Милујући сузама пшеницу угљенисану

Пише: Милица Краљ

Надежди Петровић

Убијено сунце у претећем сјају
Угашена звезда тоне у бескрају
Уморено птиче јежић и кошута
Српски ропац хрупће земљом с краја пута.

Запаљено зрно јауче са длана
Задњи бљесак свица с` гроба преорана
Засечено стабло пало преко лога
Ридај – јаук- вапај – из крвавог слога.

Ни ватра док трне угљенима жара
Нити душин уздах заумног дрхтаја
Ни стазе ни пута ни белога дана
Задња семка тужи кроз хиљаду рана.

(Свраћали нас на гробове својих мужева,
синова; показивали гомиле пепела и рушевина;
износили на длан милујући сузама пшеницу
угљенисану…Тако је то данима ишло…)
Сведочанство Надежде Петровић и Кола
српских сестара приликом
посете Србима на Космету 1903.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: