Меденица: За правду, за Орића, Харадинаја, Тачија, Готовину, Мерчепа…
Здраво дошли и здраво нам пошли
пратила вас довека опела,
гледају вас очи повађене
са прозора распорених села…
Михаило Меденица
Пише: Михаило Меденица
Преклани вратови ко сватови, ено се нижу.
Црева се вуку али их стижу…
Крваве чакије ко буклије – зову на
весеље: “Нека је са срећом, домаћине,
све ти у кући јаукало и лелекало
док кућу пламен лиже и деље…“
Хајдемо, Срби, у коло, брже,
ено вам трупла престижу ноге,
хватајте се за руке, зар важно је чије су,
залуд ли поклаше сватове многе?
Ено је млада, сва у белом,
безглави девер брату је води,
испраћа мајка ћерку опелом
сватовска поворка ка хумки ходи.
На хум стао кум, подиго здравицу,
ваља се кад се Србин иловачом жени,
у другу руку од кумчета главицу:
„Здраво нам биле, српске сени…“
