ИН4С

ИН4С портал

МАНС: Катнић потврдио да је СДТ договарало казне које подстичу криминал

"Треба утврдили одговорност тужилаца и преиспитати законска рјешења која су им дала простор за договарање са окривљенима за високу корупцију и организовани криминал", нагласио је Радуловић.
Katnić

Главни специјални тужилац Миливоје Катнић (Фото: ПР Центар)

Најавом да за тежа кривична дјела више неће закључивати споразуме о признању кривице и јавним признањем да би бројни споразуми о признању кривице могли да доведу до негативног ефекта да оптужена лица „закључе да чине кривична дјела и да ће, ако буду откривени, проћи са што блажом казном затвора“, главни специјални тужилац Миливоје Катнић је потврдио да је Специјално тужилаштво са окривљенима у претходном периоду договарало казне које не сузбијају, већ подстичу криминал, реаговао је Правни заступник НВО МАНС адвокат Веселин Радуловић.

Он је подсјетио да је са припадницима будванске криминалне групе Специјално тужилаштво углавном договарало казне које су знатно испод прописаног минимума, занемарујући чињеницу да се ради о најтежим кривичним дјелима корупције чијим извршењем је причињена штета од више десетина милиона евра.

„Управо таква пракса Специјалног тужилаштва има за посљедицу оно што је Главни специјални тужилац сада ‘уочио’ – да окривљени врше кривична дјела са убјеђењем да ће, ако буду откривени, са тужилаштвом договорити благу казну. Зато би требало да се испита одговорност и утврде мотиви због којих су тужиоци са окривљенима договарали казне које су подстицале на криминал и које су разлог да сада криминалци врше кривична дјела са убјеђењем да ће, ако буду откривени, са тужиоцима договорити благе казне“, истиче Радуловић.

У случају будванске криминалне групе, напомиње он, тужилаштво је најчешће договарало казну затвора од шест мјесеци за кривична дјела за која је прописана казна од двије до десет година затвора и којима је прибављена вишемилионска корист.

„Чак и највећи правни лаици могли су да закључе да такве казне не сузбијају корупцију, већ да шаљу снажну поруку да се корупција и те како исплати. Зато накнадна памет главног специјалног тужиоца не може бити оправдање за очигледно незаконит рад и договарање казни које је јавност доживљавала као ругање правди и законима.

Када се свему томе дода и чињеница да Светозар и Милош Маровић успјешно избјегавају издржавање и тако благих казни које подстицајно дјелују на бављење корупцијом, онда се на најбољи начин може сагледати какве је резултате у сузбијању корупције остварило Специјално тужилаштво“, истиче адвокат.

Подсјећа, да је МАНС више пута указивао да су казне које Специјално тужилаштво договара за најтежа кривична дјела и које суд некритички прихвата, неправичне и да се њима ни приблиожно не постиже сврха кажњавања, већ да се, напротив, шаље порука да се криминал исплати.

„Такође, у поступку измјена Законика о кривичном поступку МАНС је из истих разлога предлагао да се искључи могућност закључења споразума о признању кривице са окривљенима за тежа кривична дјела корупције и организованог криминала. Међутим, такав предлог није подржан од извршне и законодавне власти, али ни од стране тужилаштва и судства.

У сваком случају, признање Главног специјалног тужиоца да се више неће закључивати споразуми са окривљенима зато што они чине кривична дјела рачунајући да ће са тужиоцима договорити благу казну, намеће обавезу утврђивања одговорности тужилаца и преиспитивање законских рјешења која су им дала простор за договарање са окривљенима за високу корупцију и организовани криминал“, нагласио је Радуловић.

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *