Марадона или игра просторних метафора
1 min read
Дијего Марадона
Пише: мр Милорад Дурутовић
Други су шутирали лопту а Марадона идеју. Други су фудбал третирали као посао или забаву, а Марадона је плакао на терену. Фудбал је за њега је био начин да се бори за правду у свијету.
У антички амфитеатар су одлазили сви слободни грађани. Њихова слобода се могла докучити и разумјети једино кроз катарзу. Зато је и Марадона плакао на терену, он је био антички човјек.
Када је неуспјешан дриблинг, он пада у саморефлексију − што је прва претпоставка катарзе. Лако је провјерити да су његове фудбалске бравуре производ дугих преиспитивања. Само их пажљиво треба посматрати. Он је размишљао брже од лопте; имаш утисак да још није ни стигла до њега, а он је већ филигранским додиром осмислио како да изигра четири или пет својих немилосрдних чувара.
Римљани су већ обесмислили слободу и умјетност када су умјесто амфитеатра установили арене. Рефлекс наслађивања свођењем човјека, па још ратника, на животињу жив је до дана. (Па и савремена спортска здања називамо аренама!) Заборавили бисмо Римљане само да се у средњем вијеку арене нијесу излиле на улице и тргове. Убити и спалити човјека на тргу, што ће рећи, негдашњој античкој агори, постала је посластица. Авај, морало се с тим престати, па се опет створио архитектонски круг унутар кога ће се опет тући, истина фудбалском лоптом, за интерес неког силника, за интерес најбогатијих, али не знањем и духом, већ златним полугама, или прстима политичке моћи.
Стадион је, колико год уживали у њему, постао просторна метафора цивилизацијске и културне декаденције; корпорацијски и медијски тотални (анти)театар, који у себи садржи нијансе римске арне, средњовјековног трга, али скоро ништа од античког анфитеатра.
Па ипак, један човјек, El Pibe, није се уклапао у такав свијет. Чини се да је у Наполи дошао не само да игра лопте већ да сруши „Рим”. „Божја рука” иде, такође, у ред напора да се избори достојанство и правда. Да, био би разапет или спаљен на тргу када у том, веле контроверзном поготку, чак и Енглези нијесу видјели неку вишу правду.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
MARADONA je vise od igre,od zivita od smrti od svega,on ne moze umreti, on je besmrtan,on je vecnost!El Pibe je juce otrcao za loptom negde daleko,ka nebu,gde su travnjaci uvek zeleni gde sunce nikad ne zalazi i odakle ce nas svojim carolijama vecno obasjavati.Nije umro,to je laz,otrcao je za loptom!Dragi dijego,neka su ti tamo uvek puni stadioni,reeni besprekorni sudije postene a protivnici casni!Vecnost je sada tvoja!Hvala ti za sve!