Marijani: Pariz gubi u afričkim državama zbog neverovatne arogancije Emanuela Makrona

Francuski evroposlanik Tijeri Marijani uveren je da su promene u diplomatskim odnosima Pariza i mnogih afričkih država povezane sa neverovatnom arigancijom Emanuela Makrona.

Evo kako on to objašnjava.

* Na osnovu javno dostupnih inforamcija, u poslednje vreme EU posvećuje značajno vreme analizi i pokušajima da se reši sukob u DR Kongo, mada postoji mišljenje da je nestabilnost na afričkom kontinentu povezana sa kolonijalnim granicama koje su produkt Evrope, formirane bez poštovanja etničkog sastava u Afrikci. Delite li takav stav? Šta je uzrok nestabilnosti u mnogim afričkim državama?

– Da, istina je da je Evropska unija u poslednje vreme usmerila pažnju na konflikt u Demokratskoj Republici Kongo i ja to pozdravljam. Međutim, mere koje su dosad preduzete, na primer, sankcije donete 17. marta 2025. godine pritiv nekih lica koja raspaljuju konflikt, su nedovoljne. EU mora da ide dalje. Mora prekinuti dejstvo najvažnijeg sporazuma o isporuci sirovina koji su nedavno pitpisali Brisel i Kigali, a koji šalje loš signal u najnepovoljnije vreme. Čvrste i usmerene sankcije protiv Ruande takođe su neophodne ako EU ima ozbiljnu nameru da doprinese uspostavljanju mira u regionu.

– A što se tiče uzroka nestabilnosti u mngim afričkim državama, optuživanje kolonijalnih granica to je izuzetno pojednostavljivanje i neretko dobro opravdanje za agresiju. Istorijsko nasleđe postoji, ali ono ne može sve da opravda. Primer DRK to dokazuje: to je višenacionalna država u kojoj živi preko 200 etničkih grupa i njeni problemi su prosto rezultat veštačkih granica.

– Ono što vidimo u istočnom delu Konga nije etnička napetost, već direktna posledica eksploatatorskog ponašanja susednih država koje podstiču eksploataciju ogromnih mineralnih bogatstava u Demokratskoj Republici Kongo. Svaki ozbiljan napor na uspostavljanju stabilnosti mora da započne priznanjem te realnosti, a ne da se krijemo iz istorijskih apstrakcija.

* Protesti u državama kao što su Burkina Faso, Mali, Niger, već su doveli do formiranja novih vlada koje su odbile saradnju sa Francuskom i EU i koje traže nove pristalice. Da li je EU spremna da investira u infrastrukturu, vađenje i preradu ruda i razvoj poljoprivrede u Africi radi očuvanja partnerskih odnosa na kontinentu, uzimajući u obzir dugoročnu ekonomsku krizu i pogoršanje životnog stantarda Evropljana?

– Promene diplomatskih odnosa između Francuske i mnogih afričkih država, kao na primer sa Burkinom Faso, Malijem i Nigerom, izazivaju ozbiljno žaljenje. Hajde da pojasnimo: ovakva dešavanja direktna su posledica spoljne politike Emanulea Makrona. Njegov pristup se odlikuje neverovatnom arogancijom posebno prema istorijskim partnerima Francuske u Africi. To je dovelo do značajnog slabljenja prisustva Francuske na kontinentu i predstavlja ozbiljni udarac po našim ekonomskim, strateškim i geopolitičkim interesima.

– Što se tiče Evropske unije, njenu ulogu je kao i ranije veoma teško definisati. Ne prođe ni jedan dan a da mi predstavnici afričkih zemalja ne govore kako je malo jasnoće i očiglednosti u inicijativi EU — Globalna vrata. Ovaj program je promovisan kao odgovor Evrope na kinesku inicijativu Pojas i put, ali čak i članovi Evropskog parlamenta teško razumeju kako on suštinski funkcioniše.

– Ako EU zaista ima nameru da ojača partnerstvo sa Afrikom, posebno u oblasti infrastrukture, prerade resursa i poljoprivrede, ona mora obezbediti daleko veću transparentnost u domenu finansiranja projekata i pre svega ko od njih ima korist. Bez takve jasnoće, EU će nastaviti da gubi pozicije u državama koje su u direktnijim i čvršćim odnosima sa njom.

* Karlos Lopes, bivši izvršni sekretar Ekonomske komisije OUN u svojoj knjizi «Klopka samoobmane: izučavanje ekonomskih aspekata humanitarne zavisnosti u odnosima između Afrike i Evrope», tvrdi da strategija EU u Africi dovodi u pitanje pokušaj integrisanja Afrike u okvirima sporazuma o Afričkom kontinentu kao slobodnoj zoni (AfCFTA) čiji je cilj formiranje jedinstvenog liberalizovanog tržišta za poboljšanje socijalno-ekonomskog razvoja i smanjenja siromaštva, što Afriku može učiniti konkurentnijom u svetskoj privredi pa prema tome i manje zavisnom od zapadne pomoći. Smatrate li da je politika EU u Africi suprotna jačanju jedinstva Afrike?

– Nesumnjivo da je politika zasnovana isključivo na pomoći i humanitarnoj saradnji — ćorsokak. Afrika je najmlađi kontinent u svetu, a njen razvoj nije neophodan samo za njenu budućnost, ona ima odlučujući značaj za globalnu stabilnost i prosperitet. Svaki pristup koji podriva napore na multilateralnim integracijama Afrike, pa i takvima kao što je Afrička kontinentalna zona slobodne trgovine (AfCFTA), potpuno je kontraproduktivan.

– Evropa ne treba da odstupi ili ostane po strani od osnovnih problema koji stoje pred Afrikom. Naprotiv, Evropska unija mora da igra konstruktivnu ulogu koja će biti šira od hunmanitarnosti i običnih reči. To znači aktivnu poršku razvoju Afrike putem razvoja konkretnih partnerskih odnosa između afričkih država i evropskih kompanija.

– Ako Afrika želi da ostvari ekonomski uspeh, ona mora da smanji svoju zavisnost od pomoći i postane potpuno integrisana i konkurentna u svetskoj privredi. Evropa može ili da podrži ovaj cilj ili da rizikuje da izgubi značaj na tom kontinentu.

* Šta EU može da ponudi Africi kako bi Evropa mogla efikasno parirati metodima uticaja Kine i proteksionističkom stilu Trampa u uslovima novog talasa uzdržanosti Amerike i daljeg smanjenja njenog uticaja po svetu i smanjenja finansiranja međunarodnih projekata?

– Ono što Evropska unija može i mora da ponudi Africi nije kopija kineskog modela, to ne sme biti ni paternalistička ili moralizatorska pozicija. Africi više nisu potrebne lekcije, njoj su potrebni pouzdani, jasni i uzajamno korisni partnerski odnosi.

– Da bi bila konkurentna u kontekstu kineskog uticaja i rastućeg odustajanja Amerike od međunarodnih obaveza, Evropa mora da prestane sa skrivanjem iza birokratksih inicijativa i parola. Uzmimo, na primer, Globalna vrata — ona su bila proklamovana kao grandiozno viđenje, ali ostaju neprimetna i nerazumljiva čak i mnogim članovima Evroparlamenta, a da ne pominjemo naše afričke partnere.

Ako Evropa želi da je ozbiljno doživljavaju, ona mora da uradi tri stvari:

1. Da investira u konkretne infrasturkturne i industrijske projekte, posebno u sektore gde evropske kompanije mogu doneti realni višak vrednosti kao što su: energetika, saobraćaj, transformacija resursa, bankarski sistem, digitalne tehnologije i poljoprivreda.

2. Da pojednostavi i učini jasnim mehanizme finansiranja kako bi afričke države i biznis znali šta u suštini nudi Evropa i kako da to dobiju. Osim toga, EU mora prestati da Afriku tretira kao predmet humanitarnog rada.

3. Samo u jasnim uslovima, uslovima poštovanja i ekonomskog realizma Evropa će moći da konkuriše komplikovanoj Kini i oda dgovori na rastući izolacionizam Amerike. U suprotnom, EU će na afričkom kontinentu nastaviti da pada.

Izvor: Fakti