Ментална магла

Мишо Вујовић
Пише: Мишо Вујовић
Возећи, кроз маглу, из Будве према Подгорици, пензионисани психијатар намах се обрео у Цетињу. Како није успео на раскрсници пре уласка у град да дешифрује искасапљени путоказ, чији је лим неком од мештана послужио за покривање штале или гараже, те је уместо десно, продужио право и стигао у центар старе српске престонице. Његово вештом оку није промакло сивило запуштених фасада, рупе на на асфалну, смеће по улицама, полупана расвета, стаклени погледи пролазника. Намах му се учини да је ушао у неку од сцена филма Живка Николића „Смрт господина Голуже“. Хладни и влажни праменови магле завлачили су се испод хаубе, носећи сви тескобу и депресију овог суморног града из ког је желео што пре да умакне. На семафору је блинкало жуто светло које му је сигнализирало да се већ трећи пут враћа на исто место.
Изнервиран излази из аутомобила, сударајући се са испитивачким погледом средовечног мушкарца:
„Опростите, где је овде излаз из града?”
„Не знам”, одговари невољно пролазник.
„Нисте одавде?”, бојажљиво ће доктор.
„Јесам, али и ја тридесет година покушавам да нађем излаз али ми не полази за руком”, рече Цетињанин слежући раменима и нестајући у магли.
Брависимо!
Kakav izvanredan tekst .