Medenica: Dok je i mrtav Srbin jurišao „saveznici“ nisu ni iz rovova izvirivali!
1 min read
Piše: Mihailo Mednica
Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji, kako to divno zvuči, još samo da nije reč o sekti (jednoj od…) koja se ponaša kao generalni zastupnik „ljudskih prava“, onako i onoliko koliko misle da nam sleduju!
A, sleduju nam taman toliko koliko je i logorima sledovalo hleba i vode onim mučenicima!
Sledujem nam taman da se možemo zvati Srbima (ne baš glasno, nije poželjno) i da nam se zbog toga valja stideti, u najmanju ruku.
Ta sekta (jedan od, a zapatilo ih se Bože sačuvaj…) ljudska prava svodi na blato koje nam, kao muda za bubrege, prodaje za lekovito: ako su njega uvaljamo bićemo prljavi i smrdljivi, ali po meri vrlog zapadnog polusveta koji nas takve najviše voli.
Naravno, i mi sebe treba da zavolimo takve, pod hitno, jer nema veće i iskrenije ljubavi prema svemu srpskome od gađenja na pomen svega srpskog.
U ime takve ljubavi su prekrečili mural sa likom Miloša Obilića, srpskom trobojkom i citatom: „Kad se vojska na Kosovo vrati…“, u okviru akcije čišćenja parkića na Slaviji od psećeg uratka i resto đubreta, u koji, naravno, ponajviše spada pomenuti mural, jer…
Jer Srbin, što se njih i njima sličnih tiče, ima prava da srpstvo nosi ko teret, kao kaznu bez prava na pomiljovanje!
Ima prava, zapravo, obavezu da bude građanin sveta koji će prećutkivati ko je i odakle je, jer tako je lepo biti ponizno niko ni u čemu, no ponosito svoj na svojemu!
Srbin ima prava da ni slučajno ne pomene tom vrlom zapadnom polusvetu da je upravo za njegovu slobodu postradao najviše!
Dok je i mrtav Srbin jurišao „saveznici“ nisu ni iz rovova izvirivali! Krvavi opanak je raportirao lakovanim čizmama: „Mi izginusmo, vi ste slobodni…“!
Srbin ima apsolutno prava da zakorovi i zatravi groblja i stratišta, ne ide crnina srpske majke uz toalete evropske gospode!
Za kim pa plače kad je i onako rađala da nadživi decu, ništa prirodnije od spaljenog srpskog sela i starice što sabira kosti…
Mrtva priroda- najživlje srpstvo!
Srbin ima prava na zaborav, sećanja su razrezana za one koji ih nemaju, za one koja nam ih otimaju, za one što najdalje vide kad se popnu na grob Srbinov!
Srbin ima prava da mu prekreče murale, ikone, lica, rane, pesme, kazivanja, junake, oltare, Božić, Vaskrs, stradanje, ćirilicu…i da bude srećan zbog toga, jel da?!
No, zaboravljate najvažnije, vi slobodoumno ujarmljeni i srećno okovani- možete vi Srbinu da razrezujete prava po vašoj meri, no obavezu ne možete, a obaveza svakoga od nas je da bude živi mural srpstvu!
Nemate vi farbe, ni snage u tim prosjačkim rukama, koliko je u nas zidova!
No, naši vam zidovi oćutati neće, neće nemo stajati dok ih poganite, od kostiju najboljih od nas su sazdani, od pamtiveka i doveka, pa se ne igrajte…
Slobodno vi nosite bukagije ko znamenje, dičite se jarmom i amom, a mi ćemo krst pa nek je najteži…
Ne igrajte se, nije Srbin to što prodajete vrlom polusvetu, već ono što bi da kupe, al ne mogu…
Prekrečite sebe- možda zablistate, al zamirisati nećete sigurno…
Mihailo Medenica
