRJ, što je Voker i učinio u Račku gde je likvidirane i do zuba naoružane teroriste „OVK“ predstavio kao civile. Šta je bio cilj Vilijama Vokera i SAD od početka pojašnjavaju reči ovog agenta CIA koji je 2010. godine izjavio da podržava ideju stvaranja velike Albanije. [17] Ovaj projekat koji podržava Voker, danas ima i praktičnu podršku čelnika Vlade Srbije koji su prihvatanjem Briselskog sporazuma i lokalnih izbora raspisanih po zakonima separatista u Prištini, olakšali posao Šiptarima.

Još dok se Aleksandar Vučić zalagao za Veliku Srbiju, predstavnici UN su se žalili da SAD blokiraju njihove istrage pokrenute protiv vođa terorističke „OVK“ zbog trgovine drogom, ratnih zločina i ubistava. Kako su javili Observer i Gardijan, Ramuš Haradinaj ima potpunu zaštitu američke obaveštajne službe (AOS) jer je bio njen ključni saradnik na KiM u vreme sukoba sa Srbima. Policija UN se žalila da su pripadnici Vojske SAD i AOS iz baze Bondstil, uklanjali forenzičke dokaze o zločinima Haradinaja. Kako su naveli u UN nakon međusobnog obračuna Šiptara („FARK“ protiv „OVK“) u selu Strele na zapadu KiM, Amerikanci su Haradinaja prevezli helikopterom u Bondstil iako je to mesto bilo daleko izvan njihove zone odgovornosti. Šiptara su iz Bondstila hitno prebacili u Nemačku gde je bio na lečenju zbog rana zadobijenih od šrapnela. Inspektorima UN je uskraćen pristup teroristi. Haradinaj je pre ovog sukoba učestvovao u napadu na ruske mirotvorce blizu KFOR-ovog punkta. Prilikom obračuna sa Rusima Haradinaj je uspeo da blokira ceo grad. [18]

Ramuš Haradinaj je rado viđen gost Kongresa SAD gde je često boravio kako bi prikupio novac za terorističku „OVK“. Međutim britanski oficiri ga opisuju kao „psihopatu“ koji često „bije svoje vojnike i lokalne stanovnike“ kako bi ih disciplinovao. „Njegovi protivnici su često završavali u kanalu“ prenose britanski listovi. OEBS je u svom izveštaju naveo da su sedmorica maskiranih ljudi koje je predvodio Haradinaj upala u kuću Albanaca koji su ranije pustili srpske policajce u svoju kuću. Oni su dvojicu ukućana prebili a trećeg su odveli u jarak i likvidirali. [19] Haradinaj je sve svoje aktivnosti koordinirao sa Amerikancima i bio je na dnevnoj vezi sa NATO i AOS. Pored Kongresa SAD njegovi finasijeri su i moćni narkokarteli koje vode Naser Keljmendi i Ekrem Luka, objašnjava Observer.

Haradinaj je odgovoran za mnogobrojne napade na policiju, vojsku i civile. Najstravičniji zločini događali su tokom 1998. godine. Pored kanala kojim se voda Dečanske Bistrice prenosi u Radonjićko jezero streljano je najmanje 40 ljudi. U atarima sela Rznić i Glođane, gde se nalazio Haradinajev štab, koju su novinari nazvali “dolinom leševa”, septembra 1998. pronađeno je šest masovnih grobnica. Napad na kafić “Panda” u Peći, restoran “Čakor” u Dečanu, više napada na policiju – samo su neki u nizu zločina Dukađinske grupe „OVK.“ [20] Kako je Radio Priština javio u martu 1999. godine Ramuš Hajredinaj je odgovoran za kidnapovanje, mučenje, ubistva i masakriranje civila. Surovo se ponašao prema takozvanim neposlušnim Albancima i svojom rukom likvidirao više desetina civila čija su tela nađena na putevima Metohije. Istragom je utvrđeno da je lično naredio napad na kafić „Panda” u Peći kada je ubijeno šest srpskih mladića i više njih je ranjeno. [21]

Na kraju, svako bi se zapitao koji je pravi cilj najnovije antisrpske kampanje i satanizacije Srba tj. zbog čega je srpski narod ponovo kao u Haškom tribunalu (kolektivno) optužen za zločine koje nije počinio? Vraćajući se iz SAD Zoran Đinđić i posle njega Boris Tadić su kao mantru ponavljali rečenicu „potrebno je promeniti svest i način razmišljanja Srba“. Bilo je potrebno nametnuti krivicu Srbima kako bi trpeli i prihvatili svo zlo koje im nameću prozapadne vlasti. I danas tu mantru izgovaraju u republičkoj vladi. [22] U nedostatku dokaza o srpskoj krivici oni će se osloniti na jaku medijsku propagandu.

Kao što je Nikola Tesla objasnio, zamenom paradigme narod pada u ropstvo mnogo teže od onog u lancima jer mu se menja model ponašanja i svest. Taj narod se odriče svojih svetinja, vere, tradicije, teritorije i predaka ali i budućnosti. Zato je promena paradigme najvažniji zadatak svih prozapadnih vlada koje stoluju u Beogradu. Zadatak Srba sa druge strane je da odbrane svoju tradiciju, veru i Otadžbinu.

Boris Aleksić