Milogorizacija Ukrajine

„Sa 29 godina, kada sam Milu Đukanoviću ponudio da bude premijer, on je rekao da to ne zna da radi. Onda sam mu ja rekao da ne znam ni ja da budem predsjednik republike, pa hajde da to zajedno radimo”, napisao je Momir Bulatović.

Iz današnjeg ugla to je bio veliki propust, ali lako je biti general poslije bitke. Niko nije mogao, pa ni Momo, da pretpostavi da će Milo, srpski nacionalista i komunjara, ne komunista, postati gospodar Montenegra, „vrh mafijaške hobotnice”, perjanik antisrpskog milogorstva, tvorac najsramnijeg perioda crnogorske istorije.

Velika nesreća Crne Gore i Srbije je što na vlast dolaze političari bez pripravničkog staža. Uče se da rade na našoj koži i dok nauče mi ostanemo i bez kože. Većina njih, došlih na vlast poslije „devedesetih godina”, izdala je nacionalne interese, napunila džepove i, hvala Bogu otišla sa vlasti, a nije naučila da radi.

Što se preskoči, to se više ne nauči. Neki su ipak uspjeli da se toliko dodvore neprijateljima srpstva da ih oni i sada održavaju na površini. Među njima je i Gospodar. On je Arsenij Jacenjuk bivše države SR Jugoslavije, a Jacenjuk je gospodar Ukrajine.

To se lijepo vidi u atlantskim skriptama o sličnosti ukrajinizacije Crne Gore i milogorizacije Ukrajine. Gospodara je uzela pod svoje, mladog i čednog, engleska obavještajna služba. Danas je on njen iskusni agent. Jacenjuk takođe mlad, takođe ga je za račun CIA-e obradila engleska obavještajna služba. Sa 27 godina bio je ministar privrede Autonomne pokrajine Krim, a danas je mladi premijer Ukrajine bez Krima.

Veliki uspjeh. Baš kao i Gospodar: premijer Crne Gore bez Srbije. Gospodar je izvršio antisrpsku milogorizaciju Montenegra, a Jacenjuk antirusku ukrajinizaciju Kijeva. Obojica rade već dvije decenije na istom poslu: Gospodar na antisrpskom udaljavanju milogoraca od Srba, a Jacenjuk na antiruskom udaljavanju Ukrajinaca od Rusa. Jacenjuk je kroz „ukrajinizaciju školskog sistema” sveo broj učenika koji su za „prvi jezik” izabrali ruski sa 54 na 23,9 odsto, a 45 odsto onih koji su izabrali ukrajinski podigao na 75,1 odsto. Ali, uprkos procentima, Gospodar je i u ovom poslu uspješniji od Jacenjuka, jer je Ukrajinac uspio da privoli većinu Ukrajinaca ukrajinskom jeziku koji jeste jezik, a Gospodar je privolio skoro polovinu onih koji su govorili srpski jezik da govore isti taj srpski jezik. Gospodar je iz nečega (srpskog) uspio da napravi ništa (milogorsko) i zadržao prvo mjesto na evroatlantskoj listi marioneta ispred Jacenjuka. Jacenjuk je samo rusofob, a Gospodar je i u tome ispred njega, jer je i rusofob i srbofob.

Sličnost između ova dva epigona ne završava se ovdje. Niz zapadnih država je podsticao udaljavanje Kijeva i Moskve, jednako kao i Podgorice i Beograda, i stvaranje antiruskog raspoloženja u Ukrajini, kao i antisrpskog i antiruskog raspoloženja u Crnoj Gori, kroz sistem obrazovanja i kulturnu politiku, preko kontrole nad sredstvima javnog informisanja. Zato je Jacenjuk uspostavio „galicijsko ukrajinstvo”, a Gospodar „dukljansko milogorstvo”.

Takođe, obojica rade na „novim korjenima” zasnovanim na udaljavanju od Rusa, odnosno od Srba, ali ne stvaranjem novih vrijednosti, već pljuvanjem svoje ruske, odnosno srpske prošlosti. Kao što je Zeta bila srpska država, pa nastala Milogora, tako je i kijevska naci-hunta nastala na ruskoj državi i na temelju Ruske pravoslavne crkve.

Jacenjuku i Gospodar moraju bespogovorno da slušaju Velikog brata. Ipak. i tu neke razlike ima. Ako to ne bi činili, Jacenjuk bi samo otišao sa vlasti, a Gospodar sa vlasti u sudnicu u Bariju, kao „vrh hobotnice”!

Autor teksta je nekadašnji generalni konzul SRJ u Bariju Dragan Mraović.