Mironov za IN4S: Novom predsedniku Jakovu Milatoviću želim da ne demonizuje Rusiju, već da gradi nezavisnu politiku

„Još uvijek su mi sveže u sećanju provokativne optužbe bivšeg rukovodstva na račun Moskve uoči parlamentarnih izbora, da se meša u izborni proces, kategorički predstavljajući Rusiju kao neprijatelja Crne Gore. Ubrizgavanje rusofobičnih osećanja u društvo dogodilo se i 2016. godine, kada je Rusija optužena za pokušaj državnog udara. Novom predsedniku zemlje želim da ne demonizuje Rusiju, već da gradi nezavisnu politiku, zasnovanu pre svega na bezbednosti i blagostanju njenih građana“, kazao je u intervjuu za IN4S, Sergej Mironov lider Pravedne Rusije, treće stranke po snazi u Ruskoj Dumi.

Sa Mironovim smo razgovarali o odnosima Crne Gore i Rusije, kao i o situaciji na Kosovu i Metohiji. Neizbježno je bilo i da pomenemo specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini.

Nakon tri decenije na vlasti kao predsednik ili premijer, Milo Đukanović je izgubio na predsedničkim izborima 2. aprila. Pre toga je izgubio na parlamentarnim izborima 2020. godine, kako komentarišete to?

Predsednički i parlamentarni izbori su suvereno pravo građana bilo koje zemlje, stoga ne smatram korektnim komentarisati poraz Đukanovića na izborima, jer još uvijek su mi sveže u sećanju provokativne optužbe bivšeg rukovodstva na račun Moskve uoči parlamentarnih izbora da se meša u izborni proces, kategorički predstavljajući Rusiju kao neprijatelja Crne Gore. Ubrizgavanje rusofobičnih osećanja u društvo dogodilo se i 2016. godine, kada je Rusija optužena za pokušaj državnog udara. Novom predsedniku zemlje želim da ne demonizuje Rusiju, već da gradi nezavisnu politiku, zasnovanu pre svega na bezbednosti i blagostanju njenih građana.

Kako vidite budućnost odnosa Crne Gore i Rusije nakon odlaska Đukanovića?

Nažalost, u odnosu na Rusiju Jakov Milatović nastavlja politiku svog prethodnika, namerno zamrzavajući i potpuno uništavajući naše bilateralne odnose. Crnogorske vlasti su tokom 2022. godine proterale iz zemlje gotovo sve ruske diplomate, uključujući i sve konzularne službenike. Zbog toga je rad konzularnog odeljenja morao biti obustavljen, te Rusija nema mogućnost da pruži kvalifikovanu pomoć ruskim građanima u zemlji.
Podgorica se pridružila svim antiruskim paketima sankcija EU, očigledno nadajući se da će to pomoći bržem ulasku u Evropsku uniju. Siguran sam da takva nepromišljena politika neće dovesti zemlju do željenih ciljeva. Ne možete prevariti društvo, građani svakodnevno na nivou domaćinstva osećaju posledice ovih sumanutih ograničenja. Samo je crnogorskom turizmu u 2022. nedostajalo oko 46 miliona evra, a sve je to na savesti čelnika Crne Gore.
Istovremeno, siguran sam da nikakve destruktivne radnje vlasti u zemlji pod uticajem spoljnih sila neće moći da naruše tradicionalno prijateljske veze naših naroda. Društvo u obe zemlje je zainteresovano za normalizaciju odnosa i njihovo vraćanje na nivo tradicionalnih partnerstava.

Mađarska i Srbija planiraju da u junu potpišu sporazum o izgradnji naftovoda kojim će ruska nafta iz naftovoda „Družba“ preko mađarske teritorije dolaziti do srpskih potrošača. Međutim, „Družba“ teče i kroz Ukrajinu, koja trenutno i nije tako prijateljska prema Rusiji. Kakva je budućnost projekta u takvim uslovima?

Ruska strana veoma poštuje planove Beograda i Budimpešte da izgrade naftovod i time povećaju pristup zemalja ruskim energetskim resursima. Veoma je radosno što se, uprkos kolosalnom pritisku Evropske unije, predsednik Vučić i premijer Orban rukovode pre svega interesima svojih građana. Ovo je primer profesionalizma, istrajnosti, izdržljivosti i, ako hoćete, najvišeg patriotizma lidera Srbije i Mađarske.
Naravno, ovaj projekat ima budućnost, iako bi bilo naivno ne očekivati poteškoće u njegovoj realizaciji u uslovima pravog rata koji je pokrenut protiv Rusije. Naravno, Brisel će se potruditi da to blokira. Osiguranje sigurnosti cevovoda takođe će postati veoma težak zadatak. Ako su Severni tokovi na dnu Baltičkog mora postali predmet sabotaže, onda bi naši neprijatelji mogli da pokušaju da urade nešto slično sa Družbom. Zadatak zaštite gasovoda će biti najvažniji.

Situacija na severu Kosova i Metohije se stalno pogoršava. Priština organizuje lokalne izbore bez učešća srpskog stanovništva, gradi specijalne policijske baze bez njihove saglasnosti, ograničava kretanje automobila sa srpskim tablicama, a EU sve vreme ćuti. Da li je to simbol zapadne demokratije u 21. veku?

Situacija na Kosovu i Metohiji je, naravno, dobar primer sebične, dvostruke, tzv. zapadne demokratije, izgrađene na zataškavanju pravih uzroka krize.
Odgovornost za sadašnju eskalaciju tenzija na Balkanu očigledno snose SAD i EU, koje su dugo vremena namerno ignorisale interese srpskog stanovništva koje živi na severu Kosova, bespogovorno ugođavajući Prištini, čiji provokativni postupci dovode do situacije u regionu do opasne linije. Vidimo da posrednički napori Evropske unije ne samo da nisu doveli do rešenja sukoba, već su i primetno pogoršali situaciju. Pritisak na Srbe se samo povećava.
Situacija na Kosovu i Metohiji liči na situaciju ruskog govornog stanovništva u Donbasu. Tada su bili sporazumi iz Minska, koje Kijev nije nameravao da ispuni, a Evropska unija je iskoristila da naoruža Ukrajinu. Na Balkanu njihovu sudbinu ponavljaju briselski sporazumi iz 2013. o stvaranju zajednice srpskih opština, koje Priština, kako se ispostavilo, nije nameravala da sprovede.
Sada Vašington i Brisel slikovito osuđuju postupke kosovskih vlasti na eskalaciji sukoba, dok predsedniku Vučiću nude sopstveni plan rešavanja, koji će, ukoliko bude sproveden, voditi Beograd putem priznavanja „državnosti“ Kosova. Ostaje da se nadamo da trenutna spirala napetosti neće dovesti do rata na Balkanu, do ljudskih žrtava i stradanja.

Predsednik Srbije Vučić je nedavno rekao da Aljbin Kurti pokušava da ga predstavi kao malog Putina, a sebe kao malog Zelenskog. Da li se slažete sa tim i da li mislite da su Kurtijeve provokacije deo šireg pritiska na Srbiju da uvede sankcije kako bi okrenula leđa Rusiji?

Želeo bih pre svega da istaknem da Srbija u ovom trenutku ne podržava antiruske sankcije EU, uprkos ogromnom pritisku na Beograd iz Vašingtona i Brisela. I taj pritisak će samo rasti, jer je Zapadu, da bi ojačao antirusku koaliciju, hitno potrebna Srbija da se pridruži sankcijama.
Predsednik Vučić je do sada teškom mukom uspevao da obuzda želju SAD i Evropske unije da zabiju klin između bratskih naroda Srbije i Rusije, pokazujući zavidnu izdržljivost i volju.
Zapad doživljava Srbiju kao prorusku sponu u Evropi i pokušava da upotrebi bilo koje sredstvo da primora Beograd da se pridruži sankcijama. Kosovo je jedna od poluga pritiska. Srbija je kandidat za članstvo u EU i privreda zemlje je usko povezana sa Evropskom unijom. Brisel neprestano ucenjuje Beograd: bez priznanja nezavisnosti Kosova i uvođenja antiruskih sankcija neće biti prijema zemlje u EU. Otuda i provokacije takozvanog premijera Kurtija u cilju pritiska na Beograd.

Srbija je 16. decembra zvanično zatražila od KFOR-a da rasporedi do 1.000 srpskih vojnika i policajaca na Kosovu i Metohiji u skladu sa Rezolucijom UN 1244 i Kumanovskim vojno-tehničkim sporazumom. Kfor je sačekao 6. januar, Badnje veče, da negativno odgovori na zahtev Srbije.
Da li je KFOR imao pravo na to i ima li simbolike u datumu odgovora?

Međunarodno prisustvo je predviđeno Rezolucijom SB UN 1244, koja ostaje osnova trajnog i pravičnog rešenja na Kosovu, odnosno, u skladu sa mandatom UN-a, Kfor je pozvan da obezbedi bezbednost Srba, međutim, u praksi vidimo suprotnu sliku.
U aktuelnom zaoštravanju na severu regiona, kontingent NATO-a na Kosovu i Metohiji otvoreno je stao na stranu Prištine, pomažući policiji kosovskih Albanaca u obračunu sa Srbima, postajući faktor eskalacije.
U istom kontekstu smatramo i odbijanje zaheva od strane rukovodstva KFOR-a Beogradu za slanje srpskih snaga bezbednosti na Kosovo i Metohiju u nastojanju da zaštite sunarodnike. NATO komanda nije imala to pravo. Potpuno ste u pravu: Rezolucija SB UN 1244 predviđa mogućnost povratka srpskih vojnika na Kosovo radi obavljanja određenih zadataka, ali, po svemu sudeći, rukovodstvo Kfora toga nije svesno. NATO-u tamo nisu potrebni Srbi, dok istovremeno oni nameravaju da povećaju broj svog kontingenta kako bi ojačali svoje prisustvo.
To što je odbijanje došlo upravo 6. januara, uoči Božića, svakako nije slučajnost. Tog dana su Albanci napali nekoliko kosovskih Srba, a deca su bila ranjena.

Trenutno su svi na Balkanu zainteresovani za geografiju oko Artemovska. Šta mislite, da li će nas uskoro zanimati geografija Odese i Harkova?

Pitanja planiranja specijalne vojne operacije su svakako u nadležnosti Ministarstva odbrane i Generalštaba Oružanih snaga RF, ali što se mene tiče, mogu da kažem samo jedno. Proteklih dana i nedelja Oružane snage Ukrajine neprekidno granatiraju teritorije konstitutivnih entiteta Ruske Federacije koje se nalaze u neposrednoj blizini linije dodira. Radi bezbednosti naših građana i sprečavanja stradavanja među civilnim stanovništvom, neophodno je da ovu liniju pomerimo što dalje.