Као предсједник Одбора директора Електропривреде Црне Горе, сматрам својом обавезом да се најмање једном годишње обратим и подијелим са вама све оно што обликује рад наше компаније – шансе које препознајемо, али и проблеме са којима се суочавамо. Овај пут чиним то кроз два текста, јер желим да јавности понудим потпуну и јасну слику о пословању ЕПЦГ и правцима њеног развоја, наводи Милутин Ђукановић.
НАСЛИЈЕЂЕНИ ПРОБЛЕМИ
У тексту објављеном у септембру 2024. године саопштили смо:
„Сличан текст сам написао у септембру 2022. године када је ЕПЦГ, због невиђене суше и астрономских цијена електричне енергије на берзама била у минусу, на 30.09.2022. године, готово -88,656,390€, а на 31.10.2022 у минусу невјероватних -99,057,102€. , У том времену могли су се чути веома злонамјерни коментари, као нпр. да је такав пословни резултат, последица незнања пословодства, прекомјерног запошљавања, нерационалног односа према имовини друштва и томе слично…..“.
Намјерно смо цитирали пасус из текста објављеног у септембру 2024. године, али не са жељом да наставимо са анализом дотадашњег пословања, јер би то било понављање, већ да укажемо на неке системске проблеме као и на перспективе даљег развоја. Цитирани пасус довољно говори о томе какав смо систем преузели. Можемо слободно рећи да смо захваљујући доброј пословној одлуци да са Комбинатом алуминијума Подгорица(КАП) пређемо на тржишни начин пословања(спријечен је додатни губитак од готово 150 милиона евра), и срећи, односно доброј хидрологији у новембру и децембру(у та два мјесеца у трговини електричном енергијом зарадили смо преко 85 милона евра) успјели и ту пословну годину да завршимо са позитивним резултатом.
Важно је такође нагласити да је те године Термоелектрана Пљевља остварила рекордну производњу (ТЕП је произвела електричне енергије у вриједност од готово 400 милона евра). Није тешко извести закључак шта би се десило да смо наставили да послујемо са КАП-ом као до тада, да је хидрологија била лошија и да смо имали застој ТЕП од 8 мјесеци.
Ко хоће да слуша аргументе и чињенице може да индетификује и проблеме и кривце.
У овом тексту нећемо се детаљно освртати(то је прецизно наведено у септембру 2024. године, „ЕПЦГ у бројкама“) на проблеме који су у великој мјери оптерћивали а и данас оптерећују пословање ЕПЦГ, а настали су прије 2021. године, већ ћемо само истаћи најзначајније:
• Приватизација ЕПЦГ и губитак за све друштвене чиниоце (-170 милона евра),
• Финансијске трансакције које су угрожавале ликвидност(минус -195 милона евра) и доводиле до умањења капитала(-288 милона евра)
• Повлашћени произвођачи до краја 2024. године за производњу од око 2.800.000МWх плаћено 291 милион евра(преко 100€/МWх), подсјећање да ЕПЦГ својим потрошачима продаје електричну енергију по 45€/МWх. И још ће се овај аранжман наставити најмање још 5 година и укупно ће им бити исплаћено 637 милиона евра
• Пословни однос ЕПЦГ – КАП прије 2021. године, због нетржишног начина пословања ЕПЦГ је у минусу у периоду м2017-2021. година 50 милиона евра.
Посебан осврт ћемо дати на однос који је постојао према Термоелектрани и однос према инвестицијама и такозваној зеленој транзицији. Јасно ћемо раздвојити период прије 2021. године и период након тога, до дана данашњег.
ОДНОС ПРЕМА ТЕРМОЕЛЕКТРАНИ “ПЉЕВЉА”
У овом тексту желим да посебно скренем пажњу јавности на Термоелектрану Пљевља. Она је, деценијама уназад, била стуб енергетског система Црне Горе, али и извор бројних изазова. Зато је важно сагледати како се према њој односило до 2021. године и шта се промијенило након доласка новог пословодства ЕПЦГ.
Однос према Термоелектрани “Пљевља” (ТЕП) до 2021. године
Овдје ћемо посебну пажњу обратити на Еколошку реконструкцију Термоелектране Пљевља и однос који је имала Влада и пословодство ЕПЦГ прије доласка новог пословодства у марту 2021. године.
Приче о изградњи другог блока очигледно су остале само приче. Да се реализовала изградња другог блока могао се избјећи и наратив о еколошкој реконструкцији и ЦО2 кредитима, ЦБАМ-у и значајним трошковима у наредном периоду. Овдје се мора указати на неке флагрантне пропусте.
Енергетска заједница је већ 2016. године, упозорила ЕПЦГ да мора хитно да се смањује емисија штетних гасова, и да је неопходно што прије урадити еколошку реконструкцију Термоелектране Пљевља. Из тих разлога ограничила је рад ТЕП-а на 20.000 сати за период од 01.01.2018. године до 31.12.2023. године.
“Рад ТЕ „Пљевља“ ограничен је на укупно 20.000 радних сати, у периоду од 1.01.2018. године до 31.12.2023. године, сходно Одлуци Министарског савјета Енергетске заједнице број 2016/19/МЦ-ЕНЦ (Одлука бр. 2016/19/МЦ-ЕНЦ Министарског савјета Енергетске заједнице: о одобравању изузећа постројења од усклађености са граничним вриједностима емисија утврђеним Директивом 2001/80/ЕЦ Европског Парламента и Вијећа), коју је усвојила Влада Црне Горе (Закључак бр. 07-3236 од 2.11.2018. године)”.
Суштински ово је значило да ТЕ “Пљевља“ преполови своју производњу у наредних 6 година и да се у том периоду прилагоди рад, како би се испунили највећи еколошки стандарди (годишње би ТЕП могла да ради 5 мјесеци). Тадашње пословодство игнорисало је препоруке, и ТЕП је наставила „нормално“ да ради, тако да је већ у новембру 2020. године потрошила дозвољени број сати. Због очигледног притиска од стране институција ЕУ, покренута је и Еколошка реконструкција. Уговор о Еколошкој реконструкцији потписан је 10.06.2020. године на вриједност од 44.981.129€ +пдв. Колико се “озбиљно“ и “стручно“ приступило овом послу говори и податак да је већ на Кицк оф меетинг-у, одржаном 09.10.2020. године, констатовано да систем за денитрификацију гасова, онако како је предвиђено претходно урађеним Идејним пројектом (уговор од 27.03.2018. године, уговарач Стеаг Енергy Сервицес ГмбХ из Есена, Њемачка), није могуће реализовати. Такође је констатовано да је реална вриједност пројекта, да би ствари биле функционалне и задовољиле захтјеве регулативе, око 75М до 80М евра. И поред уочених проблема одмах по потписивању (проблематичног) уговора, Бемаксу и ББ Солару је исплаћен аванс у износу од 10,885,540€ (предмет је пред СДТ-ом).
Јасно је да претходне Владе и пословодства ЕПЦГ нијесу на стручан и одговоран начин приступили зеленој енергетској транзицији. О зеленој транзицији и раду Термоелектране Пљевља морало се размишљати много прије 2018. године, и не чекати да се добијају препоруке и упозорења. И поред декларативне приче о европским вриједностима дошло се до тога да се једноставно не жели и не могу поштовати основни постулати зелене, енергетске, транзиције. Црна Гора у том периоду није ништа знала и није жељела да се бави производњом електричне енергије из обновљих извора. Прича о повлашћеним произвођачима је само димна завјеса за производњу електричне енергије из ОИЕ, која пуно кошта и од које никакве користи нема Црна Гора, ЕПЦГ, а самим тим и грађани. Користи имају само привилеговани појединци.
Да су Влада и ЕПЦГ испоштовали препоруке Европских институција, да се у периоду од 6 година за 50% смањи производња из ТЕП, дошло би до распада комплетног енергетског система, Црна Гора и ЕПЦГ би банкротирали, привреда Црне Горе би била уништена.
На овом примјеру најбоље се види шта значи и колико је опасно, за читаво друштво, то што за 40. година (од 1982. године) ЕПЦГ није изградила ниједан нови извор електричне енергије, било сопствени, било код својих купаца, да добију статус прозјумера (потрошача-произвођача).
Однос према Термоелектрани Пљевља (ТЕП) од 2021. године
Јасно је, дакле, каква је ситуација затекла ново пословодство, које је дошло на чело ЕПЦГ крајем марта 2021. године. Уговор се не може раскинути, а није добар, због опасности од плаћања великих одштетних захтјева. Морали смо да доносимо одлуке које ће имати најмању штету по ЕПЦГ, а које ће задовољити стандарде Енергетске заједнице.
Средином 2021. године, констатовали смо да је ситуација са еколошком реконструкцијом јако тешка и да је спровођење цијелог пројекта доведено у питање. Били су потребни изузетни напори да се пронађу одговарајућа техничка рјешења како би се исти покренуо. Радови су коначно покренути у априлу 2022. године. Током 2022. године потписан је уговор вриједан 15.000.000€ за адаптацију котловског постројења, са замјеном економајзера и загријача ваздуха, што ће унаприједити поузданост у раду самог котла и електране у коначном. Такође, уговорен је и посао адаптације димњака вриједан 7.000.000€ којим би електрана требало да постане још ефикаснија, у односу како је првобитно било планирано. Такође морали смо урадит и Анекс за изрдању интерфејса, који је претходном документацијом би заборављен, вриједности 2.900.000€. Такође наредних дана закључиће се нови Анекс за адаптацију димњака вриједности 1.150.000€.
Тренутно стање је да је у оквиру пројекта еколошке реконструкције испоручена роба и изведени радови у укупном обиму од преко 80% и може се очекивати да ће се ТЕП вратити у погон до 15.11.2025. године. И поред огромних проблема, можемо рећи, захваљујући садашњем менаџменту посао око Еколошке реконструкције биће заврше.
Може се без дилеме констатовати да је од 2021. године урађено све што је било могуће, у датим условима, како би се завршила Еколошка реконструкција. Одређени негативни коментари на рад пословодства ЕПЦГ, а односе се на период послије 2021. године мало је рећи немају утемељење у чињеницама, већ нијесу добронамјерни или су политикански или су врло нестручни.
Важно је такође истаћи, а то је од суштинског значаја, и под условом да се еколошка реконструкција успјешно заврши, то ни у ком случају не значи да су сви проблеми ријешени. Напротив тек тада почињу још озбиљнији изазови. По свим процјенама цијена електричне енергије на излазу ТЕП износиће преко 80€/МWх, са тендецијом раста, уз примјену ЦБАМ-а, и до 150 €/МWх.
Морамо поставити још једно логично питање, зар је био проблем да се од 2010. године прави по 30МW годишње нових зелених извора, ако се већ одустало од Блока 2 Термоелектране. Зар се није могао направити бољи аранжман са повлашћеним произвођачима. То било готово 500МW нових извора и сасвим друга ситуација.
Како одговорити на све изазове и како обезбиједити енергетску стабилност Црне Горе, је суштинско питање?
Одговор је врло једноставан, нови извори, нови, извори, нови извори,…, вјетар, сунце, вода, батеријски системи.
Послије једноставног одговора, ново питање би гласило, а како то реализовати на најефикаснији и најбржи начин.
Прије конкретног одговора на ово питање важно се је упознати и са неким чињеницама које у значајној мјери опредељују и утичу на даљи развој електроенергетике у Црној Гори. Само да подсетимо, Хидроелектрана Перућица се градила 60-их година 20 вијека Хидроелектрана Пива почела је са радом 1976 а Термоелектрана Пљевља пуштена је у погон 1982. Укупна инсталисана снага ових капацитета износила је око 850МW, а просјечна годишња производња нешто изнад 3.000ГWх. Посматрајући укупну сопствену производњу и потрошњу физичких и правних лица, у Црној Гори, лако закључујемо да смо на позитивној „нули“. Та позитивна нула указује на све рањивости система, поготово из разлога што готово 40% производње долази из ТЕП, а трошкови те производње из дана у дан расту, а у будућности ће бити још већи. У овом периоду држава је примијенила модел стимуланса такозваних повлашћених произвођача. ЕПЦГ, доминантно плаћа ту енергију од 100 до 120€/МWх, а исту ту енергију продаје грађанима и фирмама по 45€/МWх. Много је боље било да је те објекте градила ЕПЦГ. Због чега није примијењен моделе ВЕ Гвозд. То нека одговоре ВДТ и СДТ. Ово су само неки елементи који указује на затечено стање у енергетском сектору. Нестварно звучи податак да државна енергетска компанија није, од 1982. године, изградила или учествовала у изградњи нових извора електричне енергије. Када су све озбиљније државе исказивале посвећеност зеленој енергетској транзицији, Црна Гора је журила у 19. вијека.
Осим ових важних чињеница значајно је указати и на следеће, на жиро рачуну ЕПЦГ на 01.01.2017. године било је 230 милиона евра, да би тај износ на 31.12.2020. године износио једва 40 милиона.
Нема инвестиција, нема новца.
О посвећености претходног пословодства развоју енергетике довољно говори следећа табела, која јасно показује каква се енергетска политика водила до марта 2021. године.
Табела сједница одбора директора закључно са 31/август 2025:
Фрапантно дјелује податак да је одбор директора од 01.01.2017. до 16.03.2021. године имао само 16 тачака дневног реда посвећених инвестицијама у периоду од 51 мјесеца, од 01.01.2017. до 15.03.2021. године Још једна важна констатација, цијена електричне енергије од 2010. године до 2021. године повећана је за 70,91%, а од 2021. године до 30.06.2025. године 0,00%.
У овом тексту нећемо користити додатне квалификације да опишемо шта смо затекли и како се је радило. Коме није јасна досадашња аргументација никада му ништа бити јасно неће.
Закључно, искуство са Термоелектраном Пљевља показује колико је опасно одлагати кључне одлуке и колико је важно на вријеме градити нове енергетске изворе. Оно што је ЕПЦГ урадила од 2021. године јасно говори да је могуће ухватити корак са европским стандардима, али и да пред нама стоје озбиљни изазови. У наредном тексту осврнућемо се на нове пројекте и улагања у обновљиве изворе енергије, јер управо од њих зависи будућа стабилност електроенергетског система Црне Горе.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
