Marina Cvetajeva – Bekstvo
Pod zavesom kiše,
krijući se od ravnodušnih pogleda,
– o moje sutra – tebe
izgledam kao što voz izgleda
bombaš s trzajem eksplozije
u ruci (Mi ne bežimo više
samo od ubistva, skrivajući se u grivi
kiše!).
Nije me strah od obračuna.
Nije… – Ali oblaci! Ali zvona!
To jutro juri punom parom
duž iščezlog vagona.
Bože! Blagi Bože! Kao o zid
udaram o dim perjani.
Stajem na papučicu. Ali
da li to nogu nemam ja ni
ruku? Daljinski stub. Fenjeri iz bunila.
Pitam se: ko si?
O, ne, ti nisi ni ljubav ni strast.
Ti si voz koji me
u Besmrtnost
nosi.
14. oktobra 1923.
• S ruskog prepevala Ljubica Nestorov
Iz Pesme ( br.5)
U mojoj Moskvi kupole gore,
U mojoj Moskvi zvona zvone
I u redovima stoje grobnice, —
U njima počivaju carevi i carice.
Ti ne znaš da se u Kremlju jutrom
Lakše diše nego na svetu ćelom!
I ne znaš da na Kremlju mom
Ja se molim tebi do zore.
A ti šetaš nad svojom Nevom
U času kad nad rekom Moskvom
Ja stojim su glavom oborenom,
A svetiljke više ne gore.
Ja te volim nesanicom svojom,
Ja te osluškujem nesanicom svom —
U času kad se po Kremlju ćelom
Bude zvonari, zvona zvone.
Ali moja se reka sa tvojom rekom,
Ali moja se ruka sa tvojom rukom,
Neće sastati. Sa radošću tom
Živeću samo od zore do zore.
( 1916)