Митрополит Амфилохије о Страшноме суду: Онај који презре брата свога, презрео је Бога свога
1 min read
Послије прве недјеље са којом започиње пост, недјеље Митара и Фарисеја, којом нам Црква Божија показује да је смиреноумље и покајање темељ нашег хришћанскога живота, и оне друге недјеље, недјеље о Блудноме сину, којом нам, такође, Црква Божија указује да је Божија љубав, спојена са покајањем, наставак те грађевине човјековог духовног преображаја. Ево и ове треће недјеље, недјеља Страшнога суда, којом Црква указује да заиста на љубави почива овај свијет и божански однос према нама људима и однос људи једних према другима. Али, није само божанска љубав оно што је својство живога Бога, него је божанско својство и правда. Зато рече Господ: ,,Када Син човјечији дође са Својим анђелима, сешће на престолу славе Своје и сабраће се пред Њим сви народи земаљски и Он ће судити живима и мртвима. Раздјелиће их, једне са десне, а друге са лијеве стране, као што пастир раздваја стадо. И онима са десне стране, као јагањцима Својима, ће рећи: Жедан бијах и напојисте ме, гладан бијах и нахранисте ме. Гост бијах странац и примисте ме. Болестан и тужан бијах и утјешисте ме, и у тамници бијах и посјетисте ме. Уђите у радост Господа свога.”
A oни ће Га питати: ,,Кад Те то видјесмо жедна или гладна, боса или гола, тужна или у тамници или странца?”
А Господ ће им рећи: ,,Када учините једном од ових малих мојих, мени сте учинили.” A oне друге ће поставити са лијеве стране као јарад и рећи им: ,,Жедан сам био и нијесте ме напојили, гладан и нијесте ме нахранили. Болестан и тужан и нијесте ме утјешили. Го и нијесте обукли, странац и нијесте ме примили у свој дом, у тамници бијах и нијесте ме посјетили.”
И они ће Га питати: ,,Кад Те то видјесмо гладна или жедна, гола или боса, у тамници или странца па Те не посјетисмо, не нахранисмо и не напојисмо?”
И њима ће рећи: ,,Кад не учинисте ниједном од ове моје мале браће, ни мени нијесте учинили.”
И тако ће Господ судити живима и мртвима и правду Своју даће и једнима и другима. Једни ће отићи у огањ вјечни, а други ће задобити царство Божије, вјечно и непролазно. Велика истина која нам се открива, нама људима, је истина да је Бог љубав, али да је Бог и правда. И зато се није довољно поуздати у љубав божанску, него је неопходно испунити закон Божији и сваку заповјест Божију. Открива нам се та истина и друга истина нам се открива: да је свако људско биће чудесна и света икона живога Бога. Да постоји нека тајанствена истовјетност између Бога и између човјека, између човјечанског бића и божанског бића. Јер да нема те истовјетности између Бога и људи, Бога и човјека, како би Христос, Син Човјечији, могао да каже: ,,Жедан бијах и не напојисте ме. Када не учинисте једном од ових малих, мени нијесте учинили.” У сваком човјеку кога сретнемо у свом животу, сретнемо свету и величанствену икону живога Бога. И онај који презре брата свога, он је презрео Бога свога. Онај који тврди да воли Бога, а презире брата свога, он је лажа и у њему нема истине, јер како може вољети Бога кога не види, а презирати ближњега кога види. У сваком човјековом лику нам се открива велика и света тајна божанске доброте, божанске истине, божанског постојања, божанске љубави. Кроз човјека и преко човјека нам се Бог открива. И кроз нашу љубав према ближњима открива нам се и дарује нам се и љубав према Богу, као што се у љубави према Богу открива и даје снага за љубав према ближњима.
У тој великој светој тајни јединства између Бога и људске природе, том прожимању између Бога и човјека, садржана је велика и света тајна нашега живота, живота творевине Божије. Тајна којом се Бог открива нама, а Бог нам се открива Својом љубављу и Својим поретком у творевини Својој. А ми се, с друге стране, откривамо Богу својом љубављу према Њему и својом љубављу према сваком људском бићу. Они који задобију ту љубав, који ближњем у свим стварима око нас открију живо присуство живога Бога, они познају Бога и Бог познаје њих. Њима се открива Бог и они се отварају за Бога и за Његово дјејство. Они задобијају Бога, задобијају божанску љубав, задобијају свете божанске дарове и изнад свега добијају себепознање, Богопознање, познање творевине Божије и задобијају живот вјечни. Јер живот вјечни се и састоји у томе да познајемо Њега и Онога кога је он послао, који се уселио у нас пун благодати и истине.
