Марјановићеве шаке највеће, Дончић „најбржи спораћ лиге”
1 min read
Боби Марјановић
У прва два мјесеца сезоне НБА лига је наставила са убрзањем игре, до 100,7 посједа лопте екипе по мечу, што је максимум за последње 33 године, али није и нужно лоше што најспорију кошарку играју Јокићев Денвер и „корњаче” из Сакрамента, Бјелице и Богдановића. Необично је да је усред овакве игре под обручима међу највеће суперхероје стигао 20-годишњак са учинком од 29,3 поена, 9,6 скокова и 8,9 асистенција у просеку, чија је скривена моћ у способности да – успори.
Лука Дончић, којег је новинар прије годину дана, у афирмативном тексту, назвао „најбржим спораћем лиге”, у трци за МВП признање је један од два главна ривала Јаниса Адетокунба, „формуле један” у дресу Милвокија чија кошарка је највратоломнија у НБА са 106,9 акција по сусрету. Да буде чудније, други је Џејмс Харден који игра једну од кошгетерски најбољих сезона свих времена (просјек 38 поена, трећи домет, Вилта Чембрлена – 38,4), као НБА кошаркаш са најбољим „кочницама”.
Харденов Хјустон игра трећу најбржу кошарку, а Дончићев Далас је 18. у овом погледу, али су оба састава у врху Западне конференције захваљујући овим мајсторима који су игру развили и око физичких предиспозиција које омогућују брже заустављање у дриблингу и исто такву промену правца, са чим је повезана успјешност у шутирању „тројки” после корака уназад. Снага доњег дијела тијела обезбеђује Дончићу да произведе већу силу при успорењу, од 92 одсто осталих у НБА, показују резултати „П 3” центра за научни приступ спорту у Калифорнији који тестира двије трећине играча.
Харден и Дончић без премца
Такозвани степбек шут за три поена је као створен за модерну НБА у којој је одбрана од „тројки” никад важнија (ове сезоне екипе рекордних 33,7 покушаја по мечу, лане 32, раст равномеран од 13,2 из 1998). Умеће да се креира отворена позиција за шут, без асистенције саиграча, постало је специјална вјештина: Харден кораком уназад у просјеку изгради 1,8 метар слободног простора од чувара, којег избацује из баланса. Дефанзивац наравно зна шта долази, али не и када па – стално касни. Како је једном срочио ЕСПН, ријеч је о „најопаснијој секунди у НБА”.
Харден и Дончић немају премца у овој категорији, при чему погађају са већом прецизношћу него укупно за три поена. „Брада” (Харденов надимак) је прошле сезоне шутнуо 540 „тројки” са кораком уназад и погодио 210 што је 38,9 одсто, а из осталих ситуација реализација му је била 34 одсто. Дончић је шутнуо 166 степбек „тројки” са 36,1 одсто прецизности, а из другачијих прилика је убацивао 31 одсто. Обојици признање одаје Стефон Кари, најбољи шутер свих времена који наглашава да је ове шутеве тешко погађати у континуитету.
Момак који је и српског поријекла, до учинака какве није постизао нико у његовим годинама стиже прије свега као универзалац који је и врхунски стријелац и рођени „плејмејкер” са висином од 201 центиметар (104 кг), мада је на драфту дочекан са описима да је просјечан атлета чији је први корак спор и за европске стандарде. Са друге стране, важећи МВП Јанис Адетокунбо (211, 110) је „универзални војник” код којег је експерте за биомеханику из „П 3” највише импресионирала способност да одмах обави трансфер енергије из доскока у нови скок.
„Грчки монструм”, како гласи надимак који су 25-годишњем крилном центру донијеле физикалије, ове сезоне је унаприједио шут, али је његова игра ближе кошу, гдје је засјенио и Леброна Џејмса који је играјући на снагу постао највећа НБА звезда 21. вијека. За деценију и по до 2018. године, „краљ” је седам пута био први по броју погођених шутева са удаљености до 1,5 метара, али је рекорд Шакила О’Нила из 2000. лане оборио Адетокунбо (583, ове сезоне убедљиво испред 35-годишњег лидера Лејкерса). Можда је претјерано рећи да је Џејмс најбољи на свијету зато што је најбољи близу коша, али иза његових трофеја стоји ова истина – написао је прије више од годину дана новинар „Рингера” Зак Крам.
Највећи одраз икада „летећег Мајкла”
Џејмс важи за једног од играча са највише атлетицизма у историји лиге, после Мајкла Џордана и Вилта Чембрлена. „Летећи Мајкл” је имао и највећи одраз икада, од 121 центиметар (у ваздуху могао да „виси” 0,92 секунде). У Чикаго Булсима је и данас играч са највећим одразом, Зек Лавин – 117 цм. Овог часа, најбржи је Расел Вестбрук из Хјустона, бивши МВП који цио терен претрчи за 3,36 секунди, док је, према причама играча, најјачи новозеландски центар Стивен Адамс из Оклахоме.
НБА лига је уочи ове сезоне пооштрила мјерења, па су обављена нова после којих је Бобан Марјановић „порастао” са 2,21 на 2,24 метра. Центар Даласа је рекордер НБА по величини шаке чија је дужина 27,3, а ширина 30,5 цм. Велике шаке су предност и најбољег кошаркаша данашњице Каваја Ленарда (24,8/28,6), због чега му је надимак „канџа”. Зато је његов шампионски прстен и био већи од оних саиграча из Торонта.
( Горан Ковачевић, Политика)
