Матија Бећковић у Стањевићима
1 min read
Струковно удружења књижевника Црне Горе у сарадњи са монаштвом манастира Стањевићи, организовали су 15. септембра изузетно посjeћено књижевно вече академика Матије Бећковића.
Пјесничком сабрању су присуствовали Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централно амерички и администратор Митрополије загребачко-љубљанске г. Кирило, бројно свештенство Митрополије црногорско-приморске, као и поштоваоци Бећковићевог дјела из Будве, Петровца и Подгорице.
Овај важни културни подухват Струковног удружења књижевника одржан је уз покровитељство ЈП „Морско добро“ из Будве и братства манастира Стањевићи.
Бећковићево вече уз добродошлицу отворила је предсједница удружења, Милица Бакрач ријечима:
„Сигурно да је пјесник Матија Бећковић у богатој каријери говорио стихове свом пјесничком народу по разним трговима, градовима, велелепним сценама, анфитеатрима, кино-салама, позориштима… – али да га стиховитије, искреније, отменије и надахнутије мјесто од овог, гдје смо се вечерас окупили, није тако често у животу дочекивало и сачекало.
Поштовани пјесниче, добро нам дошао!
Матија нам је дошао и донио свеколиког дара. Јавио нам је Богојављење, Савин кук и Савин лакат, потегао и хљеба и језика, да имамо. Одавно везао камење, да би лакше газили преко Лијешња и преко Мртвице. Стићи ћемо до Мртвог Дубоког и до Лукавице, над којом се, иако је септембар, мјесец пуни као локва. И за дан, два, деценију, за пола вијека, народ ће проносити ријечи: Тако је говорио Матија, у Стањевићима, у златном септембру Љета Господњег, 2025. Народ ће помињати и препричавати, гдје оно бјеше Јапан, и Међа Вука Манитога… неко ће узвикнути Леле и куку, неко ће казати Кажу… најгласнији ће понављати Матијине пјесме о Његошу; опет ће један старији питати млађег: Чији си ти мали – јер су се те ријечи чуле, како ће рећи Један чоек, онога љета, баш у Стањевићима, код отаца, Јефрема и Павла, пред Његошевим народом и митрополитима.“
