Miloš Ernaut: Čekajući Vožda Karađorđa

S njim je naša upaljena nada
Ropske noći razdani nam mačem,
Zato danas, nakon dvesta leta,
Srpskog Vožda dozivamo plačem.

Da je s nama, da Kosovo brani,
Da nas sobom digne do visina,
Na Cetinju da celiva Sveca,
Srpski barjak da nosi do Knina…

Ali, avaj, uzalud nam suze!
Snagu našu nesloga nam krije.
Dok čekamo vaskrsenje srpstva,
Vožd na Nebu stare bitke bije.

Karađorđe s odsečenom glavom
Jošte suze proliva niz lice,
Čekajući da izgrli kuma
Na temelju crkve Pokajnice.

Od Miloša i kuma Vujice
Bratskom mržnjom porođena tuga
Odzvanjaće do Sudnjega dana
U tišini Radovanjskog Luga.

Srpskom rodu neka nova jutra
Razdaniće tamne noći, možda,
Kada Miloš, na onome svetu,
Ridajući svog izljubi Vožda.

Izvor: Stanje stvari