Ми и Хрвати
1 min read
Пише: Велимир Ераковић
Пишем суочен са феноменом којем се нисам надао а који ме није изненадио. Нисам се надао јер сам мислио да у Србији и Црној Гори постоји свијест ко нам је пријатељ а ко није, а нисам се изненадио јер сам свјестан да Црна Гора и Србија више нису национално јаке и утемељене државе. Црна Гора је окупирана од НАТО пакта и на дјелу су све рефлексије те окупације.
Сваким даном ће бити веће, теже, јасније и бруталније. Србија клизи у живо блато, полако али сигурно, разапета између истока и запада, нема правац, пут, јасну политику и што је најгоре нема стратегију очувања Косова и Метохије. И одмах нема себе, а ми Срби немамо јаку матицу и ослонац па нам се тло под ногама измиче. Само Бог нам сада може помоћи, Црква, светиње и нека нова јака снага и заједништво. Све ово пишем разочаран чињеницом да се на протеклом СП у фудбалу у Црној Гори и Србији навијало за Хрватску. Наравно, не сви, већ један добар дио јавних личности, спортиста, умјетника, глумаца и обичног народа. Ми и Хрвати? Па то је једнакост равна лудилу. Ми који би требали да се гнушамо и помињања тог имена имамо дио народа који навија за њих. Ми и Хрвати? Једино заједничко што имамо са тим народом су наше патње и страдање а њихови злочини. Ми и Хрвати? Покушаћу да објасним зашто не.
Хрвати се никада нису могли помирити са тим да су мали или николик народ. Нису имали своју историју, народне пјесме, обичаје, светитеље, и онда су почели да краду од Срба. Да краду и патолошки мрзе. Док су Срби изграђивали своје славне епохе, Хрвати су играли поскочице и плесали уз бечку тамбурицу. Ментални склоп и психопатологија овог малог народа је сву снагу црпио из мржње према Србима и свему православном. Да би се доказали Ватикану и туђинима који су вјековима атаковали на нашу земљу, почели су да убијају, муче и пију српску крв. И никада се нису надостили. Као гладне хијене. Не вукови, јер је вук поносна звијер. Примјери њихове нељудскости су логори у Јасеновцу, Градишци и логор за дјецу у Јастребарском.
Једини народ који је правио посебан логор за дјецу су Хрвати. Број жртава никада није утврђен. Логорска архива уништавана је почетком 1943 и априла 1945 године. Њемачки официр Артур Хефнер хрватске логоре пореди са дантеовим паклом. Њемачка војна команда аналитички пише о логорима у Хрватској и доноси закључак да су то мјеста у којима се може видјети суштина ужаса. Крв невине дјеце, старих, младих који су ухваћени на превару, трудница, дјевојака је текла потоцима у славу католичких светаца, католичке цркве , НДХ и имена усташког. Старац Вукашин Мандрапа из Клепаца и усташа Жиле Фригановић који је полудио када му је старац на наредбу да викне “Живио Анте Павелић“ рекао “ Само ти синко ради свој посао’ је најбољи примјер какав је био однос жртве и злочинца’.
Старац је добио психолошки рат, купио царство небеско, посветио се а злочинац и крволок полудио и умро у најтежим мукама. Због старца Вукашина и тог времена, због све дјеце поклане од усташке каме ми и Хрвати НЕ! Слично или још горе су мучили наше држављане, суграђане, браћу, кумове, рођаке и пријатеље у ЛОРИ. ЛОРА је био концентрациони логор у Сплиту у којем су убијани и мучени Срби у току рата на простору бивше Југославије. Постојао је од 1992-1997 године. О свим дешавањима у Лори био је упознат државни и војни врх Републике Хрватске. Кроз логор је прошло 1005 регистрованих затвореника који су прошли стравичну психофизичку тортуру.
Четранаест породица у Никшићу су у црно завијене од нових усташа. Не због смрти најближих, него због начина како им је она долазила. Никога нијесу убили војнички. Само мучењем, клањем, мрцварењем, како их сами нечастиви учи вјековима. И због наших никшићана ми и Хрвати НЕ! Али нажалост Црна Гора се трансформисала најгоре што је могла. Сличности између кроатофилних Црногораца и Хрвата су огромне, као да ови новопечени, референдумски Црногорци желе да буду Хрвати. И једни и други су окупатора дочекали раширених руку и са цвијећем. Хрватска застава на Цетињу је нож у леђа свим православцима у Црној Гори. Војни министар у хрватском дресу је застиђе државе и народа које представља. Ако та држава уопште има војску и ако је ова индивидуа способна да буде министар. Како ли је само СВ. Петру Цетињском који је стварао ову државу, како ли је Његошу? Краљу Николи? Како ли је овим светим српским главама када им царско Цетиње које штити рука Св. Јована Крститеља скрнави застава оних чије су руке огрезле у крв недужних и крв праведника.
А онда се питам како ли је старим Црногорцима, како ли је свим поштеним и часним цетињанима? Знам да Срби могу издржати! Научили смо на веће ударце, знамо да се боримо, и борићемо се док има имало наде за ову земљу. Ми смо иако тренутно и сами у тражењу свог правог идентитета и пута у бољу будућност, једина снага, глас разума и отпора свакојаком безумљу које Црна Гора трпи. Једно од тих безумља је било ово навијање за Хрвате, па да не би брукали претке и потомке никада више не чинимо ту грешку. Не подржавајмо оне који то не заслужују и који су нам непријатељи. Дивно говори велики Јован Дучић “Пресити се земља од крвавог вала, али вам побједа не освјетли лице, јер ловор не ниче са буњишта и кала, он је за хероје а не за убице“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
… Hvala Vam na lijepih riječima, ne prećerujte!
Bez lažne skromnosti, najiskrenije, svakako ne zaslužujem!
Zdravi bili, Bobane, i Vi Gostu!
Da je sreće, ovaj Gospodin ‘Djikan’ bi vam vodio državu. Čačkao sam ga ponekad, izazivao, ali ga pratim, boljeg znalca i analitičara Srpstvo nema. Bar na portalima 🙂 Sve što kaže, istinu kaže, ima i smirenja i poštovanja, i čovek i junak, jednostavno pravi srpski Spartanac. Neka niko ne misli da se šalim.
Бобане, али и Ви одлично знате да људи тог калибра могу бити блиски неким идејама или људима али интегритет им налаже да буду увек само своји.
Друго је, потпуно друго, Ђикан.
Ђикан је оличење српских витешких особина, познатих свим нашим непријатељима, који су таквих особина, по правилу, лишени. И то је још један разлог њихове вековне искомплексираности у односу на витештво Срба ратника.
Људи попут Ђикана нас чине поносним припадницима српске нације и то је онај прави правцијати разлог због кога се дичимо својим српством.
PtraHIJENA izgleda nikada nije čuo za onu naredbu u vidu poruke koja, zavisno od jednog najobičnijeg zareza, ima sasvim suprotna značenja: „Ne ubij ga“ i „Ne, ubij ga“! Od načina tumačenja i „iščitavanja“ jednog teksta zavisi i njegova interpretacija! Ostajem pri tome da je ova njegova „Google“ interpretacija o „savezništvu Turaka i Srba“ u „najboljem“duhu Starčevića, Franka, Pavelića, Broza, Bakarića, Krajačića i Tuđmana jer je sve to jedan neprekinuti kontinuitet mržnje, šovinizma i zatiranja!
… Nije čovjeku čitati, nego znati čitati!
Svako doslovno tumačenje jednog, bilo kojeg i bilo čijeg teksta, je nedostatno, ničemu ono.
Konteksualizaija, kritička analiza i visprena analogija svakom, pa i Ćorovićevom tekstu, daju puni smisao i pravilno tumače njegove stvarne vrjednosti i domašaja!
… Inače, Ćorović je među prvima i najodanijim tumačima, zatočenicima, koji srpsku Istorije tumače u ključu nordijsko -bečke istorijske škole, koja je, ustvari, jedna najobičnija „politička konvencija “ … Najmanje stvarna Istorija Kontinenta, posebno Balkana! … Kabinetska ona, nastala kao odraz političkih doktrina i dugoročnih strategija germanskih država!
Jedan od uslova prihvatanja Odluka Berlinskog Kongresa od strane Austro-ugarske, između ostalog, bio je i da Srbija u najkraćem mogućem roku odustane od sopstvene autohtonističke istorijske škole; Da prihvati
“ bečku konstrukcijsku školu “ kao jedino meritornu i da je promptno uključi u školski sistem, što je Srbija prihvatila i najbrže moguće implementirala !
Ćorović je jedan od onih koji je takvom preduzeću dao svoj nemerljivi doprinos, nanio ogromnu štetu srpskoj istoriografiji.
Imao je i svjetih trenutaka koji mu se ne mogu osporiti, kako je to jedan drugi kontekst, druga tema.
Nauči PtraHIJENA, kućo, da ne podastireš citate, oni takvi sami ničemu! Svaki se citat mora misliti, analizirati logički i vrjednosno, komparirati, dovoditi u kritičku sumnju i procesno kontradiktornu materijalnu provjeru!
Primi puno pozdrava od profesora „čika Đikana „, neka si zdravo!
Vidim ja, i ti ćeš ponešto priučiti.
Čitanje i citiranje je dobar početak, nije da nije!
PtraHIJENA, u duhu najgorih ustaško-frankovskih klevetnika i koljača, besramno laže da su Srbe u Dalmaciji, koja je bila pod mletačkom, kasnije francuskom i austro-ugarskom vlašću, „naseljavali Turci“!!! Upravo činjenica da ih je zvanični Beč uzeo kao svoju pograničnu vojsku („Krajina“) i dao im specijalni status slobodnih vojnika, na koji su Hrvati bili vrlo ljubomorni, najbolje demaskira laži ovog lokalnog ustaškog „telala“!
Cika Djiko, to su podaci iz publikacija Vladimira Corovica, vjerovatno najveceg autoriteta u oblasti nacionalne istorije (Srba). Ukoliko nemate njegove knjige, podatke mozete da pronadjete jednostavnom pretragom u Guglu:
„У исто време Турци су постигли велике успехе и у Далмацији.“
„Становништво из унутрашњости Далмације бежало је пред Турцима на све стране, у тврде градове, на острва, у Хрватску, у Италију. С тога се страховито проредило; по једном извештају спало је од 60.000 на 5.500 душа. Један млетачки извештач из 1531. год. посебно је наглашавао, да се умањило католичко становништво, или, прецизније речено, „како нема скоро ни једног више римокатолика у далматинском континенту.“ У пусте земље доводили су Турци православни елеменат из суседних области, да обрађују земљу и да их снабдевају намирницама. Прилив православног становништва у те крајеве у временском периоду од 1523-1530. год. забележило је више савременика. Тада је, по саопштењима данас загубљеног летописа Симеона Кончаревића, подигнуто више православних цркава у Далмацији, као, на пр., у Биљанима, Островици, Карину, Кистањима и по неким другим местима. Тако се догодило, да су некадашња средишта старе хрватске државе изгубила своје, а добила ново становништво, које се ту одржало све до данашњег дана.“
Sad je dosta, stvarno. Ne zelim ni sekund vise da gubim.
Vidim da činjenice kod Ptrahinje, kao i kod Gebelsa ne znače ništa („Utoliko gore po činjenice“)!
Dukljansko-montenegrinski ustašoidi, poput nesrećnog Ptrahinje, moraju da falsifikuju i krivotvore istorijske činjenice! Čak i ljudi sa vrlo oskudnim obrazovanjem znaju da su Srbi naseljavali velike djelove Austro-Ugarske, a u nekima, i pored ustaškog genocida, žive čak i danas (Vojvodina, rumunski dio Banata, mađarski dio Bačke i Baranje, Baranja, Slavonija, Moslavina, Podravina, Žumberak, Banija, Kordun, Bela Krajina, Gorski Kotar, Trst, Istra, Rijeka, Primorje, Lika, Dalmacija, Dubrovnik, Boka kotorska)! Bosnu i Hercegovinu, koja je vrlo kasno pripala Austro-Ugarskoj, namjerno nisam htio pribrajati ovom spisku, a znamo da su do komunizma Srbi tamo uvijek bili većina! U nekim od ovih pokrajina Srbi su bili većinsko stanovništvo, u nekima značajna manjina, u nekima simbolična, ali ipak primjetna i poštovana manjina! To što ovdašnji nacišovinisti ne poznaju istoriju je ipak samo njihov problem!
I za Vas isti odgovor kao i gdinu Djiku. Pazljivo citajte, jasno je na sta je autor ciljao (i, po obicaju, promasio).
… Jedino pametno što si kazalo je da odustaješ od diskusije!
Tvoje poznavanje istorije Srba na Balkanu je elementarnih nepogoda, kamen na kamenu iza tebe ne ostaje!
Dalmaciju si dala nekim fiktivnim ljudima koji nijesu Srbi, no su valjda dvoglavi Arapi, nepostojeći Hrvati valjda, taman kao što si i ti danas jednogb umobolnog, bez sumnje imaginarnog identiteta!
Ali svikao sam ja. Još od kada u Srbe pristigoše bezumnici kimunistički, jos od onda pa do današnjeg dana, učenici, ne bilo koji nego oni najgori …Otad još oni drže katedre starijima učenima, profesorima, stali nijesu, bezmozgovići!?? Kako to nije ni prva ni pošljednja bolest komunizma, rugalica ona svakome slovesnom i učenom!
Kada bi samo znao/la kako ništa ne znaš!
Ne bi ti bilo da povazdan drobiš bez smisla, da fantaziraš i kriziraš na portalu, nikako da oporaviš mozak, predana svakoj zamislivoj gluposti.
… Još se sebi i svima drugima izvinjavam što ugazih u tebe!!!
Ptrahinja – psihički bolesnik koji se divi ustaškim zločinima i koji bi, samo da smije i da može, činio iste takve gadosti!
Jeste fenomen ali narod nije kakav je prije bio.Ili je isti no nam nije prezentovano to kako treba?Ni sam ne znam?Znam da je ovo opste ludilo i covjek je u pravu.
Srbi na okup i otpor.Protesti po svaku cijenu i pad ovoga rezima.Dace Bog da opet na jesen bude gusto u ovoj maloj bari sa puno krokodila.Vojvoda perfektan,bez greske.
Врхунски текст.Ово је један од ријетких људи у Новој српској демократији који се није никад одрицао националног.Ни кад се вапило да треба сачекати са србовањем да се Медојевић ,Лекић и остали неби вријеђали.Има кредит да пише овако и нек пише.Мањкавости има код великих писаца па и он има право на то.Важан је став и однос према својим жртвама.Свом народу,цркви и својој будућности.Штета што нема више простора у странци и медијима.Заслужио је то мниго више од ових који пландују на ловорикама.
… Neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj!
Kako su i ovoj našoj razbraćenoj fukari , Srbi zar, najveći neprijatelji!? Bezumnim razlogom jedne nedovoljno jasne, ma svakako opskurne psihijatrijske dijagnoze!!!
Eto, tako su im Hrvati, genski srbomrsci i srbosjeci, otud su im oni bliski, ljubav je njiova obostrana – jedna neobična perverzija. Nepojamna! … Patološkom mržnjom na Srbe, sebe bivše!
U “ bivšosti “ im, biva, staje svako ono malo razumno objašnjenje mržnje, kako se mržnja ne da razumjeti.
Ona koja je Srbe vodila u jame bezdanice i radne logore smrti, posebno! Jednako ni ona koje nekakve, meni nesaznajne Crnogorce koji nijesu Srbi, tera u bratsku omrzicu, krv smo im u oči!?
Da stvar bude egzemplarna, ovi su naši Samocrnogorci, komunornogorci, prilježni učenici hrvatsko-ustašoidnog Programa i đavolje prakse sustavnog iskorjenjivanja Srba! Prve su lekcije i više nego uspješno savladali …
Kako, ustvari, ništa drugo više i nije važno, već da na vrijeme razonetnemo dokle, do koje su granice ovi naši baštinici bogata hrvatska nasleđa spremni da idu!
To me žulja!
Kako sam ja skoro potpuno siguran da nijesu spremni da pređu granicu smrti, i sebi su je prešli – za ništa ih unaprijed neću osuđivati. Nije meni malo, naprotiv, i ovo što su doslen, kako, nego na silu i sramotu, već i oposlili protiv Srba i svakog srpskog interesa!
Nije im valjda da i dalje propituju naše strpljenje, iako me ova najava otvorenog ataka na SPC u najmanju ruku zbunjuje! … Ni sam ne znam što da mislim!
Ja nešto računam sve je različito … Nema više danas one Hitlerove nacističke Njemačke! Nema valjda nikoga danas ko bi podržao zločin sličan ustaškom, ko bi mu dao mahove, vjetar u leđa, osnažio ga i zaštitio … ???
Kako ima pametnijih od mene oni će svakako propitivati moguću buduću ulogu NATO-a u daljem rasrbljivanju Crne Gore.
Kada takav neki bude razmatrao i one najgore varijante, granične one, neka taj u račun stavi i Rusiju!
Jer, ako kojim slučajem nijesam odveć naivan, onda sam možda i u pravu kada tvrdim da današnji geopolitički kontekst i globalni odnos snaga, nije onaj od juče!
Sjutra, sjutra on može biti još i povoljniji za Srbe.
A ono što Srbi smeju, oni to i mogu!
p.s. Erakovićev tekst kao i uvijek više nego dobar, odličan!
… Nijesam Anonimni, ne da’ Bog, Đikan sam svuđe, pa i u ovom komentaru gore!
Objasnio.
Tacno da se najezi covjek.Ovako se pise.Iskreno i dusom.
Ераковићев текст и поред свих својих мањкавости,и у логици и у писму,трагично је свједочанство о препуштености Срба у НДЏГ самима себи,без праве политичке и интелектуалне елите,образовних и културних институција,а у условима правне несигурности,
економске обесправљености и сумњиве историјске перспективе.Са,
невјероватно али истинито,Црквом као јединим мјестом окупљања Срба у НДЦГ.Ни да је 18-ти ,а не 21 вијек.
Али Медо нам збори да не брижимо толико јер ови „други“ само што се нису побили.
Срби,свога посла.
Шта је ође мањкаво и неписмено?Ово је један од бољих текстова на ову тему.И сасвим писмен,јер се ето игром случаја бавим тиме.Одличан је Ераковић ,увјек и добри ,честити Србин.Медо за Меда а Срби за себе и ту се слажемо.
Нисам имао намјеру да увриједим већ да укажем.Уосталом,Ераковић је брат,а не писац.
Срби,свога посла.
Slazem se prvo brat pa sve drugo,mada je ovaj tekst po mom ukusu.
Док су Срби изграђивали своје славне епохе, Хрвати су играли поскочице и плесали уз бечку тамбурицу.
Hrvati su uzivali autonomiju u okvirima (tada) civilizacijski najnaprednijeg carstva, AU. Srbi su predstavljali ruralno, bez ikakvih prava, stanovnistvo u okviru Otomanske imperije.
Autor teksta ne govori cinjenicama, on fantazira, kreira paralelnu istoriju…
Boli vas svjedocanstvo o svirepim zlocinima vasih mentora.Autor ne fantazira vec perfektno pravi svaku paralelu i iznosi cinjenice.Sjajan osvrt na ludilo i manjak nacionalne svijesti u Srbiji i Crnoj Gori.Bravo Erakovicu a vi dukljani nastavite ko i do sada.Samo izdajnicki sigurnim koracima.
Dobar vic ptrtrtr
Pojma nemas kao i obicno
Imali autonomiju? A oni krepavali ko suznji
Ne bi ga slobode gledali da nije bilo srba
Svaku bunu i ustanak sa srbima su dizali
Ali svaku
A sto se tice kulture i ostslog dto ide uz to, sami hrvati su se divili srbiji za vrijeme petra karadjordjevica
I nijesu bili jedini nàavno
PtraHIJENA @
… Pored ostalog ti pojma nemaš šta pričaš, a voliš, voliš da o svemu prduckaš!?
U tom su carstvu bile četri klase : plemstvo, vojnici, građani i seljaci.
Ela, pogodi đe su, u koju su bili većina i većinom Srrbi?
Prije nego opet zabrabonjaš, u vrijeme carice Marije Terezije, više od 50% sastava stajaće profesionalne vojske čini li su Srbi iz vojnih krajina! Među njima i oni sa najvišim vojnim činovima Monarhije!
Iza nje će mnozina poći u Rusiju da tamo, između ostalog – piše najveći ruski vojni istoričar, Pavlov, da tamo osnuju i predvode rusku carsku Kavaleriju!!! … Ako uopšte znaš što to znači, blavoru!
Lijepo te podučili arhipovjesničari montenegrunski da su ti rod bili niko i ništa!
Debilu da bi jedan!
Klekni i pokloni se srpskoj vojnoj aristokratiji dva Carstva! … Hajvanu, polupisneni iniligentu!
Cika Djiko, zbunili ste se. Ovdje je rijec o drzavnoj tradiciji Srbije i Srbima u Srbiji, drzavotvornom narodu, a Vi o Srbima u AU, koji su, da se posluzim poredjenjem koje je upotrijebio autor clanka, igrali onako kako je becka tamburica svirala.
Molim Vas, pazljivo citajte!
Zarad rodne i svake druge ravnopravnosti, biću fin i kulturan, kakvi smo svi“ seljaci“ozgo krša!
PtraHIJENICE draga, opet ne znaš što pričaš, lijepo su vas sve podučili bukvarom besramno lažne bečke historije!
Van svake suvisle istorijske percepcije Srba!
Da priumiš nesrećnice, poviše, skoro dvije trećine Srba živi pozni srednji vijek i preludij modernih vremena kao slobodan čovjek!!!
Države tih vrjemena nijesu suštinski nacionalne! Srbi maju sopstvene autonomije duž čitave dalmatinske obale, od Istrebljenja do Egeja, slobodne gradove, ostrvske autinomije, nešto kasnije u Dvojnoj Monarhiji statusno su uglavnom pozicionirani kao “ vojna kasta „, u Mađarskoj duga vremena imaju personalno “ dvojne statuse „, čak i dvojna imena, zauzimaju čitavom institucionalnom vertikalom znatne položaje, u tri Vojne krajine vrše autonomnu vlast, u otomanskog Imperiji primajući islam sitno i krupno plemstvo dobija sve privilegije carstva, u Vlaškoj i Moldaviji potpuno su suvereni u vršenju vlasti i predstavljaju upravljački i plemićki stalež, Stara Crna Gora je bezmalo suverena država …
U sračunato iskrivljenoj istorijskoj predstavi o Srbima jednako se i danas podmeće kukavičje jaje o tzv “ rajinskom statusu „(!?)Srba kojekude!? … Najdalje od istine.
Nisi samo ti poverovala u te gluposti. Čitavim generacijama je ispran mozak đermanskom propagandom!
Mnogi su poput tebe prihvatili tu paradigmu o potlačenim Srbima kao seljačkoj i porobljenoj naciji!?
Konačno, to odista i jeste u nasilnom procesu pretvore nacija i naroda oblikovalo jedan jadan mentalitet i odiozno samorazumjevanje Srba, koji sebe vidi kao belisvjesnog pariju, od koje bolesti i ti grozno boluješ!
Duh “ samoporicanja “ nije samo tebe tako grdno oštetio. Sažaljevam ja i ne samo tvoje stanje, da ti u koži nijesam!
A mogla bi da živiš kao osvjećeni čovjek, svoj i sobom zadovoljan!
Mogla bi, a ne možeš!
Jače od tebe!
Bolest je već uhvatila maha, jedina ti je utjeha da sama nijesi!
Mržnja ne sebe i oduvijek slobodne Srbe upravlja tobom, zarobila te u neko drugo i tuđe, sve bez glave u bijegu od praotačkih “ seljačkih Srba“!?
Sretan ti put bez sebe, PtraHIJENA, kućo.
Stizati nećeš niđe.
Kao i svaki drugi bez sebe.
Inače, “ čika Djiko „, Bog ga dao, klade valja, umom sobom caruje!
Opre dobro! Živi i diše punim plućima, hvaka na pitanju – ne bilo ti krivo!
Cika Djiko, ako izuzmemo tvrdnju da drzave nijesu bile nacionalne, sve ostalo sto ste rekli je pogresno, netacno. Recimo, primjer, koliko grijesite i, iz neznanja i (pri)strasti, izvrcete cinjenice – Srbi su se u Dalmaciju iseljavali u tri, cetiri talasa manjeg ili veceg obima, a najznacajniji se desio onda kad su Srbe u kontinentalnom dijelu Dalmacije naselili Turci (prva polovina XV v.), nakon sto su, doslovno, procerali katolike. Nije se radilo o priviliegiji, nije se radilo o autonomiji, vec su Turci ciljano izmijenili demografsku (konfesijski profil stanovnistva, da budemo precizni) strukturu Dalmacije i doveli Srbe, a novodoseljeno stanovnistvo se bavilo zemljoradnjom. Otomanska imperija je, sa debelim razlogom, vidjela neprijatelja u rimokatolicima. Pravoslavni su bili politicki, ekonomski, vojno, kulturno… slabi, inferiorni, oni nijesu predstavljali prijetnju vec instrument, te su ih Turci (Austrijanci, Madjari) povlacili po tabli onako kako su prilike zahtijevale.
Srbi su, nesumnjivo, veliki narod (za balkanske prilike), u svakom smislu, ali cinjenica je da su bili i turski, i austrijski, i madjarski podanici. Vi zelite da zanemarimo i cinjenicu da postoji ozbiljan, visevjekovni, prekid u drzavnoj, dijelom i crkvenoj, tradiciji i kontinuitetu Srbije, pa nespretno mijenjate teze i uvodite u diskusiju sporedne momente, ali ni njih nijeste u stanju da objektivno interpretirate. Vi ste simpaticni, romantik i zanesenjak koji gorljivo brani svoje stavove (i vrijedja sagovornika, ali na dopadljiv i podnosljiv nacin), ali ne treba precerivati sa guslanjem, umije da zapara usi.
Da Vas, na kraju, podsjetim, teza autora clanka je bila da su Hrvati igrali uz becke tamburice, a Srbi zivjeli slavne epohe. Ipak, cinjenice su neumoljive, „slavne epohe“ su okoncane u XIV v., a od druge polovine XIV do XIX v. Srba nema na istorijskoj pozornici Evrope, osim u sporednim ulogama – u tudjini, ili u fiktivnim drzavnim-vazalnim projektima koji su, po potrebi Austrije, Ugarske ili Turske, nastajali i nestajali na teritoriji danasnje matice, Srbije.
Zavrsavam diskusiju, pozdrav.
Bravo
Srbski sine