Нови ДПС-ом предвођени извршни менаџмент предузећа Лука Котор АД није испоштовао одлуку бившег Одбора директора те фирме из средине марта да под хитно уради анализу утицаја на пословање практичне забране њене дјелатности коју је увело Министарство здравља, због спречавања ширења коронавируса, односно да донесе мјере за ублажавање тих посљедица.
Исто тако, нови Одбор директора Луке Котор није испоштовао ни препоруку Владе, дату на почетку кризе, да органи управљања фирми чији је већински власник држава или локална управа, на три мјесеца суспендују исплату накнада за рад члановима одбора директора.
“Вијести“ из поузданих извора сазнају да нови извршни менаџмент којег предводи в.д. извршног директора Марко Радуловић (ДПС) до данас није поступио по налогу бившег Одбора директора на челу са тадашњим предсједником Бранком Ивановићем који је 14. марта, дан након увођења мјера НКТ, а које подразумијевају и забрану упловљавања крузера и јахти у црногорске луке, наредио извршном менаџменту да “припреми анализу економских ефеката по пословање Луке Котор АД за период трајања забране упловљавања, крузера и јахти у луку Котор, као и анализу могућих економских ефеката у случају продужења те забране“.
Борд директора који су тада чинили представници СНП као дијела некадашње локалне владајуће коалиције опозиционих странка у Котору, такође су тада извршном менаџменту Луке наложили и да “на основу наведене анализе предложи мјере које треба предузети како би се предуприједили ризици по солвентност, ликвидност и одрживост пословања“ фирме чији је већински власник Општина Котор.
“Као успјешна и друштвено одговорна компанија Лука Котор своје пословање организовала је на начин да се ефекти пандемије сведу на одрживу мјеру и на најбољи начин уклоне могуће посљедице на пословање и успјех компаније”, казала је “Вијестима” предсједница актуелног Одбора директора Татјана Становчић (ДПС), али није прецизно одговорила на питања колике је губитке Лука Котор до сада претрпјела због практичне забране обављања своје основне дјелатности, те како ће се такво стање одразити на даље пословање компаније до краја године, уколико забрана упловљавања крузера буде остала на снази.
Влада је у међувремену донијела одлуку да у Црну Гору могу контролисано упловљавати стране јахте под условом да након тога испоштују 28-дневни карантин у луци и да за то вријеме нико од њихове посаде или путника не ступи на обалу.
“Како актуелна ситуација у држави и свијету налаже, наша компанија посветила је све правне и оперативне капацитете у креирање мјера које би биле оптималне за управљање пословањем на начин да се штета пандемије сведе на минимум и да се изнађе модел који може бити прихватљив. Након предлога Владе да се омогући прихват пловила у маринама и лукама са ограниченим капацитетом и под посебним мјерама Лука Котор је размотрила могућности и приступила планирању акција у том смислу. Министарство саобраћаја и поморства прописује услове за прихват пловила којима се искључује могућност упловљења бродова на кружним путовањима (крузери) и предлаже ангажовање маринског дијела лука под посебним условима. Како лука Котор има ограничене капацитете маринског дијела, потребно је усагласити могућности са условима који су предложени, што свакако изискује промјену у статусу и функцији предвиђеног понтонског простора у маринском дијелу луке Котор”, казала је Становчић.
Она је казала да су у сталном контакту са пословним партнерима и другим субјектима свјетске крузинг индустрије те да “редовним информисањем и повратним информацијама стварамо услове за што скорији повратак на активности у индустрији”.
“Постоје назнаке да се привременим рјешењима покрене активност на регионалном нивоу и тиме подстакне позитивно пословање у условима тешким за сектор туризма и индустрију крузинга. Свакако, репутацију једне од најпосјећенијих лука у Јадрану и дестинацију која већ низ година чини врх свјетских љествица чини нашу луку, као и Котор важним партнером у стабилизацији кризе. Менаџмент компаније, поред напора да одржи стабилност и унаприједи мјере које утичу на одрживо пословање, своје активности усмјерава на изналажење начина и одлука које ће заштити запослене у компанији, заједницу као и пословање које опредјељује дјелатност компаније”, истакла је Становчић.
Она није одговорила на питање да ли су испоштовали препоруку Владе од 19. марта да се због ванредних околности у вези са коронавирусом и потребе штедње, укине исплата варијабила на плате, као и обустави исплата накнада члановима органа управљања у компанијама чији су већински власници држава и локалне управе, на период од 90 дана. Према сазнањима „Вијести“, чланови новог Одбора који је ступио на дужност средином марта, ипак су себи исплатили половину надокнада за тај мјесец у износима од по 250 еура за чланове, односно 500 еура за предсједницу Одбора.
Упркос забрани одржавања јавних скупова, 16. марта одржана је Скупштина акционара на којој је смијењен дотадашњи Одбор директора и именован нови у којем већину чланова чине представници ДПС-а, а за предсједницу Одбора је именована Становчић.
На одржавању те сједнице тада су посебно инсистирали градоначелник Котора Жељко Апрцовић (ДПС) као представник већинског власника и највећи појединачни мали акционар Луке Котор, посланик и почасни предсједник СДП Ранко Кривокапић.
Нови Одбор је одмах потом са мјеста извршног директора Луке смијенио капетана Бранка Ковачевића (ДНП) и за в.д. директора поставио Радуловића, а са мјеста секретарке Друштва смијењена је Снежана Јоница (Социјалисти ЦГ) и на њено мјесто постављен СДП-у блиски Душан Вукасовић, бивши секретар тог друштва и некадашњи руководилац правног сектора Луке Котор.
Једна од првих одлука новог Борда била је и да поништи рјешење о отказу коју је бивша управа Луке Котор дала животној сапутници Ранка Кривокапића, одборници СДП у СО Котор Тени Божовић, са мјеста замјенице извршног директора Луке.
Становчић, међутим, тврди да је актуелно управљачко тијело компаније које је изабрано на Скупштини акционара 16. марта “своје управљање започело у ситуацији великих изазова на унутрашњем плану функционисања компаније и почетка ванредних околности” и да је морало да отклања посљедице лоших и наводно незаконитих одлука бивше управе.
“Покушај опструкције одржавања ванредне Скупштине акционара од претходне управе, као и само поступање одговорних особа на самој Скупштини онемогућено је законски одговорним поступањем овлашћених представника капитала. Након именовања нова управа сусрела се са низом проблема као посљедица одлука претходног менаџмента као и изазовима отклањања, у којима је спријечена могућност правних и материјалних посљедица по компанију. Ове наводе је рјешењем потврдила и надлежна инспекцијска установа”, тврди Становчић.
Изгубили најамње 1,7 милиона еура
Становчић истиче да Лука Котор од 2007. континуирано послује са позитивним билансом и “као таква се позиционирала као један од најрепрезентативнијих привредних субјеката у Црној Гори.”
“Концесионим уговором Лука Котор је преузела значајне обавезе инвестиционог улагања за које у претходној години, тадашње руководство није имало адекватан приступ реализацији”, закључила је Становчић.
Апрцовић је на сједници СО Котор у четвртак признао да ће локална управа морати да изврши ребаланс буџета за 2020. због смањења прихода од туризма. Он је прецизирао да се не може рачунати на дивиденду коју би Општина као већински власник могла добити од Луке Котор јер је та фирма тешко погођена актуелним ванредним мјерама.
Апрцовић је прецизирао да је Лука Котор до краја априла изгубила очекиваних најмање 90 хиљада путника са неколико десетина крузера који су у том периоду требали да уплове у Котор и да је “само по том основу Лука Котор узгубила најмање 1,7 милиона еура”.
Вијести
Прочитајте ЈОШ:
За изградњу аутопута Кинези траже додатна плаћања по њиховим разлозима
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
