Мисли о 5. септембру на Цетињу
1 min read
Пише: Васојевић
Митрополија црногорско-приморска Српске православе цркве учинила је што је до Цркве Божије! Донијела је најтежу одлуку, преузела на себе најтеже бреме пославши своме народу најтежу поруку: Устоличење митрополита црногорско-приморског Јоаникија биће учињено само у литургијском сабрању, без свенародног сабора испред Цетињског манастира као вјековног саборишта српског народа.
Тешко је то пало вјерном народу који је мислио да се 30. августа 2020. године коначно изборио барем за слободу вјероисповјести, и то након осамдесет дугих година прогона његове Цркве у његовој земљи. Једноставно, народу је тешко да прихвати да се и данас, у такозваној демократији, легитимна и измучена већина и даље повлачи пред безобразлуком безобзирне мањине. Због тога данас вјерни народ море многобројне дилеме и мисли које живот значе.
Зашто се ми који дуги низ вијекова јасно знамо ко смо, која је наша Црква, које су наше светиње, који су наши манастири, и даље повлачимо пред безобразном мањином? Зашто, ни по чему осим по мржњи дефинисана мањина у Црној Гори, смије и може да се окупља на Цетињу, а угрожена већина не смије или не би требало? Да ли ће у овој напаћеној Црној Гори икада да се оконча терор мањине над већином?
Да ли ће без присуства вјерног народа који представља већинску Црну Гору, 5. септембра са Цетиња у свијет отићи лажна слика Црне Горе, на којој ће бити „насликано“ само неколико десетина или стотина „окупатора“ како устоличавају свог „окупаторског митрополита“ скривајући се иза зидина „окупираног“ Цетињског манастира, а испред манастира „маса“ припадника агресивне мањине која ће са својим препознатљивим „црвенилом“ и циркуском представом (одавно добро осмишљеним у западним маркетиншким агенцијама) да се представи као „угрожени народ“ Црне Горе? Да ли је 5. септембра на Цетињу право вријеме и мјесто да се коначно покаже ко је у Црној Гори већина а ко заблудјела мањина? Ако мањина не одустаје од својих лажи, зашто да већина одустане од истине?
Ако невјерници имају слободу да се као провокатори окупе испред Цетињског манастира 5. септембра, зашто да било који вјерник Српске православне цркве нема слободу да дође на литургијско сабрање тога дана у свом Цетињском манастиру и присуствује молитви и устоличењу свога митрополита. Па, колико вјерника буде? Ако не могу сви да стану у храм има манастирска порта, ако и то буде мало простора има плато испред манастира, ако и то не буде довољно простора има Цетињско поље. Важно је само да се пође на литургију а не на свенародни сабор. И важно је да се истрпе могуће провокације, без одговора, хришћански, достојанствено.
Ако један освједочени атеиста и аутошовиниста из Новог Сада у сусједној држави Србији, мијешајући се као невјерник у питања вјере, Цркве и друге државе, на сва звона најављује долазак на Цетиње 5. септембра да брани Црну Гору од „окупаторског митрополита“, ако то исто најављују и учиниће још неки регионални подстрекачи мржње према свему српском и црногорском, ако ће се ради мржње окупити неколико хиљада оних који мрзе све што је српско, црногорско и православно, да ли је мање важно или више опасно да ради хришћанске љубави вјерни народ Црне Горе, у својој држави, пође своме митрополиту, светој литургији у своме манастиру.
Ko je Srbin i Srbskog Roda….
A ne Dosa’ 5-tog na Cetinje….
Racune ce Polagat Lazaru….
Svetoj Nasoj Srbskoj Kruni Zlatnoj….
Одавно није било важније 5. септембра доћи на Цетиње.
Она већина која тога дана буде верификована постаће будућа већина у цијелој Црној Гори, што год то значило.
Из овог разлога подигнута је цијела хајка и смишљена је у Вашингтону.
Braco Moja, Srpski Sokolovi….
Gdjegod da STE OVIH SUDNJIH DANA….
Poletite u Lovcenske Visine….
Njegosevoj Vjecitoj Litici….
U Slavu i Ljubav Nasem Mitropolitu Joanikiju….
Nasem Patrijarhu Porfiriju….
U Nasoj Vjeri, Ljubavi i Nadi….
Nasoj Vjecitoj Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi….
Na Lovcen 5-tog Septembra….
Plemenice moj dragi, nedam se da je vjerujuci narod shvatio tvoju hriscansku i bratsku poruku, zato braco moja Srpska, krenimo svi na Cetnje 05.09. jer to nam je sveta duznost, da branimo nasu vjeru i nase svetinje.
Тако је Васојевићу. Сви на Цетиње!