Miomiris kao predznak božijih čuda: Čudotvorna ikona sa Trikerija

Pišu: Predrag Savić, advokat i pisac i Nikola Milovančev, član Pravnog savjeta IN4S

„Ni manjeg ostrva, ni veće svetinje na njemu!“

Ovim rečima dočekao nas je Dimitros, penzionisani tehničar pri helikopterskoj  jedinici policije, a sada pasionirani jedriličar, u luci na ostrvu Paleo Trikeri, poznatom još kao Trikeri island (Grčki: Παλαιο Τρικερι) ili Stari Trikeri. U antičko doba se zvalo Kikentos. Ovo malo ostrvo u Pagazitskom zalivu, u Tesaliji, prema popisu stanovništva iz 2001. godine imalo je 87 stanovnika, ali procenjeno je da ih je 15 tokom cele godine. Ostrvo ima površinu od oko 4,5 kvadratnih kilometara i 75 hiljada stabala masline. Na ostrvu nema automobila ni puteva. Ne postoji ni redovna brodska ili  druga vodena linija za prevoz do Paleo Trikerija.  Ovo ostrvo čuva jedno ogromnu  vrednst čudotvorne ikone Presvete Bogorodice ( Grci je nazivaju Panagija  ili Svesveta Majka Božija sa Trikerija) o čijim se blagodatima i čudotvornim dejstivima  nadaleko  čulo, i zbog koje i mnogi Srbi posećuju Paleo Trikeri!

Stanovnici ostrva i brojni hodočasnici koji dolaze da se poklone  čudotvornoj ikoni i zadobiju  Božiju blagodat i često isceljenja, nerado se podsećaju da je  Paleo Trikeri u dva navrata u prošlom veku – bio i koncentracioni logor.

Od kraja 1946. ostrvo se koristilo kao koncentracioni logor  za političke zatvorenike, koji su učestvovali u EAM-ELAS, pokretu otpora tokom Drugog svetskog rata.  Od 1948. godine ovaj logor je bio samo za žene prokomunističke političke zatvorenike uhapšene tokom Grčkog građanskog rata.  Kroz logor je prošlo oko pet hiljada žena i njihove dece, i mnogi od njih ne bi preživeli da nije bilo pomoći i prvenstveno pitke  vode iz Manastira, u kojem se čuva  čudotvorna ikona Presvete Bogorodice sa Trikerija.

Na  ulazu u manastirsko zdanje,  stoje dve spomen ploče koje podsećaju da je na ostrvu,  u koncentracionom logoru od1948. do 1953. godine boravilo pet hiljada žena.

Iza manastirske kapije krije se ipresivano  četvorougano zdanje, u čijem središtu je preliepi hram, okružen limunovima, pomorandžama,  palmama, čempresima, tisovinama i drugim ukrsnim rastinjem i raskošnim cvećem.

Fotografisanje u okrilju manastirskih  zidina je strogo zabranjeno zbog bezbednosnih  mera i direktne zaštitete velike svetinje čudotvorne ikone Presvete Bogorodice sa Trikerija. Zaposleni službenike  i parohijskog sveštenik koji služi u Manastiru  (poslednji monah je peminuo  pre dve godine) molimo za dozvolu da fotografišeme. Obradovali su se  kakda su čuli da su u pitanju Srbi, koji su  česti među hodočasnicima.  U dobijanju uslovno rečeno blagoslova za fotografisanje  značajnu ulogu su odigrale i naše gotografije i tekst sa ostrva Kira Panagija  objavljen na sajtovima Svetigore, In4s i Tamo Daleko! Pomenuti tekst i  fotografije svedoče kako sa  dalekog ostrva u Severnim Sporadama, gde se nalazi metoh svetogorskog manastira Velike Lavre, na ostvo Miholjsku Prevlaku poslali krst, u vreme kada je režim Crne Gore, atakovao da sruši tamošnju Krstionicu „Suzu Njegoševu.

Paleo Trikeri i Miholjsku Prevlaku vezuju i pojave miomirisa. Mošti prevlačkih velikomučenika mirotoče i miomirišu. I kada je čudotvorna ikona Presvete Bogororice  10. septembra 1825. godine otkopana, posle gotovo jednog veka provedenog  u zemlji,  ispod ruševina spaljenog hrama,  ona je miomirisala. Usled čega je  talas  neopisivo prijatnog mirisa poput blage magle prekrio celo ostrvo. I zaista  priča o ponovnom  pronalaženju  ove čudotvorne ikone je čudesna.

Ostrvo Paleo Trikeri od početka hrišćanstva je imalo svoje hramove. Najčešće se pominju dve  crkve Aja Sofije i Svetog blagoveštenja.  Razorni  zemljotres iz 896. godine razorio je te hramove. Ove obnovljene   hramove oko 1070. godine porušili su i spalili gusari.

Skoro vek kasnije kaluđeru i isposniku Damjnu u snu se javila Bogorodica i saopštila da se njena ikona nalazi u ruševinama hrama na ostrvu . Starac je od svog arhijereja dobio  novac za radnike i počelo je kopanje. Posle više meseci ono je obustavljeno bez  rezultata. Starac je ostao sam na ostrvu da traga za ikonom. Onda u septembru 1825. godine  ogromna oluja je primorala jedan brod na kojem su bili svatovi koji su plovili za Volos po mladu, da pristane u luku u Paleo Trikeriju. I dok je nevreme besnilo po zalivu putnici sa broda se odluče da prekerate  vreme i pomognu monahu u kopanju.  I da čudo bude veće oni su zajedno sa sarcom Damjanom pronašli u zemlji čudotvornu ikonu. Neko od njih je  svom silinom udario u poleđinu ikone motikom , ona je odskočila, ali je ostala cela. Oprali su je i stavili na obližnje stablo masline. Pojava miomirasa uz sazananje da je ikona otkopana izazvalo je ogromnu radost i interesovanje.Veli broj ljudi došao je da se pokoni i moli pred njom.  Pred ikonom su se odmah dogodila i  prva čudotvorne izlečenja.

Kada je, nekoliko  godina kasnije, kuga zapretila da unšti sav živalj u Pelionu i Magneziji , setili su ove ikone. Izneli su je sa ostrva i pronosili kroz naselja zaražena kugom. Gde je ikona „prošla“, prema mnogobrojnim zapisma, kuga je nestajala!  Sve to je ojačalo kult i  priče o spasiteljskim i čudotvornim moćima ove svetinje!

Starija Grkinja,  meštanka sa ostrva , koja bdi nad čudotvornom ikonom, objašnjava da oko pozlaćenog prestola na kojem se nalazi ikona ( kupili su ga u Barseloni moreplovci sa ovog ostrva) ima dosta  dokaza i zapisa o čuduma koji se desila zahvaljujući ovoj  kanonizovanoj ikoni. Prema legendi presto na kojem je čudotvorna ikona psotavljena, pravljen je za potrebe Napoleona Bonaparte, ali on ga nikada nije  koristio.  Svakog 10. septembra u Manastiru se okupi veliki broj vernika na službi u čast ikone Presvete Bogorodice sa Trikerija, za koju mnogi veruju da je delo jevađeliste Luke. Čudotvorna ikona optočena je pozlaćenim i srebrnim omotom (okovom), u čijem centru je Bogorodica sa diademom-krunom na glavi koju nose dva anđela, a sa strane su likovi svetaca. Kažu da je ikona formata 12 puta 18 centimetara i da je rađena enkaustika tehnikom. To je vele, jedna od najstarih likovnih tehnika i najstarija slikarska tehnika koja je još uvek u upotrebi. Podrazumeva slikanje zagrejanim pčelinjim voskom uz dodatak smole i pigmenata.  Kakrakteristična je po otpornosti slikarskog premaza i živopisnim bojama. Kaže  da je pomenuta  čudotvorna ikona imala i nekih promena usled visoke temperature izazvane paljenjem hrama u kojem je bila! 

Na mestu gde je pronađena čudotvorna ikona, prvo je izgrađena mala crkvica, a onda  je 1835. godine započeta izgradnja velikog reprezentativnog hrama. Njegova gradnja završena je 1838.godine. Pet godina kasnije hram je oslikan i postavljen je prelepi drvorezbareni ikonostas. Potom je usledila gradnja ostalih  zdanja u okviru mandrije, u čijem sastavu je bilo 50 kelija za monahe.

Od momenta izgradnje Manastir je često bio utočište za meštane i ostale nevoljnike. Kažu zahvaljujući zaštiti čudotvorne ikone Presvete Bogorodice mnogi stanovnici ostrva i ribari u sušna vremena  spas su pronalazili iza manastirskih zidina. I mnogi bugarski vojnici i oficiri, u vreme koncentracionog logora posle Drugog balksnkog rata ne bi  preživeli da vodu i hranu nisu dobijali od manatirskog bratstva.

Za vreme Drugog svetskog rata u manastirskim kelijama sapas su pronašli  izbeglice iz najuglednijih porodica iz Volosa,

I  u vreme grčkog građanskog rata kada je na Ostrvu bilo zatočeno 5000 žena i najmanje 100 novorođene dece , u slučajevima kada je  morska voda prodrla u jedina dva bunara na ostvru , vodu su dobijali iz Manastira! U njemu je bila organizovana i zdravstvena služba,  koja je pomagala  ovom ženama zatočenim zbog pripadnsoti komunističkoj ideologiji.

Intersatno je da austrijski biznismen Alfon Hohauzer (postoje priča da je bio Hitlerov oficir) zakupio od 1957. do 1970. godine 13 monaških kelija. U njih su uz novčanu nadoknadu  zakupcu  dolazili najbogatriji ljudi iz Nemečke, Austrije i celog sveta, u potrazi za izlečenjem pred čudotvornom ikonom. Taj vid  uslovno rečeno  kombinovanog  „zdravstvenog“ i visokog turizma fukcionisao je 14 godina.

Monasi su živeli od poljoprivrede- cedili su velike količine maslinovog ulja u dva mlina, proizvodili značajne količine vina, sejali ostale žitarice. Maslinjake su uredovno orali  uz pomoć volova!

Na kraju ljubazna Grkinja starica daruje nas štampanim ikonicama Presvete Bogorodice sa Trikerija, a onda donosi punu kecelju kajsija koje rastu  u manastirskom zdanju. Pristaje i da se za uspomenu fotografiše sa autorom ovog teksta i hodočasnikom Vladom Boškovićem, iz Pričevića kod Valjeva.

Pročitajte JOŠ:

O pravu na život začetog a nerođenog čovjeka (V)