Martinović za DW: Sudstvo u Crnoj Gori je pod Đukanovićevom kontrolom, presude se donose u kancelarijama stranaka, a ne u sudnicama

Ni dvanaest sati nakon posete crnogorskog predsednika Mila Đukanovića Nemačkoj, u Crnoj Gori je nezavisni novinar Jovo Martinović osuđen na godinu dana zatvora. DW je razgovarao s osuđenim novinarom.

DW: Gospodine Martinoviću, od 2015. ste na na nišanu crnogorskog pravosuđa. Sada ste osuđeni na godinu dana zatvora, jer ste navodno posredovali u trgovini drogom. Kako komentarišete tu presudu?

Jovo Martinović: Ovakva presuda se mogla i očekivati. Mislim da se politika umešala i dala određena uputstva. Iste sudije koje su me osudile su i sudije koje su se pojavljivale i u drugim, politički osetljivim slučajevima, u procesima protiv opozicionih političara.

Vaš proces traje već pet godina. Možete li ukratko reći o čemu se konkretno radi?

Tokom leta 2015. sam u Parizu za TV-stanicu „Canal Plus“ radio na jednoj istraživačkoj priči o ilegalnoj trgovini oružjem sa Balkana za Francusku. Prilikom istraživanja stupio sam u kontakt s osobama iz miljea trgovaca drogom koji su mi pribavili kontakte unutar scene preprodavaca oružja. Ti trgovci drogom ubrzo nakon toga su uhapšeni. I mene su uhapsili pod optužbom da i sam pripadam krijumčarskom krugu, iako je bilo jasno da sam radio na jednoj drugoj priči, što je i francuska redakcija potvrdila, a što su kasnije u svom iskazu potvrdili i trgovci oružjem.

U istražnom zatvoru ste proveli više od 14 meseci.

Da, od oktobra 2015. do janura 2017. Za to vreme su me pripadnici specijalnog državnog tužilaštva ucenjivali. Tražili su da potpišem lažno priznanje, a da će me zauzvrat pustiti na slobodu. Obraćali su se i mojoj porodici i mojim kolegama sa istim ciljem. Po svaku cenu su hteli moje priznanje, ali ja sam to odbio.

U isto vreme, ni meni ni mom advokatu nisu dali na uvid optužnicu. Dokazni materijal je predočen tek neposredno uoči procesa i to samo delimično. Postoje dokazni spisi, poput transkripta telefonskih razgovora, u koje do dan-danas nemamo uvid. Sve je to nezakonito. Moj slučaj je od prvog dana jedna velika farsa.

Optužba tvrdi da ste na telefonu jednog trgovca drogom instalirali jednu aplikaciju za komunikaciju.

Taj deo optužbe toliko je apsurdan da su od njega kasnije odustali. Doslovno je tamo stajalo da sam instalirao „jednu određenu aplikaciju“, bez da je rečeno o kojoj se aplikaciji radi. Glavni deo optužbe odnosi se na to da sam uspostavio kontakt između svedoka saradnika optužbe i prvooptuženog. Činjenica je da su njih dvojica uspostavili kontakt preko mene, ali za vreme jednog drugog istraživačkog projekta na kojem sam radio godinu i po dana pre dogadjaja za koji se teretim.

Zašto ste toliko opasni za Crnu Goru?

U Crnoj Gori se stalno događaju spektakularni slučajevi krijumčarenja oružja, droge ili cigareta. Sve to ne bi bilo moguće bez učešća ljudi iz državnog aparata. A država, to je predsednik Milo Đukanović i njegova još vladajuća Demokratska partija socijalista, dakle bivši komunisti. Dakle, onoga ko izveštava o slučajevima krijumčarenja, njega treba i kazniti.

Šta ćete uraditi nakon ove neverovatne presude?

Protiv presude ću se žaliti Apelacionom sudu. Ako me u Crnoj Gori osude pravosnažno, ići ću pred Evropski sud za ljudska prava.

Ne morate u zatvor, jer ste već više od 14 meseci proveli u istražnom zatvoru.

Da, istina je, ali radi se o nečem drugom. Ako ostane pri ovoj presudi, ja se vodim kao kriminalac. A to je neprihvatljivo jer sam nevin. I boriću se sve dok mi to ne daju crno na belo.

U Crnoj Gori je nedavno po prvi put na izborima došlo do promene vlasti. Uskoro bi trebalo da bude formirana i nova vlada. Da li će se nakon toga nešto poboljšati u pravosuđu?

Iako je formalno nezavisno, sudstvo je još uvek u rukama predsednika Đukanovića i njegovog kartela moći. Prema mojoj procjeni, još veoma dugo će potrajati dok ne dođe do temeljnih promena u pravosuđu.

Poslednjih godina zabeleženo je na desetine napada na novinare. U maju 2018. je na Vašu koleginicu, istraživačku novinarku Oliveru Lakić, pucano. Ona je tada teško povređena. Kako ocenjujete opštu situaciju za novinare koji u Crnoj Gori istražuju korupciju ili organizovani kriminal?

Olivera Lakić je lako mogla da bude i ubijena. Kao što se to dogodilo 2004. s Duškom Jovanovićem, glavnim urednikom dnevnika „Dan“. Ali njoj su „samo“ pucali u noge, više kao znak upozorenja. To je bilo upozorenje i ostalim novinarima da ne pišu o političkoj korupciji na najvišim nivoima. Gotovo nijedan slučaj napada na novinare nije rasvetljen. Ponekad su, što je dokazano, optuživani lažni počinioci koji su davali lažna priznanja, iako su pravi počinioci bili poznati.

Crnogorski predsednik Đukanović je ove srede zvanično posetio Berlin. Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer otvoreno je pohvalio njegovu „demokratsku svest o odgovornosti“. Kako gledate na to?

Šta god Đukanović da kaže o demokratiji, to su samo prazne reči. Sudstvo u Crnoj Gori je pod njegovom kontrolom, a presude se donose u kancelarijama partije, a ne u sudnicama. Ja bih predsedniku Štajnmajeru hteo da poručim jedno: sumnjam da bi voleo da se nađe pred nekim komunistickim sudom bivše Istočne Nemačke. Naše pravosuđe je baš kao ono u bivšem DDR-u – fasada bez imalo sadržaja kada je reč o pravnoj državi.

Jovo Martinović (46) je slobodni novinar u Crnoj Gori i uglavnom se bavi istraživanjima na temu korupcije i vezama politike i organizovanog kriminala. Radi i za crnogorske i strane medije, poput BBC-ja, „Fajnenšel tajmsa“, „Ekonomista“, kao i „Frankfurter algemajne cajtunga“ i „Zidojče cajtunga“.

Za svoj rad više puta je nagrađivan međunarodnim novinarskim nagradama, među kojim je i „Press Freedom Award“ nevladine organizacije „Reporteri bez granica“.