Mediji: Stav Rusije o Srebrenici podriva uticaj EU i NATO-a na Balkanu

Uloživši veto u Savetu bezbednosti UN na predlog rezolucije o Srebrenici koji događaje iz 1995. godine smatra genocidom, Rusija je dobila još veću naklonost Srbije, svog glavnog saveznika na Balkanu, i pokazala da neće dozvoliti širenje uticaja NATO-a u ovom regionu, piše „Foreign Policy”, a prenosi RIA „Novosti”.

Izdanje navodi da nepriznavanje genocida u Srebrenici predstavlja bitan diplomatski korak od strane Rusije. „Moskva želi jasno da pokaže da Balkan neće slediti politiku koju diktira EU”, citirao je autor članka bivšeg predstavnika SAD pri NATO-u Kurta Vokera.

Novinar ističe da je stalni izaslanik Rusije pri EU Vitalij Čurkin tokom zasedanja u Savetu bezbednosti usvajanje rezolucije o genocidu u Srebrenici okarakterisao kao kontraproduktivni postupak, kao i da to može dovesti do zaoštravanja međuetničkog konflikta na Balkanu. Isti stav imao je i Beograd, koji je siguran da se priznavanjem tragičnih događaja kao genocid samo podriva primirje u regionu.

U članku se navodi da je Balkan oduvek bio važan region za Rusiju, a Srbija, imajući u vidu i etničke veze, predstavlja jednog od ključnih saveznika RF u Evropi, gde Moskva ima kako strateške, tako i ekonomske interese.

Stalna izaslanica SAD pri UN Samanta Pauer 8. jula je izjavila da odluka Rusije da blokira rezoluciju Saveta bezbednosti UN o Srebrenici predstavlja mrlju u istoriji Saveta bezbednosti UN.

Sa druge strane, ovaj postupak Rusije rukovodilac Centra za proučavanje savremene Balkanske krize Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka Jelena Guskova okarakterisala je kao diplomatsku pobedu Rusije, koja se odlučno suprotstavlja neobjektivnom ocenjivanju događaja na Balkanskom poluostrvu 90-ih godina prošlog veka.