• Наша Србија

Мали: Бићемо први по расту у Европи у 2025.

1 min read

8 месеци ‎ ИН4С

Синиша Мали

Србија  је у прва три квартала 2024. године друга најбрже растућа економија у Европи, а наш раст у том периоду износи четири одсто.

Иако је успоравање европске привреде утицало на српски БДП за најмање 0,6 процентних поена, успевамо што више можемо да одолевамо изазовима, пре свега захваљујући томе што смо диверсификовали своју производну, инвестициону и извозну активност. На тај начин смо успели да у великој мери умањимо ефекте изразито негативних екстерних шокова који су започели још 2020. године пандемијом вируса корона, а наставили се енергетском кризом која је изазвана ратом у Украјини, а након тога и на Блиском истоку. Осим тога, ту су и домаћи фактори као покретачи раста. Раст је у овом периоду у потпуности био опредељен домаћим факторима.

Приватна потрошња, подстакнута растом зарада, пензија и запослености, забележила је раст од 4,3 одсто. Истовремено, инвестиције у основна средства порасле су за 8,1 одсто, пре свега захваљујући већим грађевинским радовима и приватним улагањима. Услуге су такође дале значајан допринос, са растом од 5,9 одсто, посебно у областима трговине, саобраћаја, туризма, као и стручно-техничких услуга и информационо-комуникационих технологија.

Како преокрећемо тренд? Осим диверсификације инвестиционе и извозне активности значајно смо убрзали конвергенцију ка Европској унији преко различитих канала. Један од њих је активирање нових производних капацитета тзв. supply side ефекат, који обезбеђују раст прерађивачке индустрије од 4,6 одсто (јануар – новембар), упркос смањеној спољној тражњи. Поред тога, дуги низ година ИКТ сектор бележи двоцифрене стопе раста извоза, што је од великог значаја, имајући у виду да је реч о високотехнолошком сектору са значајном додатом вредношћу који запошљава младе и образоване људе. У првих десет месеци извоз из овог сектора износио је 3,3 милијарде евра, са растом од око 20 одсто, његово учешће у БДП-у тренутно износи 8,6 одсто (прва три квартала 2024), што је за две трећине веће него нпр. цео сектор грађевинарства.

 

ДРУГИ битан елемент који је утицао на динамику раста из домаћих извора односи се на инвестициона улагања државе у инфраструктуру, чиме се утиче не само директно на раст БДП-а, већ и индиректно кроз стварање бољих услова за развој приватног сектора. Успех овог модела раста је очигледан када се погледа ситуација на тржишту рада – запосленост је на високом нивоу, а незапосленост је коначно упоредива са европским просеком. То директно утиче на домаћу тражњу, која је важан фактор привредног раста и политике повећања животног стандарда. Дакле, раст запослености и реални раст зарада подржава приватну потрошњу, док је инвестициони раст подстакнут реализацијом пројеката у секторима транспорта, енергетике и комуналне инфраструктуре.

Важно је истаћи и недавно усаглашену са Европском унијом и усвојену Агенду раста, којом се додатно ојачава потенцијал за раст. Агенда раста обухвата улагања у енергетику, дигитализацију и развој 5Г мреже, као и људски капитал, кроз кључне реформе образовног система, дуалног образовања, програма Гаранције за младе ради боље укључености младих и рањивих група на тржиште рада. То ће уз фундаменталне реформе омогућити бржи економски цаугхт уп са земљама ЕУ.

Шта су наши нови извори раста? Кључни сектори који ће обликовати нове изворе раста су енергетика, дигитализација, инфраструктура и иновације. Улагања у обновљиве изворе енергије, попут соларних и ветропаркова, утичу на дугорочну одрживост и енергетску независност. Такође, транзиција ка зеленој економији отвара могућности за коришћење европских фондова и сарадњу са међународним партнерима.

Развој дигиталне инфраструктуре, укључујући увођење 5Г мреже, изградњу дата центара и подршку стартап еко-систему, ствара услове за раст ИКТ сектора, који већ значајно доприноси БДП-у и отварање нових радних места. Инвестиције у саобраћајну, здравствену и образовну инфраструктуру омогућавају не само економски раст већ и подизање квалитета живота грађана.

Пољопривреда остаје стабилан извор раста, али са већим фокусом на иновације, органску производњу и прераду хране, како би се повећала додата вредност у извозу. Србија користи повољне споразуме о слободној трговини са ЕУ, Кином, ЦЕФТА, Турском и другим партнерима, што домаћим произвођачима пружа шансу за лакши пласман производа на конкурентна тржишта.

ПОСЕБНУ пажњу посвећујемо високотехнолошким секторима попут роботике, биотехнологије и зелених иновација, који могу Србију позиционирати као регионалног лидера. У том контексту, „Експо 2027“ представља прилику да промовишемо своје технолошке и иновативне капацитете, што ће допринети јачању међународног имиџа земље и привлачењу нових инвестиција.

Потврда о одрживости нашег модела раста долази од процена кредибилних међународних институција, као што су ММФ и Европска комисија, које пројектују убрзање раста Србије у наредним годинама. Тако, на пример, ММФ нам у периоду од 2024. до 2028. године пројектује најбржи раст од свих земаља у региону, који ће према тим пројекцијама износити скоро 22 одсто кумулативно, што је значајно више у поређењу са Босном и Херцеговином, где пројекција износи 15,4 одсто, као и са Црном Гором, Северном Македонијом и Албанијом, где пројекције износе око 18 одсто.

Оно што нас издваја у поређењу са овим земљама јесте способност да се изборимо са неизвесностима и ризицима захваљујући значајним резервама. Високе девизне резерве и депозити јавног сектора, ниски јавни дуг и добро капитализован банкарски систем чине нашу економију отпорнијом у условима глобалне нестабилности. Поред тога, Србија је атрактивна дестинација за стране директне инвестиције, што је доказ њене снажне макроекономске позиције.

Циљ за 2025. годину нам је раст од 4,2 одсто, што верујем да ће нас довести на прво место у Европи. Очекујемо и да у апсолутном износу тај раст пређе 88 милијарди евра, а да 2027. године, то буде преко 100 милијарди евра. Идемо даље.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: