Милост НАТО-а Ђукановићева задња сламка спаса

Режим Мила Ђукановића озбиљно је уздрман и власт је увелико делегитимисана, а опозиција која је водила протесте или учествовала у њима забиљежила је значајан успјех, оцијенио је Ђорђе Вукадиновић, професор Филизофског факултета у Београду и политички аналитичар.

Како је истакао, успјех на протестима су постигли грађани, који су се ослободили страха, а заслуга је опозиције што им је у томе помогла.

Он сматра да Ђукановић не би остао на власти ни 48 сати без подршке западних политичких и безбједносних сила и да зато ствара теорије о утицају Русије и Демократске странке Србије на протесте.

„У сваком случају, нема дилеме да је у последњих двадесетак дана Црна Гора прилично промијењена и да ће ствари, ма како се прича завршила, тешко моћи да се врате на старо“, казао је Вукадиновић.

По његовим ријечима, сада комично дјелују сва она бука и бијес које су режимски медији и пропагандисти прије само неколико седмица излили на њега и истраживање које је показивало да у Црној Гори постоји значајан конфликтни потенцијал, да је друштво озбиљно подијељено, да је ниско повјерење у институције, а поготово у изборни процес. Вукадиновић подсјећа да је тада препоручио хитан дијалог свих одговорних друштвених чинилаца у циљу деактивирања тог експлозивног потенцијала.

„Гдје су сада Пинк-Информер-РТВЦГ јуначине да ме позову у емисију да анализирамо стање демократије и повјерење у институције у Црној Гори? И гдје су они чувени београдски и црногорски аналитичари и истраживачи који се убише од доказивања како се народ уби од подршке ДПС-у и Ђукановићу, док ДФ има само око 5,9 одсто подршке, која се уз то топи из дана у дан“, истакао је Вукадиновић и додао да је Његош био у праву када је написао да је вријеме мајсторско решето, „само што понекад човјек жив не дочека док се раздвоји сјеме од пљеве и жито од кукоља”.

Он је оцијенио да се овог пута врло брзо показало шта је шта и како ствари стоје.

„Но, ако и јесте бахат, Ђукановић није глуп. Мислим да и он сам добро зна да је изгубио легитимитет, барем још од последњих предсједничких избора. И зна да у народу више не пролазе приче о „издајничкој опозицији“, „шачици заведених“ и „институцијама система које ће рећи своју ријеч“. Зато су акгивиране дословно све агентуре, сви лобисти и сви „спавачи“ у српском јавном, политичком и криминалном животу. А има их поприлично. И зато се тако грчевито ухватио (анти)НАТО приче, која свакако јесте значајан, али не и пресудан елемент у овим последњим догађајима“, нагласио је професор Вукадиновић.

Према његовој оцјени, режим највише потенцира тај српски и анти-НАТО сегмент у протестима не би ли тиме у последњи час придобио, односно повратио прилично малаксалу подршку западних политичких и безбједносних структура.

„Без те подршке, Ђукановић би тешко саставио 48 сати на власти, односно био би сведен само на заштиту личне преторијанске гарде. А преторијанци, знамо то из историје, лако промијене страну и „цара“ чим виде да је брод почео да тоне“, подвукао је Вукадиновић.

По његовом мишљењу, отуд и потиче мистификација „руског утицаја“, који, како је рекао, свакако постоји, као и свуда на планети, исто као што постоје утицаји свих других великих сила.

„Отуд и дословно трагикомична теорија о српским десничарима, предвођеним ДСС-ом, који, тобоже, стоје иза овог протеста. Нажалост, прилично добро познајем српску политичку сцену, а још боље тзв. десницу, а поготово ДСС. Могу одговорно да кажем да је по доласку СНС-а на власт тај десни, национални и патриотски дио српског политичког спектра дословно растурен, ужасно ослабљен и готово потпуно уништен. А мучени ДСС, за чијег бившег и садашњег лидера иначе имам много симпатије, данас једва саставља кворум за сЈеднице главног одбора и с муком намиче паре да им не исијеку телефон и струју у страначкој централи. И сад неко треба да повјерује да такав ДСС организује масовне протесте по Црној Гори и руши Мила Ђукановића“, предочио је Вукадиновић.

Како је додао, знају то и аутори те бесмислене „теорије”, али „нема везе што су у питању глупост и неистина, само нека добро и бомбастично звучи и нека, по могућности, конструисањем трансверзале протест-опозиција-Србија-НАТО-Русија-Путин-Коштуница-ДСС алармира неког чиновника у Бриселу или западним амбасадама”.

„У суштини, у последњих недјељу дана Ђукановићев режим ништа друго и не ради него на овај начин, распиривањем и преувеличавањем „опасности“ од српског и руског утицаја, покушава да купи, то јест, поврати милост у структурама САД и НАТО алијансе. То је остала једина карта од које још очекује спас“, закључио је Вукадиновић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: