Milica Kralj: Murinski anđeli

Piše: Milica Kralj

Na belom mermer- obeležju, na spomen-česmi, urezana imena i datum smrti-30.april, godina 1999. po istovetnom redosledu nenadne smrti:

Julija Brudar(1989-1999)
Olivera Maksimović(1986-1999)
Miroslav Knežević(1985-1999)
Vukić Vuletić(1953-1999)
Milka Kočanović(1930-1999)
Manojlo Komatina(1927-1999)

Godina 1999. obnovljenim tragizmom nadvijenim nad našim rodom, pridodala je stradalnim neokončanim brojkama smrti i nove nepotpune, u kojima stoji da je za 78 dana u tadašnjoj zajedničkoj državi SRJ, pobijeno između 2500 i 4000 civila; ta brojka- taj crni zajednički sadržalac smrti upleo je i smrt oko dve stotine dece.

Nekoliko decenija pre, na Oratorijumu u Šumaricama, nakon izvođenja Desankine “Krvave bajke“, nemački pesnik Mincenberger, na zajedničkom ručku, odbio je da uzme ijedan zalogaj, stideći se zbog stravičnog zločina svojih sunarodnika, i u znak poštovanja prema nevinim đačkim žrtvama koji su streljani samo što jesu bili Srbi.

Srpska deca. Srpska budućnost!
Na ulazu u Kragujevac skoro do osamdesetih godina prošlog veka, stajala je tabla sa natpisom „Nemcima ulaz zabranjen!“ Tabla kao istoznačni podsetnik i opomena na sve žrtve koje su oktobarskih dana 1941.godine streljali nemački okupatori.
Pre 20 godina zadnjeg dana aprila, u maloj skrovitoj varošici Murino obnovile su se Šumarice: dogodio se skoro istovetni zločin: streljana su deca, streljani su meštani Murina;

ustvari, mučki pobijeni iz bombi na navođenje(kako se to nepojamno zlo imenuje vojnom terminologijom ) i svirepo, oholo, pakosno, cinično, surovo, premoćno, podmuklo, opako – trostruka smrt dece svrstana tamo negde …međ opakima , međ vraždu i nepravdu, u dalekim neprijateljskim visokim vojnim štabovima pod ništavnu, manje značnu odrednicu – pod nipodaštavajući termin: kolateralna šteta.
Sve te naše tadašnje žrtve ubijane zemlje,i ta deca Murina, deca krvotoka ovog tla, deca našeg nepremerivog, neizmerivog bola i večnog sećanja – deca su naše suštine i našeg postojanja i budućnosti bombama sasečene.
Ta neprežaljena deca Murina, izrasla iz jauka i krika, ti nedužni anđeli koje su roditelji prepoznali po streljanim ostacima delova tela, po komadićima odeće i obuće, i streljanim igračkama…ta deca vedrog poslednjeg aprilskog murinskog dana čija plavet nije mogla da ih zaštiti od grobne tamnine, preselila su se u zaumnu suzu, u sveću podušnicu, u vrisak i vapaj.
Tu decu, te nežne devojčice, sestre Juliju Brudar i Oliveru Knežević , koje su roditelji sklonili od vrebajuće smrti na Kosovu, na murinskom mostu, gde im se pridružio i odvažni dečak Miroslav Knežević – sačekali su meci čedoubica, meci zlotvora, meci mrzosti i bestijalnosti.
Imena ovo troje dece sažela su u stradalnu metaforu smrti svu onu decu koja su pobijena u tih 78 dana, imena tri roditeljske tuge označila su neprebol i večno sećanje na Juliju Brudar,
Oliveru Maksimović, Miroslava Kneževića i još i na njihove stradale saplemenike:Vukića Vuletića, Milku Kočanović i Manojla Komatinu.
Danas, na dvadestogodišnjicu njihove smrti, u jedinstveni svetlozarni Imenik sećanja upisujemo rečju trajanja i prkosa i nepokora ovog tla i i neizbrisivu suzu i nezacelivu ranu.
Izgovaramo poput molitve njihova imena:
Julija, Olivera, Miroslav…Vukić, Milka, Manojlo…Julija, Olivera, Miroslav…
murinski anđeli, murinski neveni, murinski cvetovi, murinski svici, murinske ikone, murinski plačevi, murinske tuga, murinska svitanja, murinska svetlost, murinska sijanja, murinska obzorja…murinska suza !