Мирис краја

Пише: Иван Луковац

Улази црногорска збиља у једну врсту климакса. Или се, макар чини да је тако..

Званична Црна Гора, тј њена власт је предуго ћутала.. Мислим да није знала шта је снашло.. Иако је онај ко је по Уставу обавезан да води унутрашњу и спољну политику, а то је Влада – читај њен председник, углавном био ту у земљи, осим у два – три спорадична случаја није се оглашавао. Чекао је да му се партијски шеф врати из добровољног странствовања па да се консолидује. У дужини избивања из државе чији је већински власник није шкртарио. Ни у још понечему, колико смо успјели дознати. Потрајало је то.. А у одсуству његовог присуства су се одвијале библијске сцене.. Које су својом снагом, интензитетом, љепотом, превазишле и најсмјелија очекивања.

Или најцрње слутње. Зависи од угла посматрања.

Оптика власти којом зури у овај призор је свакако занимљивија.

И како се Душков шеф вратио из „краћег“ егзила, нешто се морало „чињети“ .

Израчунали су његови педантни статистичари да је народа на улицама, испред својих храмова много, много више него што су и у најцрњим сновима могли снијевати.

Да је упоран, достојанствен, господствен…

Не дере се, не разбија мобилијар, не прави бедастоће .

Само поносно шетају, носећи иконе, држећи дечицу за руке.

И да их је из ноћи у ноћ више.

Годинама брижљиво припремана лаж да су Срби масни, ретроградни, неписмени, изманипулисани, неокупани, да немају зуба, и да су у фази биолошког одумирања – срушила се као кула од карата.

Истина је, да у молебанима и литијама не учествују само Срби. А то је додатно закомпликовало позицију власти. Има доста националних Црногораца, подршку протестима, пружили су и муслимани, један хоџа, чак је и предсједник пљеваљског СДП – а абдицирао због литија.

А то је сензација равна чуду да, рецимо Ласло Ђере освоји отворено првенство Аустралије у тенису.

Ипак, чуда се изгледа дешавају.( Не мислим на Ласла који је испао већ у првом колу).

Чим се шеф вратио морао је да прегрупише своје преостале снаге. Више не толико сигуран у реченицу коју је изговорио на почетку „баладе“, а која је отприлике гласила :“ немојте нам се залијетати јер нас на овој страни има више“.

На страну државничка мудрост, „председника свих грађана“ која просто исијава из ове реченице. Она је неправедно остала у сенци, незапажена такорећи. Али кад је математика, као егзактна наука претегла на страну оних који достојанствено показују свој људски став, и сваког дана претеже за по једну кап, у одсудном моменту, цајтноту тачније – ваљало је наћи одговор на питање које је у сличној незгодацији поставио његов идеолошки прађед Волођа Уљанов, а оно гласи : Шта да се ради?

Органски на чика Лењина наслонио се локални поклич : „Дај шта даш ако за невољу знаш“

И да се не би лутало у одговорима мимо породице, јер кад је густо, ваља се поуздати у провјерене вриједности,као његов политички тата, Слободан Милошевић у сутон свог политичког жића, кад је на Ушћу организовао контрамитинг, тако смо данас на Цетињу имали прилику да гледамо сличну манифестацију.

Неодољиво ме подсјетила данашња шетња на збивање на Ушћу. С тим што је бројност два скупа неупоредива . А и морфолошка структура учесника шетње је била прилично хетерогена. Примијећени су неки Никшићани који су своје фрустрације због невидљивости у свом граду испољили у „долини богова“

Један је демонстрант у одбрану слободе и части упртио и албанску заставу. Пјевали су се и пригодни сонгови карактеристични за оваква аd hoc сабрања.

Учесници су се завјетовали да, уколико буде потребе читаву представу могу играти и у репризи.

Да ли су дијељене мазе – сендвичи и нека цркавица за гориво остаје у домену спекулација.

Било како било :

Осјетио се у ваздуху мирис краја.

И нема те математике, логике и помоћних наука које то могу спријечити.

П С

Подсјети ме једна мудра пријатељица, малоприје на грчку изреку :
„Што видиш да се руши – рачунај да је срушено“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: