Материјални доказ

Pro forme

Акхм! – пардонијар, мало ме гребуцка грло, изгледа да ме насамарио превртљиви октомбар, таман мислиш како осјећаш да је угријало и да је пребацило двадесети подиок, а оно мућак, стискавац се уз опадање лишћа појачава хрлећи читавом идејом шрема зими, јер природа нема дар за спонтаност и томе слично, и зато, трк назад у подрум по још једну кафкијанску лопату угља.

Него, гдје смо оно стали? И даље код фамозног „државног удара“, ни макац да отолен мрднемо, велиш? У реду. Каквим, дакле, сазнањима располажемо данас, које ли нам вијести хитају из града Бегиша? А? Првомученик Вучић је већ првог дана (велиш, ок, ево ја уписујем на хартију), изнио мишленије да онај башибозлук, сафатан и приведен, нагнан да збори и што јес’ а богме и што није, није био у стању ништа конкретно учинити (у преводу испадне: прнула баба у тикву!), међутим, постоје закулисне организације које се спремаху направити прави правцати дар-мар, док о њима наша мала и ништа мање мила мурија, наравно, није знала и вјероватно још не знаје ништа, већ се ладовани задовољили са привођењем, између осталог, једног нечемурног декице, нафураног тинејџера са слушкама у ушима, и са једном теле-бакицом која је, како смо детаљно обавијештени, прави ђаволак у сурф-водама хаковања. (Записао, идемо даље…)

Првомученик Вучић, и/или велики татко Сербије, можда у пренесеном значенију грађанима Черне Горе одашиље другу поруку, нпр.: да је, наиме, поменута „терористичка организација“ Алан Форд – за коју Контић од часне ријечи вели да и они могу бити они који иду главом кроз зид, будући да са терористима брале нема ценкања, и ако сагледаш ко руши Запад (Париз, Брисел, Минхен), биће ти више него јасно да је свако, ама кад ти кажем свако – потенцијални терориста, као што је, нема сумње, удбаш, примјер Килибардија и Вук Драшко-омашко – на дан „фер-плеј демократских избора“ босу идеално послужила за сценарио неког другог акционог трилера, који ће надаље послужити утјеривању страха у кости грађанима, и још ће приде опет накачити исфурану причу о Русији и Сербији као савезу против независности, и уз то упријети прстом на неке политичаре из круга опозиције.

Ихаха, ај’ сад срочи коју, јер није мала ствар једнијем потезом, и таквим башибозлуком, ударити на све што се у потоњу годину градило у народу, који је, заиста, коначно угледао извиискру слободе за којом је одлучно кренуо. Таква је идеја водиља једног Бебе, који ево празну главу дајем није чуо за Сартрове Путеве слободе, које у њиховој есенцији није тако лако забаракадирати. Не, ту не помаже ружичаста пропаганда, слобода је више стање бића, никакав тоталитаризам јој није могао доакати, јер слобода је предуслов постојања.

Дакле, декица са „шнајсером“, тинејџер са левором на воду, и теле-бакица са дроном, испадају из приче? У питању је, по материјалним доказима којим располаже Првомученик Вучић, зајебанија и нешто пак организованија екипа од ове која је послужила (као)да сузбије неколико часова током којих излазност на изборима говори куда се резултати и у чију корист крећу. Уз то, (као) неуспјело саботирање излазности у слободу, требало је преко Алан Форд екипе да произведе нови карамбол међ’ опозицијом, која јесте тврђава или је само прах… Е, па, мало морген!

Шта ли ће сад учињети „наша“ мала мила мурија? Да ли ће из ћузе – како ваљда требује и ред је – пустити на свеж ваздух декицу, младића и бакицу, или ће их ради ефекта рада на даљем процесуирању ствари, још који дан држати у мемљивом подруму са лампама примакнутим збуњеним и невниним фацама? О томе не знамо ништа, као ни о правој (по сазнањима Првомученика Вучића), позадинској организацији, док у међувремену, новоцрногорци лелечу са голијег брдах: ето, сербијански терористи и њихови политички представници, оћен још и да нас мацоле, мало им је што су уљези, мало им јеее! – Као што видиш, гарава и опора тема, да је бог драги убије!

У паузи, опсиједнут бунилом да ли смо безбједни или смо још једном покрадени на изборима, искрсава нешто треће и свјетлије што ми се данас пријеподна прилијепило за пажњу истрецану темом коју смо горе начели. Наиме, „Свака лименка се рачуна“, јесте склуптура која слави пиво (мушки хоби), Хомер Симпсона, фудбал и добру зезају… Тако да те не би пуцала параноја и бе-трипови, узми једно ладно и искулирај! Већ је Бенџамин Френкли знао да Бог воли човјeка самим тим што му је даровао пиво. И, тако, сваки мрак може се разгрнути једино умјетничким дјелом, као што то чини ова склуптура коју бих, да се сињи кукавац ишта питујем, одмах дао на бијенале, да нас часно и како ваља репрезентује. Али, вјероватно ти је познато да се алтернативно расположени типови у највише случајева заобилазе у најширим круговима, па ме тако и у досуђеној фамељи држе за магарчину којој нема равне од Новога до Пљеваља.

(Савјетовао бих те да нипошто не прелиставаш ову колумну, будући да се ради о документу који је од повјерљивог значаја.)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: