Марковић изнад закона: Даниловић мора (!) потписати бирачки списак
1 min read
Замјеник предсједника ДПС-а Душко Марковић у изјави за Дан истиче да закон не дозвољава министру унутрашњих послова да не потпише бирачки списак, и како тврди други човијек ДПС-а, “то најбољи бирачки списак не само у региону, већ и шире”.
Одговарајући на питање о изјави министра унутрашњих послова Горана Даниловића да није сигурно да ће потписати бирачки списак, Марковић је казао да таква ситуација није могућа.
“Закон не дозвољава ономе ко управља бирачким списком да га не потпише”, казао је Марковић, наводећи да је бирачки списак већ скоро двије године у рукама оних који су сада опозиција и који кроз министарска мјеста у Влади изборног повјерења контролишу њен рад.
Према ријечима Марковића, нико нема право да доводи у питање остваривање законске обавезе и уставног права грађана да гласају и бирају оне који ће водити државу у наредне четири године.
“Сматрам да опозиционари нијесу дилетанти и неодговорни политичари који су спремни да се повуку из изборне трке, након што увелико учествују у изборном процесу. Таква поигравања и гажење правног система ради креирања алибија за извјестан пораз су недопустива”, казао је Марковић за Дан.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Možda su, tajni agenti DPS-a, uvaženi i dokoni moj, u stilu onih iz filma Inception, otključali i provalili u podsvijest pjesnika sa pendrekom, i zato im se može da čini sve sa ovim prvim među jednakim organima reda, i tim prije Duka Markonijeli daje ovako smjele izjave, da se, dakle, mora potpisati i pustiti u promet birački spisak koje je ravnodušan prema elektronskoj identifikaciji koja po svom modelu, a i po mnogo čemu drugom, prednjači u regionu, pa i šire, što će, u nastavku reći, da izborni proces ne može biti savršen, ali da se na njemu, ako sledimo logiku političara, da raditi od izbora do izbora, i šta hoće – nadovezuje se Markonijeli sam na sebe – Gogi, birački spisak & aparat je provjeren od strane opozicionog kadra (kojeg, da se ne varamo, nisu baš svi podržali, dok većina o njemu nije ništa prozborila) koji ne čine „diletanti“, da citiramo prvog međ’ jednakim mojkovčanima.
Međutim, DF je odmah predočio javnosti da se, što se tiče aparata (prije bih se, ovom prilikom, zadržao na ovaj fenomen prećutan u potpunosti) i biračkog spsika, politička vodeća kao i njena prateća struktura pokazala u vrhunskom izdanju najobičnije sprdanije ; ah, pa taj aparat učitava i kȏd sa konzerve piva, kao i onaj sa sardine (šta će ti onda, koji matrak, bila kakva provjera bilo kakvog biračkog spiska), ali, šta fali, i proizvod danas na tržištu pretenduje apsolutnoj slobodi. Tada se (ne bijaše to tako davno, dobri moj) Gogi nije bunio, čak se, ako me sjećanje dobro služi, svako malo u izjavama falio kako predano rade na aparatu i kako će on, odgovorno je tvrdio, sasvim sigurno obezbijediti fer i poštene izbore, brisajući fantome i u dlaku sređivati birački spisak. U tom po mnogo čemu prelaznom periodu za demokratiju u dolasku, na kojoj je radio DF demontirajući sve lažne opozicione profile, u meni se javi i brzinom svjetlosti razvi, pa može se reći, gotovo paranoidna ideja: šta ako su – tako sam govorio sebi u bradu osvrćući se na svaka dva koraka kroz poluprazni park, usput obavezno gašeći mobitel, jer nikad se ne zna – agenti DPS-a provalili u Gogijevu podsvijest (kao oni s početka teksta, film Inception, i maketa sna na koju se navlačimo prije nego na stvarnost koja je toliko jednolična i isključiva u svojoj postavci, itd) jer ovo što radi nije normalno, odjednom, nalik budisti, sve prihvata bez rezerve, da, upravo ono što je petnaest godina tvrdo odbijao, i djeluje kao da se distancirao od stvarnosti, nije u pitanju samo dodir sa vlašću koji nužno znači gubitak sopstvenog bića, još nešto je u igri, nešto mnogo dubioznije i šifrovanije, a bojim se da za tu dimenziju ne pomaže nikakv ključ, baš kao ni čigra koja Di Caprija drži u vezi s realnošću. Možebiti da, kao onaj koji se uželio realnosti, Gogi dizajnira ključaonicu punu neba, i ključ koji nikako da pronađe bravu, ako postoji brava za takav ključ…
Za razliku od Gogija, koga u političkom „životu“ drži još jedino DPS, kao fol s njim se svakog dana, zapravo niokočega, prepucavajući pomalo u mrtvoj javnosti, Leki (koji više ne bi poslužio ni za skupljanje loptica!), ostaje potpuno neinteresantan i skrajnut da povazdan, od mitinga do sledećeg, dreždi sa rukama u džepovima, poput kakvog Beketovog anti-lika, koji se oslobođen svega prepušta udesu sa obećanim ništavilom. Tako to biva: naposletku te i depeesovci prezru! Oh, pa znate kako (nije ovo moje mišlenije, naprotiv, mnogo pametniji odmah su to skontali), Leki je važio kao neko ko bi mogao prepoloviti DF, još uz pomoć poete bez podsvesti, računalo se na brz debakal DF-a. Kako to nije uspjelo, i kako je kod ove dvojice ama baš sve, u stvari, stvar samodopadanja i patetičnog poziranja sa podignutim cvikama u stilu nekog profesora pred penziju, novocrnogorci su odmah pokazali svoj pravi lik; niko tako duboko ne prezire izdajnika kao izdajnik! U igri paklenog interesa, milost ostaje nepoznanica!
Prije nekoliko mjeseci, u jednom od komentara, govorili smo o Goranovom nastupu u emisiji U žiži, gdje je bio pozvan da govori o aparatu koji bi trebalo da obezbijedi fer i poštene izbore, što je, takođe, još jedna nepoznanica u savremenoj Crnoj Gori, i ko o čemu, novocrnogorci o poštenim i demokratskim izborima, što je valjda, preduslov da bi postojalo jedno demokratsko društvo. –
Sjećanje me vraća na Gogijev setan, ali ponegdje u linijama i riješen izraz kad je riječ o aparatu; da, još uvijek nije sve urađeno do kraja – govori Goran – što ne znači da se i na najmanjoj pojedinosti neće još više i budnije djelovati (opet nešto što naginje snovima i podsvijesti koja trpi pljačku), ali, morate razumjeti da je DPS infrastruktura u krađi izbora veoma razvijena (što stoji čvrsto kao škanj), i ovaj put smo odlučni djelovati putem punog demokratskog kapaciteta, i shodno rečenom (nastavlja Goran svakomalo se dodirujući za okvir cvikera, uporno uvježbavajući taj potez koji teško da pristaje i jednoj žertvi kakva je Vučić), ubijeđen sam i vjerujem da je apart došao u prave ruke i u pravo vrijeme, ovo koje je, nažalost, sve prilike potonje ako računamo da se demokratizujemo iznutra, što je jedini cilj koji je sebi zacrtao caffe Demos. Vidiš ti, brale, caffe Demos nije samo za inovativnost na polju tehnologije i demokratije, ova se dvočlana „partija“ zalaže za mladost i pravo na budućnost! E, pa, sad, da li će nam pravno na budućnost donijeti apart ili neće, ostaje da se pitamo, mada negdje, zar ne, osjećamo da će pod latentnim pritiskom policajac posustati, i da će aminovati elektronsku identifikaciju, kojoj je sasvim svejedno jesi li konzerva, paklica duvana ili Sibin, što je u neku metafizičku ruku (da ovako za kraj sročimo), možda sasvim jedno te isto, ako biće jeste jer nije…
Mi ili On
znaci tako sve zavisi od licne procjene a ne o isprvnosti,bice to kao i za sve drugo dignu galamu pa iza toga sagnu glavu,jer mjesto poslanika je to jado moj,plata pa ona i ova komisija a nrod vjeruje naznaboscima,a neznabosci su ispjevali onu pjesmu
Podignimo u vis čela
Mi – junaci rada svog,
Naša biće zemlja cela,
Da nam živi, živi rad!
pa neka im bude i bice kao do sada!
Jedino mogu da im porucim i pomolimo se za OGLASENE
Jektenija za ogla[ene
Sve[t: Ogla[eni, pomolite se Gospodu.
Narod: Gospode, pomiluj.
Sve[t: Verni, pomolimo se za ogla[ene.
Narod: Gospode, pomiluj.
Sve[t: Da ih Gospod pomiluje.
Narod: Gospode, pomiluj.
Sve[t: Da ih nau\i re\i istine.
Narod: Gospode, pomiluj.
Sve[t: Da im otkrije Evanyeqe pravde.
Narod: Gospode, pomiluj.
Sve[t: Da ih prisajedini Svojoj svetoj, sabornoj i apostolskoj Crkvi.
Narod: Gospode, pomiluj.
Sve[t: Spasi, pomiluj, za[titi i sa\uvaj ih, Boxe, blagoda]u Tvojom.
Narod: Gospode, pomiluj.
Sve[t: Ogla[eni, glave svoje Gospodu priklonite.
Narod: Tebi, Gospode.
Go – spo – di po – mi – luj.
Oglaseni su oni koji nijesu krsteni,i kada se na Svetoj Liturgiju ovo pomene oni moraju da izadju iz crkve ,jer nijesu krsteni,do tda su mogli prisutvovati Svtoj liturgiji.
Danas vaze isti ti KANONi,medjutim danas je nazalost pravilo da svako ko ne pusi u Crkvi i ponekad skine kapu smatra se velikim poznavaocem crkvenih KANONA ,pa tako i u crkvi pojedini nose Nasku kapu,a vaze kobajagi za vjerne i obrazovane.
Zato nam ovako ide,ali sve smo mi to zasluzili!
Министар потписом потврђује регуларост бирачког списка.
Ако мисли да списак није регуларан, неће га потписати. Ако мисли да јесте, потписаће.
Додуше, мислим да ће у сваком случају потписати – ни он, ни већина других политичара нису власници своје воље.
Али, да мора да потпише – не мора!
A sto ako Danilovic ne potpise zakon?