Моја „аутобиографија о другима“: Бећковић о Селимовићу, патријарху Павлу…
Матија Бећковић
„Дружио сам се са старијима од себе и нисам помишљао да би они могли умрети пре мене. И да ћу остати сам“, рекао ми је својевремено песник Матија Бећковић.
Сада се стиховима одужује пријатељима који су обогатили његов живот.
Одлучио је и да напише књигу Портрети (у издању Новости), а чије делове је пренео Недељник.
„Биће то нека моја верзија аутобиографије о другима“, рекао нам је тада Бећковић.
Прву Аутобиографију о другима – зар треба подсећати – написао је Борислав Михајловић Михиз, управо један од најмилијих Матијиних пријатеља.
Годинама је међу пријатељима био најмлађи, а кад су они отишли – постао је најстарији.
„Није се ништа променило осим што се не виђамо. Сем у сну. То су моји доживљаји, а њихове речи онако како сам их упамтио. Њих привидно нема, али се није ништа променило. У мом животу су присутнији од многих којих има. А што их не виђам – не значи да не знам шта они данас мисле и шта би ми рекли“, рећи ће Бећковић.
