• Друштво

Медији између истине и интереса: Контрола стварности, рекет…

1 min read

3 дана ‎ ИН4С

У Црној Гори моћ медија да обликују јавно мњење одавно је препозната и злоупотребљавана – како од стране политичких партија, тако и интересних центара блиских власти. Од оснивања медија до уређивачке политике, све је, како истичу саговорници серијала “Трговина моћи – Покровитељи моћи”, често било у функцији контроле стварности, а не њеног објективног приказивања. Клијентелистички односи с моћницима ријетко су заобишли црногорску медијску сцену.

Због могућности да обликују мишљење јавности, медији имају велику моћ и у зони су интересовања оних који желе да је искористе у маниопулативне сврхе за постизање различитих интереса. Појавом приватних медија који су се позиционирали као алтернатива у односу на државне. Отворен је нов и неорганичен простор за пороток информација. Медијски простор постао је профитабилно седство за оне који су управљали њим, а политичке и бизнис елите користиле су га обликовање јавног мњења.

Утицај политичких партија на медије довело је до подијељености политичке сцене.

У Црној Гори два најутицајнија приватна медија били су” Вијести” и “Дан”. Жељко Ивановић и Миодраг Перовић 1997. године основали су “Вијести”. 10 година по однивању подражавли су политику владајуће структуре на челу са Милом Ђукановићем. Незванични извори тврде да су га у том периоду финансирали људи блиски ДПС-у. Касније, “Вијести” су постале критичар политике ДПС-а и дале простор опозицији, неријетко уз финансијску накнаду.

ЦРПС биљежи да је Миодраг Перовић 2003. године основао и Радио Антена М.

Са друге стране “Дан” је основан 1998. године. Од оснивања били су оштар критичар ДПС режима. Основан је уз подршку државног врха у Београду. Многи приватни медији били су под контролом ДПС-а, али оно што је јавности највише изазивало негодовање био је подређен положај Јавног сервиса, који је извјештавао селективно и непоштујући професионалне стандарде и законске регулативе.

Саговорници серијала дали су свој осврт на медијску контролу у Црној Гори, и моћ интересних група.

Милан Кнежевић (ЗБЦГ) говорио је о случају медијског рекетираања од стране “Вијести”.

“То је интензивне обрисе добило након 2016. године када су покушали власници “Вијести” да разбију ДФ, а онда су фаворизовали одређене политичке групације, то је био случај и прошле године када је Жељко Ивановић писао колумне покушавајући да изједначи ДФ са ДПС-ом. Да смо у том моменту улетјели са неких 100, 200 или 300.000 еура, вјероватно да бих ја као носилац листе добио косу у међувремену, и вјероватно би та кампања била блажа и наклоњенија ДФ-у”, истакао је Кнежевић.

Каже да се може подвести да се ради о једној врсти рекетирања, те да је износ који је плаћен “Вијестима” био једна врста медијског рекета.

“Јасно је да је толико уплаћених износа до 2016. па до 2024. године била и нека политичка рачуница да немамо отворени фронт са “Вијестима”. Међутим, колико год да смо се ми трудили, неки од сувласника Вијести су га увијек отварали”, каже Кнежевић.

Каже да су “Вијестима” дали стотине хиљада еура 2016. године, без да су вршили икакав утицај на уређивачку политику. “Само смо жељели да Вијести извјештавају објективно”, истакао је Кнежевић.

Серијал се емитује на Телевизији Црне Горе.

Драгољуб Вуковић (Медиа центар) указао је на огромну манипулативну моћ медија.

“Манипулатиовна моћ медија је огромна, у зависности од садраја који емитују. Новинарство би требало да служи истини. Онима који имају моћ стало је да контролишу медије. Онај ко оснива медиј, тачно зна због чега га оснива. Зато долази до клијентилистичких односа са онима који имају моћ”, рекао је он.

Објективно новинарство, чини се, данас треба бранити свим силама.

Директор РТВНК Никола Марковић каже да је проблем Црне Горе што партије имају потребу да ставе медије под своју контролу.

Новинар Предраг Зечевић говорио је о злоупотреби медија.

“Злоупотреба медија у партијске сврхе била је евидентна прије 20-ак година, и знало се који је медиј био близак којем медију”, истакао је Зечевић.

Извор: РТЦГ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: