Маројевић: Зло се не може поредити, не могу се поредити Јасеновац и Сребреница

Игор Маројевић је овогодишњи добитник награде „Меша Селимовић“, за роман „Остаци света“. „Ако можемо да се издигнемо изнад траума, остају нам љубав, пријатељство и хумор„, каже Маројевић за Н1.

Маројевић је рекао да су почетне идеје романа биле Јасеновац и Шпански грађански рат.

Он је истакао да је већ 30 година бирао грађу о Јасеновцу, не знајући да ће о томе да пише, а да када је отишао у Шпанију тамо му се као тема отворио Шпански грађански рат.

„Зло се не може поредити, не могу се поредити Јасеновац и Сребреница, ни по броју жртава, нису добри ти екстреми, ако се бави једним, не може другим. Ово није књига за навијаче било које стране. Јасеновац је приказан и са стране жртве и са стране џелата, Сребреница је приказана на сличан начин. Драго ми је да је један конзервативан жири награде „Меша Селимовић“ препознао да је ова књига умтничко дело“, каже Маројевић.

Како каже, књига је намењена индивидуалцима и додаје да је тежиште мало шире, јер се дотакао тема које су прећуткиване.

„Доста читалаца воли књижевност као бег од стварности, бег од лошег. Морамо схватити шта је лоше и зато морамо да говоримо о тим стварима. Ако пишемо из позиције џелата не значи да га оправдавамо, тиме боље схватамо зло“, објашњава.

Говорећи о филму „Дара из Јасеновца“, рекао је да је прочитао две критике, једну из Варајетија и другу, историчара, кога је консултовао за грађу о НДХ и Јасеновцу.

„То су два екстремна приступа, нисам видео нигде, барем у те две критике, нигде се не помиње да је крај филма фантастичан. Мислим да је претерана реакција у Варајетију, историчар је писао више са становишта могуче историјске веродостојности филма, тако да нисам могао да добијем критику која би се баш бавила филмом. Филм је покренуо светску дебату, то је први филм о Јасеновцу, можда ће неки други бити приказан из дургачије перспективе. Ако само покрене тему то је добра ствар, можда неко може да да другачији увид“, рекао је.

Коментаришући опраштање од Ђорђа Балашевића широм бивше Југославије, Маројевић је подсетио да је Балашевић био кантаутор који се „разумео с Југославијом“.

„Он је веома слушан свуда у Југославији, али то је негде и нормално, јер је певао „Рачунајте на нас“ 1979, имао је хит „Солитер“ где је певао о Југославији, он је заиста кантаутор који се разузмео с Југославијом, зато је исход његове прерано завршене животне приче да га цела Југославија жали. Мене је мало подсетило, мада не у тој размери, када је Дино Дворник умро исто су се пуштале песме, али ово је у много већој мери“, каже Маројевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: