Maradona tražio autogram od Šofra

Piše: Mišo Vujović

Izbegavam, koliko je u mojoj moći da učestvujem u zagađivanju našeg bogatog, sada već raznorodnom, mutiralog ili prisvojenog i više puta prekrštenog jezika.

Nažalost nekada se zbog originalnosti vulgarizmi naročito oni koji u jednoj reči sadrže kompletnu opservaciju ličnosti ne mogu izbeći.

Pročitah jutros na Fejsbuku post Mila Kljajevića :

“ Šofro, to je jedno veliko govno”!, upućeno Nebojši Šofrancu, sportskom komentatoru RTCG, “skromnom” delatniku novinarske profesije koji je na svom Fejsbuk profilu napisao : “ Najbolji crnogorski a i šire sportski komentator”. Na njegovom profilu okačena je i vest : “ Maradona je bio presrećan što se slikao sa mnom”. Uz frustirajuće bljuvotine prema Novaku Đokoviću dovoljno za postavljanje ozbiljne dijagnoze. Šofro je i prilikom jučerašnjeg finala Vimbldona po ko zna koji put, iskoristio mikrofon uživo da bi izvređao Novaka i naravno pokazao eruptivnu mržnju ne samo prema Đokoviću već prema celokupnom srpskom korpusu.

Kljajević nije imao nameru da uvredi narcisoidnog Šofra, smatrajući da su i jedno i drugo organskog porekla.

Neću da se bavim pomenutim sportskim komentatorom jer svako govoreći o drugom najslikovitije prikazuje sopstveni karakter i ne samo karakter već unutrašnju teskobu koja obično indikuje mentalni disbalans ličnosti.

Novakov poraz protiv Alkaraza osim briljantne igre njegovog protivnika mladog Španca je posledica spleta raznih okolnosti pre svega nedavne operacije meniskusa, stalnih provokacija sa tribina, kao i iscrpljujućih mečea u sitnim satima na tek završenom Grem slem turniru u Parizu, kao i brzopoteznog povratka nakon operacije meniskusa. Moj brat Goce jedan od najviđenijih Ohriđana, čovek koji zna da pusti suzu radosnicu kada Nole igra rekao mi je “nemoj da žališ. Pre mesec dana kada se operisao pitali su se da li će učestvovati na Vimbldonu a on je osvojio drugo mesto. Ko može šta da prigovori tom čoveku. Akaraz je pobedio ali su svi ukazali veliko poštovanje prema Noletu, malo li je to u sred Londona”, kaže ovaj stameni Ohriđanin koji je i sam prošao kroz špalir nepravde ali je pobedio uzdignuta čela.

No vratimo se dežurnim kritičarima i njihovim psiho- patološkim porivima da blate i omalovažavaju ostvarene ličnosti, čak i one koje su skromne i altruistične, kakav je Novak Đoković, najkompletnija ličnost u svetu sporta.

Ljubomora i zavist su podstanari neostvarenosti i unutrašnjeg grča. Njima je teško prihvatiti tuđi uspeh, posebno ako je izuzetan. Zavist nezaustavljivo bljuje uvrede sipajući zlonamerne komentare i omalovažavanja bez obzira što o toj ličnosti znaju malo ili gotovo ništa.

Podsticaj patologiji  omalovažavanja jakih, uspešnih i ostvarenih ljudi danas daju tabloidni, mediji čiji društveni uticaj na pojedine kategorije stanovništva nije beznačajan. Mediji ponekad potenciraju negativne aspekte uspešnih ljudi ili popularizuju skandale, što ima za cilj oblikovanje negativne slike u javnosti.

Prepoznavanje ovih razloga može pomoći u razvijanju empatije i boljem razumevanju zašto neki ljudi reaguju na taj način, čak i kad je to neprimereno.
Sloboda govora izvrnuta je u demokratsko pravo svakog da putem nekog medija, tu ubrajamo društvene mreže, može bilo koga uvrediti, omalovažiti ili diskriminisati: U demokratskim društvima, sloboda govora je temeljno pravo, što znači da ljudi imaju pravo da izraze svoje mišljenje, čak i ako je to mišljenje kritično ili kontroverzno.

Zanimljivo je pitanje novinarskog integriteta. Profesionalci u novinarstvu imaju odgovornost da predstave različite tačke gledišta. Izbegavanje nekoga samo zbog negativnih stavova može se smatrati pristrasnošću. Što kod nije retka praksa.

U nekim slučajevima, pojedinci koji imaju sporne stavove mogu ipak biti deo važnog javnog diskursa.

Senzacionalizam artikulisan kroz kritičke osvrte prepune omalovažavanja i uvreda nekada su u novinarstvu bili nezamislivi. Danas u novinama na internetu prednost imaju takve vesti. Senzacionalne i provokativne.lažne ili poluistinite.

Konj je ujeo čoveka, čovek je zubima rastrgao pas. Tu vest koja se desila pre jednog veka svi će kliknuti. Taj klik ili otvaranje znači dobar rejting ili čitanost. Danas se igra na marketing ne i na istinu. Većinu medija uređuju menadžeri i Službe marketinga. Urednici samo opremaju i plasiraju rubrike.Stoga veoma retko imamo naslove čija bi forma trebala da odrazi suštinu teksta.

Naprotiv , naslov je provokativan i samo se u nekom marginalnom segmentu može uporediti sa tekstom. Najgore su te paušalne opservacije tzv. saznanja iz poverljivih izvora u vreme kada se dogode tragedije kao što je slučaj Tijane Jurić, gde je novinarstvo dotaklo vašarsko dno kao i u slučaju devojčice iz Bora ili direktan prenos puštanja sa robije silovatelja iz zatvora, čiju je patološku devijaciju javnost okuražila da kidnapuje devojčicu ošiša je i siluje. Mediji su mu čak nadenuli ime Malčanski berberin. Nažalost takvi primeri su brojni.

Osporavati Novaka Đokovića najboljeg tenisera sveta svih vremena, kao svestranog čoveka, filantropa, humanistu i velikog nenadmašnog asa nije uvreda njemu već dijagnoza ozbiljne patologije takozvanih kritičara, što otvara logično pitanje: Da li je takvim ljudima mesto u javnom prostoru ili u otvorenoj ustanovi?