Milica Jakovljević Mir-Jam – Najčitanija srpska književnica između dva rata

 Piše: Milica Kralj

Na današnji dan umrla je Milica Jakovljević, poznatija kao  Mir- Jam, najčitanija književnica između dva rata, čija je svaka knjiga bila bestseler i jedna od prvih novinarki u Srbiji.

 „Ljubav ne bira ni vreme ni mesto. Ona jednostavno plane da bi naše živote obasjala svetlošću koja je izvor i smisao našeg postojanja“-

Milica Jakovljević,  popularna Mir Jam predstavnica je onog dela naše književnosti koju jedan deo književne kritike smatra rubnom.

Rođena je 22. aprila 1887.godine u Jagodini u činovničkoj porodici. U Kragujevcu je završila osnovnu školu i devet razreda Više učiteljske. Kao učiteljica radila je u Krivom Viru u Istočnoj Srbiji. Za vreme Prvog svetskog rata živela je u Kragujevcu bez posla, a 1919. počela je da se aktivno bavi novinarstvom u Beogradu.  Njen brat bio je Stevan Jakovljević, čuveni srpski književnik, autor romana „Srpska trilogija.“

Kao novinarka  radila je u „Novostima“, „Štampi“ i „Vremenu“, a punih petnaest godina bila je nezamenljivi saradnik „Nedeljnih islustracija“, a istovremeno je i prevodila je sa francuskog i ruskog jezika Aleksandra Dimu, Igoa, Tolstoja…

Za vreme Drugog svetskog rata odbila je da piše za okupacijske novine“Novo vreme“ i „Obnova“ .

Zastupljena je u monografiji srpskog novinarstva.

U „Nedeljnim ilustracijama“ objavljivala je romane u nastavcima: U slovenačkim gorama( 1934-1935), To je bilo jedne noći na Jadranu( 1935-1937), Greh njene mame( 1937-1938), Otmica muškaraca(1938-1939), Nepobedivo srce(1939-1940), Ranjeni orao( 1940-1941); Izgubljeno dete(nedovršeno štampanje 1941); Mala supruga, Izdanci Šumadije.

Roman u nastavcima bio je namenjem najširem čitalačkom krugu i nastao je sa namerom izdavača dnevnih novina da privuče što više čitalaca a time i da se ostvari što veća dobit.

Prvi roman koji je objavljivan u novinama bio je Robinzon Kruso Danijela  Defoa ( od 17.oktobra 1719. do 17. oktobra 1720. godine). Dnevni podlistak romana u novinama uveo je francuski izdavač Žirarden 1.jula 1836.godine u La Presee koji je doživeo nezapamćen uspeh.

Mir –Jam je objavila i zbirke pripovedaka:“ Dama u plavom“, „Devojka sa zelenim očima“, „Časna reč muškaraca“ i „Sve one vole ljubav.“

Tamo daleko posvećena ženama, majkama, mučenicama

Mir- Jam je pisala i drame „Tamo daleko „  „Emancipovana porodica, izvođene su u beogradskim pozorištima.

„Moja drama Tamo daleko posvećena je ženama(…)onim majkama i mučenicama, koje su dale svoju krv Otadžbini, kroz krv svojih sinova… i zaklopile oči od tuge i patnji, kao Majka Jugovića… Posvećena je i  onim majkama, koje nose prerane sede vlasi od neprebolnih ranaza svojom decom,  i ipak žive, nekad se i raduju, ali u njihovom srcu uvek je jedno mesto bolno, jer večno, nekoga nema…I onim majkama koje su doživele najlepši dan svoga života, da dočekaju pobednike, i sa njima zajedno da uživaju radosti slobode i novog života…Posvećena je i onoj masi žena otmenih i siromašnih, kad su sve bile jednake, sve pred jednom istom borbom za egzistenciju, u onim teškim danima ropstva, i sa jednom zajedničkom tugom, koja ih je spajala prijateljstvom i ljubavlju…I mladim devojkama, ženama budućnosti, koje su onda bili sinovi svojih matera, i na svojim nejakim plećima nosile teret života oko izdržavanja onih mlađih i samoranih…(…)

…Moja drama je život pod okupacijom. To je ženska epoha u istoriji, jer je ceo privredni život bio na plećima seljanke,a sve što je predstavljalo mušku snagu, otišlo je tamo…daleko. Žene, deca, starci i nesposobni, to je bio narod pod okupacijom…Karakteristika okupacije to je onaj vitalitet u srpske žene, koji joj nije dao da klone. Ona je umela da se nasmeši kroz plač, i da plače kroz smeh.

(…)Potrebno je setiti se prošlosti, baš zato što smo sada toliko srećni, pa da ne postanemo sebični u toj sreći i zaboravimo one koji počivaju na dnu morske pučine, na hladnim krševima Albanije, na Krfu, Kajmakčalanu…“

Ova njena drama igrana je 15 puta u sezoni 1929/30.godine.

Presuda Oskara Daviča

Popularna Mir -Jam umrla je 22.decembra u velikoj bedi 1957.godine u Beogradu.

Naša Džejn Ostin zbog političke osude nije mogla da pronađe posao posle višedecenijskog bavljenja novinarstvom.

Osudu je izrekao lično Oskar Davičo 1945.godine na sednici Saveza književnika Jugoslavije:

“ Neki drugovi ne pišu borbeno, onako kako naša stvarnost zahteva. Oni ne pišu komunistički, pišu buržujski, sentimentalno i sladunjavo kao Mir Jam.“

Posle ovakvog izričitog negodovanja, zapravo presude Oskara Daviča, sva njena prava su izbrisana.  Neumorne muškobanjaste pripadnice AFŽ-a šamaraju sve one devojke i devojčice koje vide sa knjigama Mir Jam., otimaju im knjige pozajmljene iz biblioteka , cepaju i bacaju listove i nemilosrdno  gaze čizmama.

Na jedvite jade njen brat Stevan je uspeo da joj izradi neku malu penziju od koje nije mogla da živi iole pristojno. Autorska prava prepisala je svom izdavaču knjižaru Ivanu Veselinoviću, uz zahvalnost što joj je dao novac da kupi nešto uglja kako se ne bi smrzla.

Kada je umrla 22.decembra 1952.godine, u nezagrejanoj sobi,  neki bezlični glas je tu vest  telefonski saopštio Stevanovoj kćerki bez ijedne reči saučešća.

Moralni kodeks – osnova porodičnog života

Interesovanje za njene romane nije prestalo do dana današnjeg i u ovom 21. stoleću kada je emnacipacija žena dostigla nezapamćenu afirmaciju.

U čemu se oogleda tajna njene neprekidne čitanosti i  interesovanja?

Mirjam je preslikala model urbanog građanskog života, građansku porodicu sa njenim utvrđenim hijerahijskim redom, insistirala je na očuvanju i poštovanju tradicionalnih vrednosti, na etičnosti i doslednosti. Osnovu svake njene priče čini moralni kodeks: sve što se dešava izvan okvira dopuštenog, normiranog i utvrđenog ponašanja aktera njenih romana – doživljava osudu i podvrgnuto je prekoru.

Na stranicama njene proze susrećemo žene svih profesija i profila: gimnazistkinje i trgovačke pomoćnice, seljanke i gradske žene, inetelektualke i krojačice, daktilografkinje i pravnice, mondenke i domaćice, one neiskusne koje čežnjivo sanjaju o istinskoj i čistoj ljubavi i one druge koje se potpuno zaboravljaju i predaju muškarcu pre braka, raspuštenice i nevernice, namiguše i odane male supruge, čedne naivke i raskalašne prevejanke, odane supruge i kopiluše, pokorne ženice koje se svijaju oko domaćeg ognjišta i rasturačice brakova.

I svet muškinja je raznolik, kreće se od beskrupuloznih zavodnika do brižnih muževa, od onih kojima je samo do provoda sa devojkama i koji ne misle ozbiljno do onih koji traže ozbiljnu, radišnu i nevinu životnu saputnicu. Jer, kako kaže jedna od Mir-Jaminih junakinja“samo je žena u stanju da udahne novu snagu, povrati veru u život i uzdigne iz ponora. Samo je žena u stanju da ohrabri i daruje veliku i nesebičnu ljubav.“

Mir- Jam je bila odličan poznavalac ženske psihe, ona je do tančina otkrivala najljubavniju stranu svojih junaknjinja, i sama neudata i ona je sanjarila o večnoj ljubavi, o lepoti bračnog života, ali u realnom svetu u kome je živela prepoznavala je rušilačku energiju koja je poništavala njene i sanjarije njenih junakinja.

Njena ženstvenost ogledala se kako u damskom načinu odevanja tako i u slikanju pozitivnh junakinja: uvek u ljubičastim haljinama, rukavicama, šeširima sa velikim obodom, ona je sopstvenu sliku ugrađivala u priču. Vešto pričajući zanimljivu priču sa vešto vođenim zapletom susretima na neobičnim mestima, junacima iz različitih  društvenih klasa, porodičnim željama, svađama, pomirenjima, razlazima i ponovnim suretima sa srećnim krajem i poukom,  omogućavali su posebno čitateljkama uvek željnim ljubavnih priča,  da pronađu čitave preslikane delove vlastitog  života.

Građanski urbani život u Srbiji podvrgnut je Mir-Jaminoj analizi, sa jasno postavljenim granicama između dobrog i lošeg, između moralnog i nemoralnog, sa očiglednim savetima i poukama da su u  ljubavi najbitnije osobine razumevanja, praštanja, poštovanja i podrška čvrsti temelji na kojima počiva bračni i porodični život.

Potom ono što je i omogućivalo nezapamćenu čitanost jeste lakoća pripovedanja, jednosmerna pravolinijska nit sa predvidljivom završnicom,  potom životni ram koji su sagradili i učvrstili muškarci, stvarni gospodari unutar koga živi i po čijim principima deluje žensko biće, san o idelanom muškarcu   – sve to čini da interesovanje za Mir -Jam i dalje traje. Posebno slikovitost i filmičnost koji su omogućili ekranizaciju najpopularnijih njenih dela.

„Ranjeni orao“ je dramatizovan i 1978. postavljen na scenu Ateljea 212 , a po kome je snimljen i film, i ekranizovan kao tv serija, kao i , „Nepobedivo srce“ i „Greh njene mame“ i „To je bilo jedne noći na Jadranu.“

(Iz knjige „Arahnina nit“, Unireks, Podgorica – Unireks grup, Beograd, 2018.)