Mlaka reagovanja na opasne provokacije: EU i UNMIK „zabrinuti“, Srbi na Kosovu i Metohiji ugroženi
1 min read
Kosovo onlajn
Dok se u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji gotovo svakodnevno sprovode akcije koje Srbi vide kao oblik političkog i institucionalnog nasilja, reakcije međunarodnih aktera ostaju ograničene na diplomatske fraze i opšta saopštenja.
U proteklim danima, pripadnici kosovske policije upadali su u srpske institucije, javna preduzeća, pa čak i u objekte koji sa bezbednošću nemaju nikakve veze — poput bolničkog vešeraja, sportskih hala i vodovodnih sistema. Poslednja meta bili su NZS, Regionalni vodovod u Zubinom Potoku i Hala sportova u Severnoj Mitrovici. Sve ovo dešava se u ambijentu u kom se institucionalno prisustvo Srbije na KiM sistematski guši, a srpsko stanovništvo ostavlja u pravnoj i egzistencijalnoj nesigurnosti.
Šefica UNMIK-a Karolina Zijade saopštila je da je „zabrinuta“ zbog zatvaranja srpskih institucija koje finansira Beograd, pozvavši na izbegavanje jednostranih poteza. Navela je i da akcije protiv vodosnabdevanja i sportskih ustanova mogu uticati na „život zajednice“, ali nije iznela konkretne zahteve ili mere.
Sličnim tonom oglasila se i Evropska unija. U saopštenju Evropske službe za spoljne poslove (EEAS), Brisel je pozvao Prištinu da obustavi akcije koje „pogoršavaju tenzije i remete svakodnevni život“, uz napomenu da zatvaranja javnih službi „ugrožavaju ugled Kosova“. Iako je reč o retkoj otvorenoj kritici poteza premijera Aljbina Kurtija, nedostaje konkretna osuda ili sankcioni mehanizam koji bi stvarno sprečio dalje provokacije.
Srpska zajednica sa pravom postavlja pitanje — da li je ovo dovoljno? Jer na terenu, ono što mnogi Srbi već opisuju kao teror, svakodnevno se nastavlja. Pretresi, hapšenja, administrativna gušenja institucija i simboličko demontiranje srpskog prisustva, sve je to deo šire strategije koja izaziva duboku nesigurnost među Srbima.
Zvanični Beograd godinama unazad poziva na dijalog i traži trajno rešenje kroz političke procese uz posredovanje EU. Međutim, ukoliko Brisel nastavi da situaciju na terenu posmatra kao marginu, a ne kao suštinsko pitanje mira i bezbednosti, onda više nije reč samo o nespremnosti, već o saučesništvu u urušavanju jednog od tri konstitutivna naroda na KiM.
Na Kosovu i Metohiji je u toku tihi institucionalni progon. Srpska strana još uvek veruje u snagu prava i međunarodnog prava. Ali ta vera biva sve slabija kada je s druge strane zid ćutanja — ili, u najboljem slučaju, „deklarativna zabrinutost“.
Ali za Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji, strah nije deklarativan. On je svakodnevan.
Čitajte JOŠ:
