• Изабрано
• Наша Србија

Миша Анастасијевић поклонио држави зграду у Београду, познату као Капетан-Мишино здање

1 min read

5 месеци ‎ ИН4С

Капетан Мишино здање

На данашњи дан, 24. фебруара 1803. рођен је српски трговац и бродовласник Миша Анастасијевић, кога је за “капетана дунавског” 1833. поставио кнез Милош Обреновић, с којим је био у пословном ортаклуку. Од тада је познат као “капетан Миша”. Имао је 74 брода, солане у Румунији и Мађарској и велика имања у румунској житници Влашкој. Велику зграду на Студентском тргу у Београду, у којем је сада ректорат Београдског универзитета, названу Капетан-Мишино здање, поклонио је 1863. “свом отечеству”.

У писму Министарству просвјете је поручио да кућу уступа “свом отечеству” за смјештај “учених и просветних завода”.

У њој се сада налази ректорат Београдског универзитета.

Здање капетана Мише Анастасијевића, једног од најмоћнијих трговаца, великог просветног и културног добротвора из 19. века, саграђено на Студентском тргу у Београду, круна је његовог доброчинства према српском народу и, према речима др Снежане Тошеве, музејске саветнице Музеја науке и технике, постало је симбол даривања у овдашњем образовању и култури, пише Политика.

Зидови импресивне, китњасте грађевине, правоугаоног облика, у самом језгру градске вреве крију велелепно двориште наткриљено крошњама столетних липа у чијем хладу деценијама размењују мисли најугледнији чланови академске елите у Србији: ректори, проректори, декани, професори, председници и чланови Савета Београдског универзитета...

Време у Србији

Она сведочи да је те 1863. године завршена градња чувеног здања у које су се одмах уселили Велика школа, потоњи универзитет и остале школске, научне и културне установе: Српска краљевска академија, Гимназија, Народни музеј и Народна библиотека. Прелепа зграда са рустичним црвеним украсима седиште је Универзитета у Београду, а у њему се налазе и семинари, катедре и институти Филозофског и Филолошког факултета.

‒ Капетан Мишино здање, монументална двоспратна грађевина затвореног типа са унутрашњим двориштем, прва је права и највећа палата у Србији 19. века. По свим обележјима припада романтичарској архитектури. Са посебном пажњом су обликоване њене полихромне фасаде са рељефним украсима разноврсних мотива. У разуђеном ентеријеру најрепрезентативнија просторија је Свечана сала у којој се посебно истичу сликана зидна декорација, лустери и портрети ректора Лицеја, Велике школе и универзитета, дела наших знаменитих сликара – наводи Тошева и додаје да двориште од 1991. године краси биста капетана Мише, дело чувеног вајара Ота Лога.

И не чуди што најрепрезентативнија универзитетска зграда подсећа на краљевску палату, јер је и грађена у ту сврху и била је намењена за становање неуспешном претеденту на српски престо. Али је баш у току њене изградње овдашња историја променила ток и покварила капетан Мишин план. А он је био да у грандиозно здање у близини Калемегдана и ушћа Саве у Дунав усели своју мезимицу, најмлађу и најратоборнију ћерку Сару и њеног супруга потпуковника и ађутанта у српској војсци Ђорђа Карађорђевића, који је био син Алексе Карађорђевића и братић кнеза Александра Карађорђевића. Имућни бродовласник и трговац сољу, капетан Миша је са Саром ковао план да свога зета Ђорђа уместо стрица Александра доведе на српски престо, што је, према неким изворима, неуспешно и покушао на Светоандрејској скупштини 1858. на којој је, међутим, дошло до династичког преврата те су на чело земље уместо Карађорђевића доведени Обреновићи, тачније кнез Милош Обреновић. После пропасти своје замисли, Миша Анастасијевић је завештао палату за просветне потребе отаџбине.

Изградња здања које и данас доминира центром Београда је започела највероватније 1857, према пројекту чешког архитекте и панслависте Јана Неволеа, који је у Србији од 1845. до 1863. био главни инжењер у Грађевинском одељењу Министарства унутрашњих дела, наводи Снежана Тошева.

‒ Током свог безмало двадесетогодишњег боравка у Србији пројектовао је више приватних и јавних објеката. Капетан Мишино здање је његово најбоље дело изграђено у Србији, а и уједно једно од најзначајнијих у његовом опусу – објашњава др Тошева.

Трговац сољу и дунавски капетан

Капетан Миша Анастасијевић је рођен 1803. године у Поречу, у источној Србији, у трговачкој породици, па је рано почео да тргује сољу и стекао велико богатство. Кнез Милош Обреновић га је 1833. именовао за дунавског капетана и по тој титули је остао познат до данас, упркос чињеници да је касније стекао и чин мајора. Богатство је временом толико увећао да је сматран најбогатијим житељем Србије и једним од најимућнијих људи у средњој Европи. Најрадије је боравио у Влашкој, у којој је имао више феудалних добара. У Клежњу је имао породични дворац, а ту је саградио и школу и задужбинску Цркву архангела Михајла и Гаврила у којој је и сахрањено његово балсамовано тело, након смрти која га је задесила у Букурешту 1885. године.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: