Милатовић вратио Скупштини измјене Закона о порезу на непокретности
Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић вратио је Скупштини на дораду и поновно одлучивање Закон о измјенама и допунама Закона о порезу на непокретности, који је усвојен на сједници 30. јула.
У образложењу одлуке пише се да су поједине одредбе тог закона, а нарочито члан 12 став 3, у супротности са Уставом Црне Горе, Законом о пореској администрацији и Законом о заштити конкуренције.
„Предложене измјене омогућавају јединицама локалне самоуправе да самостално одређују износ пореских олакшица за пољопривредне произвођаче, што доводи до нарушавања начела уставне једнакости и стварања неравноправног положаја између произвођача из различитих општина. На примјер, када би у општини Беране, локална управа увела пореску олакшицу од 90%, а у Тивту за свега 20%, јасно је стварање неједнакости за пољопривреднике и то искључиво на основу мјеста пребивалишта.
„У образложењу се посебно указује на члан 142 став 3 Устава Црне Горе, којим је прописано да се питања пореза и пореских олакшица не могу преносити у искључиву надлежност локалних самоуправа. Тиме се, како се наводи, крши принцип јединственог економског простора, као и уставна гаранција слободног тржишта и конкуренције из чланова 139 и 140 Устава. Ова уставна правила гарантују да се економски амбијент и пореска правила не смију разликовати од општине до општине, јер би то довело до директне дискриминације грађана и пољопривредних произвођача по мјесту боравка.
„Важећи закон прописује обавезно умањење пореске стопе од 70% за све регистроване пољопривредне произвођаче. Тако је обезбијеђен једнак третман на територији цијеле Црне Горе.
„Очигледно је противуставно повратно дејство овог закона кроз увођење новог члана 28б, што је у директној супротности са чланом 113 Закона о пореској администрацији, који прописује да порески прописи могу имати ретроактивно дејство само у изузетним случајевима јавног интереса, што у овом случају не постоји. На примјер, ако би закон ступио на снагу у августу 2025., али се примјењивао на цијелу календарску годину, пољопривредници би могли бити обавезани да доплате порез уназад, иако су обавезе већ измирили по важећем закону. Такво рјешење правно је неодрживо и додатно нарушава принцип правне сигурности.
„Још један разлог за враћање закона на дораду је да би усвајање оваквх измјена могло имати негативне посљедице по око 22.000 регистрованих пољопривредних произвођача, који би остали без гарантованих пореских олакшица. На примјер, пољопривредник из Даниловграда, који је до сада плаћао порез умањен за 70%, могао би, по одлуци локалне власти, плаћати порез са свега 20% умањења, чиме би његово годишње пореско задужење било 3,5 пута веће него до сада.
