Milan Gajić: Ljubav

Piše: Milan Gajić

Zavoleh tu nadu što videh u tebi
Tu lokvicu sreće što tinja do sada
Zarekoh se tada duboko u sebi
Pored mene bićeš, dušo, večno mlada

I gazićeš smelo – kroz oblake, senke
I ljubićeš zemlju što spoji nam stope
Obavićeš kožu u toplotu benke
Dok kapke ti meke poljupci ne sklope

I znaćeš da vredi sve što se ne čeka
Jer takav se susret ne piše nit’ sanja
Ka tebi sve hrli – ti si kao reka
U tebi je izvor svih nebeskih znanja

Pored mene rašćeš poput tomentose
I po svom prostranstvu bićeš razasuta
Baš svuda će polja hteti da te prose
I pažnjom ćeš večno biti obasuta

Tad shvatih šta znači voleti u trenu
Zabljesnu me sila istinske slobode
U tebi tad videh, vasionu – ženu
A sad samo želim tebi da me vode

Zavoleh te odmah, kao sunce vino
Kao rosa jutrom što bilje obloži
Da ne sretoh tebe, prosto bih umin’o
Dok uz tebe duša sve večnosti množi

Milan Gajić je autor tri zbirke pesama: Idila se u snu snila, Idilični spisi slobode i Bogu i Srbiji. Rođen je 1992. godine u Prištini, a odrastao u Kruševcu.

Bio je kadetski i omladinski reprezentativac Srbije u fudbalu. Živeo je u Indiji, Rusiji, Švajcarskoj, Slovačkoj i Češkoj. Nakon završetka fudbalske karijere vratio se u Srbiju i u 25. godini upisao Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. Kao treći u generaciji završio je osnovne studije 2021. godine posle 3 godine i osam meseci studiranja. Master studije završio je godinu dana kasnije na istom fakultetu. Nastupao je u preko 40 gradova širom Srbije, Crne Gore, BiH, Holandije i Nemačke.

Govori engleski i ruski jezik.